Прича дана: Холанђанин је прошао ТЕРОР у Напуљу!

Пожалио се на повреду, клупски лекар није знао о чему се ради, а онда је Џонатан де Гузман због тога годинама испаштао. . . У клубу с југа Италије је чак добио и батине!

Фудбал 20.11.2018 | 23:15 Невероватна животна и фудбалска прича Џонатана де Гузмана!

Овај некада талентовани везиста, кога многи знају и са једне од старијих верзија видео игре Фоотбалл Манагер, има 31 годину и већ сезону и по игра стандардно добро за Франкфурт са којим је био и освајач Купа Немачке, међутим пре те степенице је прошао ужасне ствари.

У интервјуу који је дао за холандски портал "Де Волкскрант" испричао је невероватне детаље о делу каријере када је због кривице доктора нестао са фудбалске мапе.

Џонатан де Гузман је рођен 1987. године у Канади, као дете Филипинца и Јамајчанке, а већ као врло млад преселили су се у Холандију где је тамнопути везни фудбалер бриљирао у млађим категоријама Фајнорда и дебитовао за тим са "Де Којпа" само три дана после прославе 18. рођендана, пошто му није било дозвољено да заигра пре...

Одмах је уписан у "књижице" скаута Челсија и Манчестер ситија, који су у то време често куповали у Холандији, али колена нису издржала.

Почело је с ситнијим повредама колена, а завршило се операцијом менискуса у јануару 2009. године и због тога су многи велики клубови одлучили да не преузму одговорност, па је Де Гузман морао "заобилазним" путем до звезда - иако је био пројектован за "аутопут" до њих.

Играо је за Мајорку, Виљареал и Свонси, а онда га је пожелео Наполи.

Стигао је на југ Италије за 10 милиона евра у лето 2014. године - спреман да покаже оно што су деценију раније сви од њега очекивали - али уместо тога крећу проблеми за њега и убедљиво најгори период каријере о коме до сада није причао.

Почело је добро после солидног издања и бронзе са Холандијом на Мундијалу, добио је прилику код Рафе Бенитеза у Напуљу, али све се окренуло у марту 2015. године.

У интервјуу за домаће медије открио је да се тада пожалио клупском лекару на бол у стомаку, међутим овај му није установио добру дијагнозу и само му је одредио нову врсту дијете и чешћи одмор, док му је било забрањено да потражи друго мишљење...

Дошао је нови тренер (Маурицио Сари) и нови спортски директор (Кристијано Ђунтоли), али Џонатан де Гузман је и даље осећао бол у стомаку.

Поменути клупски лекар је саопштио руководству да Холанђанин може да игра - иако је овај тврдио да је тек на 50% физичке спреме и да тешко да може да претрчи више од 6 километара, што је негде половина просека фудбалских "тркача".

Ту тек крећу проблеми...

У Наполију су хтели да га се "отарасе" и продају било коме, мислили су да измишља, па је чак и Де Гузман, по сопственим речима посумњао у себе.

Де Гузман је у интервјуу испричао и за немили догађај последњег дана прелазног рока 2015/16 године када му је спортски директор рекао да га "нико не жели више у клубу". Холанђанин је одбио трансфер поручивши да жели да постане скроз "фит" и да помогне Наполију, чак иако су му дали ултиматум да више никада неће играти за њих.

Првог дана после летњег прелазног рока, прича Де Гузман, спортски директор му је пришао на тренингу и физички га напао чему су присуствовали сви играчи.

"Говно једно, дођи овде, обећао си да чеш отићи!", наводно је урлао Ђунтоли који је потом песницом у лице ударио Де Гузмана који је узвратио, па је Хуан Камило Зуњига морао да их раздваја.

Де Гузман је после тога назвао председника клуба, контроверзног Аурелија ди Лаурентиса, који се није јављао, да би му његов син на сутрашњем тренингу, с којим је до тада имао сјајан однос, казао да "не иде нигде из Напуља" и "мртав си човек".

Де Гузман је у Наполи дошао после добрих партија у Свонсију и Мундијала у Бразилу 2014. године и у првој сезони је имао солидну минутажу. Одиграо је 36 мечева у свим такмичењима и постигао седам голова, док наредне није одиграо ни минут због повреде и несугласице с руководством. Никада више није заиграо за Наполи с којим је имао вишегодишњи уговор...

Вероватно су ту биле и претње озлоглашеним навијачима Наполија који су деценијама уназад повезивани и са мафијом, у једном од најнебезбеднијих градова на Апенинима.

По сопственом сведочењу, у наредним месецима је трпео терор у клубу, било му је дозвољено да само трчи око терена (без тренинга с првим тимом), а нико од саиграча му није пришао да помогне. Међутим, он истиче да им не замера јер је свестан да би се онда Наполи обрачунао и с њима (зашто није реаговао ФИФПро?).

Тек после четири месеца му је дозвољено да оде код другог доктора који је дијагностификовао "спортску хернију" (кила) - и то после десет минута (!) - да би клупски доктор опет одбио операцију... 

У Карпију, клубу који га је позајмио, му је дозвољена операција и тек 2016. године се решио боли која му није дозвољавала да игра фудбал како је желео. Полако је повратио форму, добијао понуде из Азије, али на крају се после епизоде у Кјеву - "решио" Наполија, иако је Маурицио Сари желео да му пружи шансу, и побегао у Немачку.

За своје добро!

Код тренера Ника Ковача је био стандардан, добио улогу стартера и с њима је освојио Куп Немачке, а добро игра и ове сезоне код Адија Хитера.

Из Наполија се, за сада, нису огласили у вези овог случаја, али нема сумње да ће се дићи велика прашина око права фудбалера који су често шиканирани у својим клубовима, док су због неких нефудбалских ствари морали да ћуте о томе...

Извор: мондо.рс