Лига Б је близу - важна побједа Србије против Црне Горе!

Фудбалери Србије победили су Црну Гору са 2:1 петом колу групе четири Лиге нација Ц.  Србија "млела" Црну Гору 15 минута, па стала. . . ! "Орлови" одиграли феноменално део првог полувремена, у другом се Црна Гора пробудила, али је наша репрезентација сачувала победу до краја. И близу је "Б" дивизије! Још само једна! Средили их за два минута, дрхтали пола сата! Србија головима Љајића и Митровића савладача Црну Гору на Маракани - 2:1.

Фудбал 17.11.2018 | 17:15
Лига Б је близу - важна побједа Србије против Црне Горе!
Изабраници Младена Крстајића одиграли су два различита полувремена, али је најважније да се налазе на корак до пласмана у Лигу Б и плеј-оф.

После пет одиграних утакмица Србија има једанаест бодова, четири више од Црне Горе и пет од Румуније, која има утакмицу мање.

Уколико Румуни не победе Литванију у мечу који се игра од 20.45, Србија ће и теоретски обезбедити пласман у виши ранг и плеј-оф. 

Голове за Србију постигли су Љајић у тридесетом и Митровић два минута касније, док је за Црну Гору прецизан у 70. минуту био Мугоша. 

Србија на крају може да буде веома задовољна због победе јер је Црна Гора била бољи противник у другом периоду игре. 

Црној Гори је у другом полувремену поништен и гол. На успореном снимку утисак је да Мугоша није био у офсајду и да су противници Србије оштећени. Ова ситуација се десила пре првог гола екипе тренера Тумбаковића.

Србија наредни меч игра у уторак против Литваније и уколико ову селекцију Румунија савлада вечерас, "Орловима" ће бити потребна сва три бода против Литванаца.

Србију "кикс" Румуна против Литваније (21.00) дели од "Б" дивизије Лиге нација.

"Орлови" су дошли до треће победе у овом такмичењу, и друге над Црном Гором, захваљујући одличних петнаестак минута у првом полувремену када смо постигли два гола, промашили пенал и имали још три велике шансе.

Почело је сјајним додавањем Тадића за Љајића у 30. минуту, већ у 32. је Митровић дуплирао предност на пас Коларова, али је нажалост у 39. наставио лошу традицију Србије с пенала.

Изборио га је Немања Матић, Душан Тадић је одлучио да шансу укаже Митровићу, међутим он је лопту "паненком" лансирао преко гола, да би до краја полувремена Србија пропустила шансу да "убије" меч. Из тога се Црна Гора пробудила, успела да смањи, не и да поквари славље "орлова".

СРБИЈА - ЦРНА ГОРА 2:1 (2:0)

Србија је прилично "танко" одиграла првих 30 минута и гости су преко Мугоше и Јововића озбиљно запретили, да би након корнера после шута потоњег - "орлови" одиграли школску контру.

Душан Тадић је имао одличан преглед игре - неколико опција за додавање пошто су његови саиграчи одлично пратили акцију - а, на крају се одлучио за Адема Љајића који је лепо примио лопту, спољним делом десне копачке је наместио за шут, а онда "опалио" левом у супротни угао.

То је дало енергију "орловима" који су у наредних петнаестак минута просто "појели" Црну Гору, па је већ у 32. на семафору, пред око 15.416 гледалаца, писало и 2:0.

Александар Коларов је "пробио" по левој страни и његов пас је "осетио" Александар Митровић, па је само "боцнуо" лопту шпицем копачке након што је умакао капитену Симићу, коме то није била и једина лоша реакција овог поподнева.

У 39. минуту је саплео Немању Матића у казненом простору - бар по процени судије Маљенка иако је утисак после снимка да се наш капитен "самошутнуо" - но, гола није било.

Александар Митровић је овога пута био извођач, али сада није био добар реализатор... То је већ трећи промашени пенал Србије у Лиги нација, први за Митровића, који је помало ноншалантно пришао лопти и "паненку" лансирао преко гола.

До краја полувремена два пута је имао шансу да главом савлада Петковића, једном је асистирао Гаћиновићу, док је и Максимовић био непрецизан из повољне шансе.

Сигурно су многи на стадиону тада коментарисали да "се надају да нећемо жалити у наставку због пропуштених шанси", али се управо то - као по неписаном правилу...

Рукама хладно, а срцу топло. Они који играју ногама постарали су се да загреју око 15.000 гледалаца на стадиону "Рајко Митић" и нацији разочараној мундијалским издањем подаре издање које враћа веру да можемо на Првенство Европе и да смо за бивше земљаке класа, иако се мора признати да смо својствено нашем менталитету умало упрскали и већ добијену утакмицу увели у проблематичну. Доста тога виђеног у Подгорици прошлог месеца репризирано је у београдском окршају Србије и Црне Горе, пошто је (п)остало јасно да фудбал играмо чак и боље него што показује табела, уз напомену да чак и ослабљени Соколови нису толико лоши да би се само склонили с пута.

После 2:1 у претпоследњем колу Групе 4 Ц дивизије Лиге нација отписали смо селекцију Љубише Тумбаковића из комбинација за прелазак у виши ранг, а себи осигурали комотну позицију уочи завршног кола. Остало је још само да у уторак на истом месту падну и тотални аутсајдери, у лику Литванаца, па да основни циљ Фудбалског савеза, кад је одлучио да по повратку из Русије задржи Младена Крстајића на клупи, буде испуњен. Поготово што се у новом УЕФА такмичењу ништа непредвиђено није десило. Све је ишло као по лоју, све ривале које смо морали смо и савладали, што баш и није била одлика неких претходних циклуса. Иако смо први пут ове јесени дрхати...

За дуплу победу над Црногорцима је најзаслужнији Александар Митровић. У првом сусрету је двапут погодио мету, а данас поготком који илуструје сналажљивости у времену и простору преломио меч у коме су гости деловали отресито само у првих пола сата и једном периоду другог полувремена после преполовљеног заостака, али ни кад су створили шансе недостајао им је шпиц какав је првотимац Фулама. Способан да "пола шансе" претвори у гол. Тај детаљ кад само он на целом стадиону верује да од центаршута Александра Коларова сведочи да имамо шпица за наредну деценију и да ћемо у, ако све буде по плану, и у диовизији више моћи да се рвемо, на папиру, јачима од себе.

Једина замерка Митровићевом учинку је лоше изведен једанаестерац после фаула Александра Шћекића над данас феноменалним Немањом Матићем. То што му је Душан Тадић препустио да пуца са 11 метара не мора да значи да му је дозвољено забављање, јер је шут могао да се изведе и другачије него "паненком". Погодак најбољег стрелцва нашег тима стигао је само два минута после акције којом смо најавили слом Црне Горе. Прве озбиљне на утакмици. И то из транзиције, пошто је на претходној страни запретио Мугоша, Вељковић његов покушај преусмерио из корнер, да би после прекида лопта о час посла захваљујући инспирисаном Матићу стигла до Душана Тадића, овај проиграо Адема Љајића, а везиста Бешиктшата до тог тренутка иритантну партију претворио у погодак као потврду да је играч који мора да се чека. И онда то враћа. Само два минута касније Митровићев бум.

Само, ни овај пут није могло без проблема. Чак и кад је Немања Матић под анестезијом држао везни ред Црне Горе, није било у нашем нападу човека који би грогираног ривала послао на патос и "закључао" утакмицу. Нису то успели ни Митровић (двапут), ни Немања Максимовић, па ни Александар Коларов из слободњака почетком другог полувремена. Као да је осетио Љубиша Тумбаковић да је кошава у виду српских напада стала, увео је у игру Александра Бољевића, а његово присуство на терену Маракане натерало госте да подигну ниво игре, а навијаче смештене у "кавезу" на јужној трибини да за две октаве подигну глас.

И стватно, имали су Соколови 15-ак до 20 минута допадљиве игре у наставку. Можда и зато што су схватили да им не преостаје ништа друго до да ризикују. Почели су да везу игралиште, притисали нашу последњу линију, пуцали са свих позиција (Иванић, Јанковић, Могуша), а кад је Стефан Мугоша на пас Небојша Косовића показао да је и наша одбрана, упркос сасвим добром издању Миленковића и Вељковића, ипак, рањива, постало је јасно да претње из првог дела (Јововић на пас Иванића нису случајне).

Како то обично бива, паника се увукла у српски тим, "намирисао" је то пре свих Владмир Јововић, натерао Предрага Рајковића на параду, а домаћу публику да цупка све док шпански судија Маљенко није означио крај. И без обзира на све чешће погледе на часовник омогући јој радост која ће, надамо се, бити потпуна у утортак вече.

Стадион: Рајко Митић, Гледалаца: 15.416

СРБИЈА – ЦРНА ГОРА 2:1
/Љајић 30, Митровић 32 - Мугоша 67/

СРБИЈА: Рајковић – Рукавина, Миленковић, Вељковић, Коларов – Матић, Максимовић – Гаћиновић (од 65. Лукић), Тадић, Љајић (од 91. Радоњић) – Митровић (од 83. Јовић).

ЦРНА ГОРА: Петковић – Марушић, Копитовић, Симић, Вешовић – Шћекић (од 46. Бољевић), Косовић, Јововић, Иванић, Јанковић (од 81. Ђорђевић) - Мугоша.

Меч је судио Алберто Ундијано Маљенко из Шпаније.

ДИВИЗИЈА Ц - ГРУПА "Д", 5. КОЛО

Србија - Црна Гора 2:1 (2:0)
/Љајић 30, Митровић 32 - Мугоша 70/

Румунија - Литванија (21.00)

ТАБЕЛА: Србија (+1) 11, Црна Гора (+1) 7, Румунија 6, Литванија 0.

Извор: Б92/мондо.рс/моззартспорт

Коментари / 0

Оставите коментар