Тузла: Сто година од Великог рата

Поводом обиљежавања стогодишњице завршетка Првог свјетског рата, у организацији Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ у Тузли је синоћ одржана трибина „Тузла - 100 година од завршетка Великог рата“.

Босна и Херцеговина 16.11.2018 | 09:09
Тузла: Сто година од Великог рата
Током двочасовне дискусије у Народној и универзитетској библиотеци „Дервиш Сушић“ говорило се о повезаности тузланске Гимназије са организацијом „Млада Босна“, о томе како је Тузла дочекала стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, те о историјској грађи тога и другим чињеницама везаним за Тузлу у том периоду.

О теми „Како је Тузла дочекала стварање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца“ говорио је доцент др Аднан Јахић, ванредни професор Филозофског факултета у Тузли, који расвјетљава догађаје у Тузли у новембру и децембру 1918. године, прије и послије формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Др Јахић описује како су одређене групе и заједнице, као и јавне личности и обични људи реаговали на нову ситуацију након нестанка аустроугарске власти и успостављања југословенске државе, о комуникацији између различитих нивоа власти у подручје Тузле и околине, и до које мјере је недавна прошлост утицала на ставове и понашање људи у вријеме великих промјена и нових прилика.



Доцент др Боривоје Милошевић, редовни професор Филозофског факултета у Бањалуци, подсјетио је на то да је тузланска гимназија уз, бањалучку, мостарску и сарајевску, била један од центара младобосанског покрета почетком XX вијека. "Аустроугарске власти 1914. године затвориле су тузланску и мостарску гимназију на годину дана, с образложењем 'боље да немамо никаквих школа, него онаквих из којих ће излазити душмани јавног реда и мира'", навео је др Милошевић.

„Разлог за одржавање трибине је обиљежавање Дана побједе и завршетка И свјетског рата у којем је српски народ претрпио огромне, прије свега, људске, губитке. Познато је да је страдало 60 одсто мушке популације, односно, 28 одсто укупног српског становништва. Ми смо као Друштво „Просвјета“ дужни да баштинимо и сјећамо се тих датума. Нажалост, Тузла нема никаквих обиљежја из Првог свјетског рата“, рекао је потпредсједник СПКД „Просвјета“ Тузла Жељко Т. Ковачевић, који је био модератор трибине.

Као гост присутнима се обратио сликар Здравко Новак, говорећи о свом дједу Остоји Паљићу, носиоцу највиших домаћих и страних одликовања за учешће у Великом рату, што је данас непознато овдашњој јавности.

БН

Коментари / 2

Оставите коментар
Name

Краљ

16.11.2018 09:32

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Знал ико како су се тад изјашњавали данашњи бошњаци кад је национална припадност у питању?!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Кид

16.11.2018 11:12

Па тако да им нису признали ни да постоје у овој земљи, ето како, јел их има у називу дрзаве? Наравно да су требали бити укљуцени као босњаци али је аустр.управа забранила 1906., краљевина то преузела а комунисти наставили с том политиком негирања идентитета босњака. Академик Филиповиц је доста писао о томе цијели зивот. Дан када је босњацком народу/босанским муслиманима врацено име Босњак - Чињеница је да Бошњаци као народ нису били признати од 1906. године, када је Аустрија забранила бошњачко име, укинула часопис „Бошњак“ и забранила употребу термина босански језик. Од тада до 1993. бошњачко име било је илегално. Штавише, у вријеме расправа о националном идентитету муслимана, 60-их, 70-их, 80-их година представници српске нације, не националисти, него комунисти, водећи људи српског народа, увјетовали су признање нашег постојања одрицањем од бошњачког идентитета - говори академик Филиповић.