Ванвременска порука Блекија: Дјецо, у школу!

Али сам сад у дресу Србије! Фудбалер Фиорентине и репрезентативац Србије Никола Миленковић говорио је за ТВ Партизан о Фиорентини, Партизану, својим почецима, школи и репрезентацији.  Блеки о Партизану: Наговештава повратак једног дана! "Бољи крај тог периода у Партизану нисам могао да замислим, била је то последња моја утакмица за црно-беле у том периоду", поновио је Никола Миленковић.

Фудбал 16.11.2018 | 16:45 Миленковићу и годину и по дана од одласка из Партизана фале црно-бели, у Фиорентини је први период био тежак, а одлазак тамо се, као и репрезентација десио брзо.

У фудбалу никад не знате шта може да се деси – поручује Никола и тврди да је стога школа стварно битна за свако дете.

"Није било лако као и свакоме ко почне да игра. Живео сам на једном крају града, тренинг на другом и школа на трећем. Некад се дешавало, тога се моја мама и данас сећа, да се успавам у аутобусу па одем на последњу станицу кад ме сломи умор. То се дешава, то све пролази и ето сада хвала Богу, репрезентативац Србије, стандардни члан Фиорентине тако да је на крају све испало како треба", рекао је за ТВ Партизан Миленковић.

Прелазак у први тим му је деловао као сан, а све се у време тог преласка у његовим очима дешавало брзо.

"Мислим да сам остао исти и покушавам само да напредујем из дана у дан", каже Миленковић. Додаје да млади играчи понекад у превеликој жељи направе грешку, па их јавност после тога критикује, те да такве ствари не смеју да их обесхрабре. Он се подсетио и прошле године, када је титула пред плеј-оф за Партизан деловала изгубљено.

"Марко Николић нас је стално бодрио да можемо то да урадимо, паралелно су и навијачи почели више да нас подржавају, нанизали смо тридесет и нешто утакмица без пораза и стварно је био сјајан период".

Истиче да је и пре одласка у Фиорентину ишао на часове италијанског језика јер сматра да је то "нешто основно".

"За мене је основно када се оде у неку земљу да се научи језик. Велика је ствар. Моја је жеља да играм у неколико земаља да бих научио што више језика... Језик стварно много значи у животу", каже "Блеки".

Тешко му је било када је одлазио у Фиренцу јер се растајао с породицом, али се и тамо брзо снашао.

"Био сам стрпљив, сачекао сам своју шансу, после ми се отворило да одиграм добро ту прву утакмицу и наместило се да сам постао стандардан", описује Никола.

Недуго потом је уследио и репрезентативни позив.

"Једноставно се и то десило пребрзо. Одиграо сам 15 утакмица у Фиорентини, уследио је позив за репрезентацију, за припреме за Светско првенство, стварно сам био пресрећан. Одрадио сам припреме и када је дошла та утакмица играо сам прву поставу и мислим да је сан сваког играча да игра СП, то је скуп најбољих, мислим да изнад тога нема ништа. Остаје жал што нисмо прошли даље, али смо и одласком тамо обрадовали наше навијаче", каже Миленковић.

У репрезентацији је играо штопера, у Фиорентини игра десног бека. Мада се на штоперу осећа боље и природно, без поговора каже да испуњава замисли свог тренера у клубу.

"Очврснуо сам у иностранству, постао сам зрелији. променио сам начин размишљања. Тај одлазак од породице очврсне човека, осетио сам да сам сам. Сам си у четири зида, зидови ћуте, ви сте сами тамо, без породице и икога. То је све оно што се пролази у животу", истиче Миленковић, коме и после више од годину и по дана недостаје Партизан.



Са маргина међу звезде…

Најкраће описан двогодишњи фудбалски пут Николе Миленковића, који је од скрајнутог дечака у школи Партизана, стигао до "дупле круне" у Србији, хвалоспева у Италији, репрезентације и Светског првенства.

Сада је мета највећих клубова у Европи и његов боравак у Фиорентини сигурно неће потрајати.

Популарни "Блеки" говори за Партизанову телевизију и саветује младе играче да не иду "грлом у јагоде".

"Морају да буду стрпљиви и то је моја препорука свима. Када сам био у млађим категоријама било је ситуација које нису биле баш повољне, када сам био ван екипе. Породица је била уз мене, давала ми подршку и тражила од мене да будем стрпљив. И био сам… Како је време одмицало квалитет је све више долазио до изражаја."

А, онда се преко ноћи све променило у каријери Миленковића.

"Онда је дошао Иван Томић. Прво смо сарађивали у Телеоптику, а онда ме је пребацио у први тим Партизана. Ствари су се одвијале у правом смеру. Деца морају да схвате фудбал као игру. Да им фокус буде на школи, а фудбал на другом месту. То је мој савет и тога сам се држао. Образовање остаје за цео живот и битно је, а у фудбалу не зна шта може сутра да се догоди", поручио је стамени "Блеки".

"Живео сам на једном крају града, на тренинг ишао у други, а у школу на трећи крај. Ујутру сам одлазио из куће, а враћао се увече. Дешавало се да се успавам у аутобусу, па продужим вожњу до последње станице. Сада сам овде, репрезентативац Србије и члан Фиорентине. На крају је све испало како треба."

Да ли си сањао о успеху који је брзо дошао?

"У мојој каријери се све брзо дешава. Покушавам да останем на земљи, да останем концентрисан и напредујем из дана у дан. Прелазак у први тим Партизана ми је деловао као сан. Увек сам веровао у своје капацитете и квалитете и знао сам да ће доћи дан када ће испливати. То се остварило веома брзо. Али, мислим да сам све добро поднео. Мислим да сам остао исти и да покушавам само да радим свој посао."

На који начин млад фудбалер може да се носи са притиском играња у великом клубу као што је Партизан?

"Тешко је играти у Партизану, али је исто тако и лепо. После пораза и нерешених резултата настаје хаос, а победе доносе сву лепоту. Тако је у свим шампионским тимовима, па и у Партизану. Старији играчи и тренерима помажу младим играчима да се изборе са притиском."

Како си се носио са непријатним насловима у медијима?

"Нисам се много обазирао на коментаре. Сећам се када сам добио црвени картон, било ми је много тешко, а онда још и негативни коментари. Али уз помоћ породице све се лакше преболи. Када сте млади пуни сте амбиција и понекад из превелике жеље дође до грешке."

Шта памтиш из те сезоне када сте освојили "дуплу круну"?

"Мало ко је веровао да Партизан може до титуле. Марко Николић нам је сваки дан причао да шанса постоји и да трофеј није изгубљен. Водио нас је ентузијазам, нисмо посустали ниједног тренутка, веровали смо и на крају се то десило. Како смо ми низали победе, тако је и подршка навијача сваким даном била све већа. Био је то сјајан период."



Да ли те је реметило интересовање великих клубова?

"Када сам читао такве наслове било ми је драго. Навикао сам да све иде својим током, да ништа не форсирам. Живим у садашњости, јер будућност не могу да предвидим. Пуштам да све иде својим током…"

Партизан је играчима пред финале Купа са Црвеном звездом спремио емотиван видео са порукама чланова породица. Мајка и сестра играле су популарну игрицу и у њој је дерби одлучио Миленковић, баш као и неколико дана касније на стадиону у Хумској.

"Били смо испражњени пред финале Купа. Тај видео нас је много подигао, мотивисао, играчи су се јежили док смо гледали. Бољи крај тог периода у Партизану нисам могао да замислим, била је то последња моја утакмица за црно-беле у том периоду", поновио је Миленковић.

Извор: Б92/мондо.рс