Динамо у БГ: Шалови и цвијеће за Бобека, Чаву, Чика, Цоњу...

Без икаквих проблема! Откуд шалови загребачког Динама на гробовима у Београду? Представници фудбалског клуба Динамо из Загреба обишли су Србију и одали пошту неким од људи који су обележили историју клуба.

Фудбал 14.11.2018 | 21:50
Динамо у БГ: Шалови и цвијеће за Бобека, Чаву, Чика, Цоњу...
Део њих сахрањен је у Београду и нераскидиво био везан за њега, па су на Новом гробљу осванули шалови Динама.

"У граду било којем диљем земље, диљем свијета, браните плаву боју, зипке нашег ногомета", поручује се у навијачкој химни Динама и клуб је трагом те песме пошао између осталог и пут Београда.

"Желели смо симболично да захвалимо свима који су стварали и обликовали наш клуб, независно од тога којој генерацији играча, тренера, службеника, представника или пак навијача да је реч", наводи се на сајту клуба.

Први на реду је био Осијек и гробови Густава Лехнера, Петра Лончарића и Андрије Логарушића, а онда и Београд, где су сахрањени Флоријан Матекало, Златко Чајковски, Фрањо Шоштарић, Стјепан Бобек, Зоран Чава Димитријевић, Бруно Белин и Петар Тодоровић.

"Звучи опасно, али нисмо имали баш никаквих проблема, напротив, људима који раде на гробљу смо дали пуне руке посла. Дошли смо им с пописом имена чије смо гробове желели да посетимо, а они су нам стрпљиво изашли у сусрет и набавили локације свих гробних места. Помало је чудан осећај био да ходамо с Динамовим шалом около, али неколико радозналих људи које смо путем срели, сложили су се да је оно што радимо леп гест", рекао је за Германијак представник Динама.

Стјепан Бобек се описује као члан категорије најбољих играча у историји бивше Југославије који је после годину и по дана у Динаму "лансирао" своју каријеру узлазном путањом.

Он је каријеру наставио у Партизану баш као и Матекало, Чајковски, Глазер и Шоштарић. Матекало је после каријере био познат и као тренер који је створио генерацију Партизанових играча који су стигли до финала Купа европских шампиона 1966.

ХАШК је требало да 1945. понуди Динаму браћу Чајковски, али је Златко отишао у Партизан и касније се вратио међу "модре" као тренер почетком седамдесетих година.

У супротном смеру је осамдесетих година отишао Зоран Чава Димитријевић, из Београда у Загреб.

"Дете Партизана, фудбалски романтик и боем, у Загреб је дошао 1987. преко суботичког Спартака и својим непосредним приступом, ангажманом и веселом нарави 'купио' загребачку публику која га је здушно пригрлила од првог тренутка", пише се о Димитријевићу.

Тодоровић је Београђанин који је навијао за Динамо и годинама је чувао новинске исечке и водио статистику и чувао различите занимљивости клуба.

Идеја је племенита. Показује како би један клуб требало да се опходи према легендама. Без обзира што ће у навијачки затрованој Србији бити свакаквих коментара, оно што је урадио Динамо заслужује аплауз.

Делегација клуба из Загреба недавни боравак у Београду искористила је да посети гробове својих некадашњих асова, сахрањених у главном граду Србије. Прецизније, на Новом гробљу. Није мали број. Нити је мала њихова заоставштина фудбалу на простору некадашње Југославије. Конкретно: Стјепан Штеф Бобек,Флоријан Цоња Матекало, Зоран Чава Димитријевић, Златко Чик Чајковски... Ко не зна ко су били, џаба му објашњавати. Зато је на сваки гроб положен венац цвећа и остављен шал Динама.

Осим њима, пошта је одата и Петру Тодоровићу, за кога се тврди да, иако је живео и радио у Београду, љубав према Динаму није крио ни за време ратних сукоба деведесетих.

О неуобичајеној посети Београду, уз напомену да су је на исти начин одата почаст заслужним динамовцима и у Осијеку, известиле су загребачке „Спортске новости“, у репортажи под насловом “Чији гроб тражите, Стјепана Бобека?“, наводећи да гости из Хрватске нису имали ни зрно проблема. Наишли су на предусретљивост.

„Звучи опасно, али нисмо имали баш никаквих проблема. Напротив, људима који раде на гробљу смо оставили пуне руке посла. Дошли смо с листом имена чије смо гробове желели да посетимо, а они су нам стрпљиво изашли у сусрет и набавили локације свих места. Помало је чудан осећај био корачати с Динамовим шалом около, али неколико знатижељника које смо срели сагласили су се како је оно што чинимо леп гест,“ предочио је „Спортским новостима“ Ален Лесичмки, портпарол клуба са Максимира, који је у Београду боравио заједно са још једним оперативцем, Мирославом Томашевићем.

Извор: моззартспорт/Б92

ФОТО: ГНК Динамо

Коментари / 0

Оставите коментар