Прави ли Додик нову УДБ-у у РС?

Хоће ли Додик прије одласка из Палате Републике указом основати "Савјет за заштиту уставног поретка", односно обавјештајну агенцију Републике Српске? Бивши припадници ДБ-а ту идеју здушно поздрављају. Да ли је у питању стварна намјера, или тек спин у оквиру припрема за борбу за преузимање ОБА БиХ!?

Република Српска 12.11.2018 | 23:05 Идеја предсједника Републике Српске Милорада Додика о формирању националне службе за безбједност у РС наишла је на одобравање у првом реду бивших припадника некадашње југословенске Службе државне безбједности. До сада су се о тој идеји позитивно изјаснили Предраг Ћеранић, Средоје Новић, Џевад Галијашевић и други.

Заговорници ове идеје правни основ налазе у Уставу РС који каже да Предсједник Републике, у складу са "Уставом РС и Уставом БиХ и законом, обавља послове из области одбране и безбједности", и да може да "образује савјетодавна тијела и стручне службе за обављање послова из своје надлежности".

Директор некадашње Службе државне безбједности Републике Српске и први директор Агенције за истраге и заштиту БиХ (СИПА), Средоје Новић, сматра да је Републици Српској потребан савјет за заштиту уставног поретка, у којем би били заузимани кључни ставови који би били обавезујући за институције и представнике РС на нивоу БиХ.

Он је истакао да је најава предсједника Српске Милорада Додика да би Српска требало да формира своју службу националне безбједности изнуђен, али оправдан потез зато што Обавјештајно-безбједносна агенција (ОБА) БиХ не ради свој посао у складу са Уставом и законом.

Новић, који је цијели радни вијек провео у сектору безбједности, сматра да би Република Српска, прво требало да оснује савјет за заштиту уставног поретка, чији би посао био да анализира све информације од значаја за безбједност Републике Српске, па и БиХ и региона.

– Могу се разматрати и одређена економска питања која задиру у сферу безбједности јер заштита уставног поретка подразумијева и заштиту њеног економског поретка – рекао је Новић.

Он је нагласио да би у савјету били заузимани кључни ставови који би били обавезујући за институције Српске и њене представнике на нивоу БиХ, те да Српска апсолутно има право на формирање савјета за заштиту уставног поретка и то могу да оспоре само злонамјерни.

– Е сад долазимо до онога о чему је говорио предсједник Српске. Кључни проблем у БиХ је што у ОБА сматрају да она рачуне мора да полаже појединим амбасадама и амбасадорима умјесто да Бањалуци и предсједнику Српске, без обзира на то ко је он и како се зове, предочи информације и упозна га о кључним питањима од интереса за безбједност Српске и БиХ – рекао је Новић.

Он је навео да, уколико шефови службе не нађу за сходно, иако су по закону о ОБА дужи да руководства ентитета, па чак и кантона, информишу о кључним безбједносним питањима и ако им не шаљу ниједну информацију, онда је потпуно рационално што предсједник Републике тражи да буде размотрена могућност формирања службе националне безбједности Републике Српске.

– Ако неко не ради свој посао и игнорише комплетно руководство Српске, он не заслужује другачији однос него да се прави пандан тој служби. Знам да ће то наићи на отпоре како појединих амбасада, тако и у Сарајеву, али та идеја и њена могућа реализација су изнуђен потез – рекао је Новић.

Декан бањалучког Факултета за безбједност Предраг Ћеранић сматра да та служба може бити у оквиру Министарства унутрашњих послова, Владе Српске или кабинета предсједника.

- Подзаконски акт, рецимо указ предсједника Републике, је најједноставнији правни оквир да се формира један тим, који би користио постојеће капацитете институција Републике Српске, направио једну платформу и дао смјернице за дјеловање, како бисмо могли предвидјети у којем ће се смјеру ствари одвијати, рекао је Ћеранић.

Ћеранић каже да мигрантска криза тјера Републику Српску на формирање тима који би се бавио стратешком анализом безбједносне ситуације. Сматра да за овај посао није потребно много људи и новца, него један компактан тим који би користио већ постојеће капацитете.

И Џевад Галијашевић, редовни коментатор безбједносних тема у медијима под контролом СНСД, истиче да је служба је потребна Републици Српској јер Обавјештајно-безбједносна агенција БиХ не ради свој посао.

Он сматра да Републици Српској, њеном МУП-у и грађанима треба квалитетна служба која ће прикупљати, анализирати и дистрибуисати информације везане за заштиту уставног поретка.

- Служба националне безбједности је потребна зато што Обавјештајно-безбједносна агенција БиХ ради противно Уставу и безбједности грађана. ОБА измишља да су књижевници, новинари и аналитичари непријатељи националној безбједности, прикрива терористичку пријетњу и брише биографије терориста који имају поријекло из БиХ, рекао је Галијашевић на састанку Координационог тијела за праћење илегалних миграната који је недавно одржан у Бањалуци.

Предсједник РС Милорад Додик је најавио да ће у наредних неколико мјесеци бити нових законских рјешења за борбу са мигрантским таласом. Ипак, приоритет је служба националне безбједности, о чијем оснивању ће размислити док му још формално траје предсједнички мандат.

Додик је након састанка Координационог тијела за праћење илегалних миграната преко територије Републике Српске истакао да су мигранти постали велики проблем, који неће сам од себе нестати и да се "треба размотрити могућност отварања службе националне безбједности".

Иза свега реченог могла би да се крије Додикова намјера да преузме контролу над Обавјештајно - безбједносном агенцијом БиХ (ОБА/ОСА). На челу ОБА је тренутно кадар СДА Осман Мехмедагић - Осмица, који је прије три године дужност директора преузео од Алмира Џуве. Џуво је био први обавјештајац БиХ од оснивања ове агенције у марту 2004. године, што би Додику могао да буде један од главних аргумената да за директора ОБА у наредном мандату буде постављен Србин, након двојице Бошњака.

Кључни проблем када је ријеч о обавјештајно-безбједносном сектору је што Босна и Херцеговина, а с њом и Република Српска,  није прошла лустрацију, односно није озаконила провјеру и уклањање из јавног политичког живота особа које су биле активне у службама безбједности комунистичког режима, како је то урађено у неким од земаља Источне Европе. Зато се и данас бивши службеници и доушници комунистичких тајних служби налазе у институцијама државног апарата, у привреди, па чак и у образовању. То потврђују примјери Предрага Ћеранића, који је декан Факултета за безбједност, Средоје Новића и Небојше Радмановића, који су високи функционери СНСД, и многи други.

Тешко је повјеровати да би се ти људи, данас пресвучени у "демократе", у случају формирања неке нове службе безбједности, добровољно одрекли недемократских метода којима су обезбјеђивали слијепу послушност грађана према комунистичкој "елити". Слијепа послушност једном вођи и припадност једној партији, за њих је животни и професионални кредо.

(Истинито)