Прича: Ватрогасац у Реалу је судбинска нит која обећава!

Зидан се сигурно задовољно смешка! Сантјаго Солари има најбољи старт у историји Реал Мадрида!

Фудбал 13.11.2018 | 23:30
Прича: Ватрогасац у Реалу је судбинска нит која обећава!
Само шесторица тренера у историји су победили у прве четири утакмице на клупи Реал Мадрида. Међу њима је и наша легенда Вујадин Бошков, а од синоћ и Сантјаго Солари. После фијаска са Ђуленом Лопетегијем, Соларије дошао као привремено решење док Флорентино Перез не упеца неку већу фацу, али се испоставио као више него добра шок терапија.

Са четири победе у четири меча и гол-разликом 15:2, Солари је тренер са најбољим стартом у 116 година богатој историји славног клуба!

У реду, ривали су били слабашна Мелиља у Купу краља, Викторија Плзењ у Лиги шампиона, односно Ваљадолид и Селта у Примери. Не баш противници у којим би Реал Мадрид требало да тражи потврду квалитета. Али ако се сетимо каква је ситуација била са Лопетегијем и пораза од Левантеа и Алавеса, петарде против Барселоне, дебакла у Севиљи или држања зубима за ваздух против Плзења у Мадриду, онда ови резултати враћају оптимизам на Сантјаго Бернабеу.

Поготово што убедљиве победе прати и лепа игра која се тражи у аристократском мадридизму. Солари је пробудио Карима Бензему, изборио се силним повредама које су задесиле екипу, успео да промовише младе играче попут Одриозоле, Регуљона или Хавија Санчеза, вратио Реалу онуЗиданову чврстину позади и оштрину напред, пресекао и голманско питање одабравши Куртоу… Све оно што Лопетеги није умео да уради.

Ватрогасац је одрадио много више за кратко време од пуког гашења пораза. А Реалова историја са “ватрогасцима” је више него занимљива и судибинска. Славни клуб је и поред свих тренерских звезда које је имао кроз историју, највише успеха имао са својим људима на клупи који су долазили усред сезоне као привремена решења и улазили у легенду.

Од шесторице тренера који су освајали европску круну са Реалом, чак тројица су долазили као ватрогасци. Од 13 титула, њих тројица су освојили чак седам: Мигел Муњоз две, Висенте дел Боске две и Зинедин Зидан три. Управо су њих тројица и најуспешнији тренери у историји Краљевског клуба. А сви су дошли усред сезоне као непланирана решења и остали по неколико сезона. Солари има добру подлогу у традицији да уради нешто велико у првом озбиљном тренерском ангажману. А има и ДНК за тако нешто…

Сви поменути су били и Реалови људи “из куће”. Мадридисти који знају шта је највећи клуб света, какви су притисци и захтеви са којим се суочавају, зашто је Реал другачији од осталих. Солари је имао времена да то осети и научи. Као играч, а сада и као тренер.

Соларијев отац Едуардо је био познат фудбалер у Аргентини, браћа Давид и Естебан такође, стриц Хорхе је био озбиљна звезда и репрезентативац. Управо је по њему Сантјаго и добио надимак. Хорхеа су звали Инсио (“индијанац”), Сантјаго је био мали “индиесито”. Фудбал му је био у крви…

Почео је у Риверу са којим је био првак Аргентине и потом се преселио у Мадрид. У Атлетико. Тамо је после сепоне и по и испадања Јорганџија у Сехунду, прешао преку пута.  Али је за тај кратак период имао среће да ради са Аригом Сакијем и Радомиром Антићем. Посебно је на њега траг оставио Саки који му је променио погледе на фудбал.

У Реалу је дошао у време када је Флорентино Перез почео да ствара Галактикосе. Солари није био тај ранг звезде и дигао је прашину само зато што је побегао из Атлетика у редове великог ривала. Али, тог лета су на Бернабеу стигли Луис Фиго, Клод Макелеле, Флавио Консеисао, Педро Мунитис, Алберт Селадес и они су били већа имена од њега. Нису се Соларију давале велике шансе да ће дуго потрајати у Реалу.

Али, имао је среће да тамо упозна другог тренерског оца – Висентеа Дел Боскеа. Само неколико месеци раније, Дел Боске је дошао као “ватрогасац” у сличну ситуацију као што је била актуелна Соларијева. И освојио Лигу шампиона иако Реал те сезоне нико није убрајао ни међу пет, шест кандидата за освајање. Играли су очајно, у Примери завршили на петом месту, али су у Лиги шампиона правили чуда против Бајерна, Манчестер Јунајтеда и Валенсије.  

У првој сезони код Дел Боскеа, Солари није био стандардан. На његовој позицији је играо својевремено један од играча са највећим уговором на свету – Стив Мекманаман. На крају те сезоне је дошао иЗидан, па нико није озбиљно гледао на Соларија. Међутим, Индиесито је следеће сезоне “појео“Мекманамана и избацио га из првих 11.

Ако се сећате тог периода Реал Мадрида, сетићете се и плеса по левој страни. Играли су класичних 4-4-2 саСоларијем и Фигом као крилима. На левој страни су Роберто Карлос, Солари и Зиндеин Зидан плесали. Одигравали су дупле пасове, штикле, играли се фудбала… Било је уживање гледати како се тај трилинг разуме на терену. Утакмица која се памти је реванш против Бајерна у четвртфиналу Лиге шампиона после славља Бавараца од 2:1 на свом терену.

Како је само те вечери играо Сантјаго Солари!

Није дао гол, није уписао асистенцију али је био прва виолина у Реаловој победи од 2:0. Играли су и Зидан, Раул,Фиго, Моријентес… Али Солари је био тај који је вадио душу на памук Баварцима. Учествовао је код првог гола “предасистенцијом” за Елгерин гол, а дриблинзима и продорима је доводио до лудила Бајернове играче. Прво је завртео мозак Штефану Ефенбергу који га је бесно јурио и шутнуо за жути картон. Потом је излудеоЈенса Јеремиса који је такође добио жути картон. На крају је толико исфрустрирао Хасана Салихамиџића да је побесенли Босанац зарадио црвени картон због грубих фаулова и ударања. Бајернов везни ред је те вечери желео да убије Сантјага Соларија. Ништа боље му нису желели ни Роберт Ковач, Сами Куфур…

Реал ће касније освојити Лигу шампиона култним волејом Зинедина Зидана против Леверкузена. Голом који је дошао као круна сезоне, Сантјаго Солари је страшним пасом лансирао Роберта Карлоса на левом крилу, овај заврнуо из прве, Зизу се наместио на волеј, а остало је историја… Било је неке правде што је баш тај трилинг исковао тај култни гол и титулу Реала.



Солари је у наредне три године био незамењив код Дел Боскеа и Кеироша. Иако су долазиле све саме звезде у сваком наредном прелазном року. У лето 2005. године је отишао у Интер где је низао титуле у обезглављеној Серији А. Играо је у домовини за Сан Лоренцо, потом за мексички Атлас, да би каријеру завршио у уругвајском гиганту Пењаролу. После две године одмора се посветио тренерској каријери. Тамо где су га и даље волели и радо га се сећали – у Реаловој “Фабрици”.  Остао је близак пријатељ са Зиданом и управо га је Зизу препоручио људима у Реалу јер су имали сличне погледе на фудбал.

Почео је од млађих кадета са којима је освојио титулу. Потом је прешао у старије и опет освојио. Онда је преузео млађе омладинце, али тамо није завршио посао јер је Зидан морао да ускаче као “ватрогасац” у први тим после одласка Бенитеза и неко је морао да преузме Б тим Реала. Солари је потпуно неочекивано сео на клупу Кастиље захваљујући Зидановом преласку у први тим.

Са Зиданом је често проводио слободно време и на тај начин остао близак и са Флорентином Переузом који је чак и летос размишљао да му пружи шансу после шокантаног одласка Зизуа. Перез тада није имао довољно храбрости, али после дебакла са Лопетегијем није имао много избора. Солари је добио оно што је стрпљиво чекао. Као када је чекао да истисне Мекаманама са левог крила.

Солари преферира да не прича много у свлачионици и да не ствара превише присан однос са иргачима. Био је у оној чувеној свлачионици Галактикоса и зна како неке ствари могу да крену по злу. Отац му је био тренер и са њим је као дете осетио све предности и мане те професије.

Тренирали су га великани попут Рамона Дијаза, Радомира Антића, Клаудија Ранијерија, Арига Сакија, Висентеадел Боскеа… Чак га је на заласку каријере тренирао и Чоло Симеоне у Сан Лоренцу! Имао је шта да научио и од кога да покупи тренерску мудрост.

Присталица је да његов тим доминира у поседу са лоптом, али да то не буде дављење противника са милион пасова. Има на располагању креацију у везном реду какву жели, има крила и “деветку” на којима заснива игру у нападу. Пробудио је Бензему који би могао да буде кључни играч Реала. Има и знање о младим играчима које је тренирао претходне три године, зна могућности бразилске тинејџерске сензације Винисијуса Жуниора и могао би много тога доброг да донесе Реал. Већ јесте. Повукао је ручну и натерао Реал да опет побеђује и игра лепо.

Ватрогасац је угасио пожар у Мадриду. Али је и запалио пламен оптимизма и сећања на Муњоза, ДелБоскеа и Зидана… Овај последњи ће сигурно бити један од најсрећнијих људи ако се судбинска нит Реалових “ватрогасаца” настави са Сантјагом Соалријем. Зизу му је отворио врата Кастиље, потом и првог тима Реала. Враћа му на волеј за онај пас из Глазгова.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Реутерс

Коментари / 0

Оставите коментар