Човјек који је дигао Пионир на ноге!

Енергија? И она се тренира! Партизанов плеј Алексеј Николић о победи над Цибоном, тренеру Тринкијерију, четири захтевна меча. . .

Кошарка 11.11.2018 | 22:15 Није да смо хтели да бројимо. Приморао нас је. Одзвања у ушима, попут заглушујуће буке с трибина Пионира, кад га је публика нарадила овацијама за борбеност. Четири пута је Алексеј Николић изговорио реч „енергија“ после победе Партизана над Цибоном, како би сликовито описао шта је натерало екипу урушеног самопоуздања у последњих месец дана да на три везане утакмице покаже како, ипак, има у њој крви. И – енергије.

Најбоље се то видело током седам минута и 20 секунди, с краја прве и почетком друге четвртине кад су црно-бели, углавном захваљујући његовом ратничком приступу и кошгетерском учинку (три тројке и два полагања у том периоду) направили серију 25:0. Не виђа се то сваки дан. Баш као ни партија некадашњег кошаркаша сарајевских Спарса и Бросе Бамберга.

„Не волим кад морам себе да издвајам, али увек кад играм покушавам да донесем енергију на паркет. Требало нам је то против Цибоне, јер смо баш лоше почели сусрет. Морали смо да се динемо. Био је ту и Загорац и Гегић, остали момци с клупе су се надовезали, што нас је дигло. Кад добијем овације, сви то осетимо и још боље играмо“, смирено коментарише словеначки плеј као да је најнормалнија појава на свету подићи 7.000 људи са седишта бацањем за лопту и(ли) бацањем лопте у кош.

Додуше, у Партизану би борбеност, као што каже Новица Величковић, требало да се подразумева. Није само то детаљ који публика препознаје, али јесте довољан да помогне екипи кад јој не иде. А није ишло с почетка, кад је хрватски великан „отворио“ меч резултатом 12:0 и 23:8.

„Не би смеле да нам на почетку меча пролазе кроз главу мисли „хоћемо ли се извући?“. Био сам прилично миран, као и остали момци. Није било панике. Нисмо ушли у добар ритам, међутим, знали смо шта нам је требало. Енергија. На крају смо захваљујући њој преокренули утакмицу“.

Логично питање – одакле је црпи: да ли се учи, стиче или само долази с трибина?

„Увек је добра атмосфера кад навијачи певају, пре утакмице ти дигну адреналин. Лакше је. Знамо шта значе Партизан и навијачи, свесни смо и морамо да преузмемо одговорност. Енергија се и тренира. Како радиш на тренинзима, тако и играш“.

Николић је прво полувреме одиграо у трансу и са 14 поена био весник победе. Уз још четири украдене лопте.

„Покушавам да будем агресиван колико могу. Ја сам и плеј, морам да разиграм тим, пустим игру да дође до мене. Како кажу, „го wитх тхе флоw“. Истовремено, покушавам да шутирам кад сам отворен. Битно је да проналазимо један другог, то је оно што тренер тражи“.

А Андреа Тринкијери био изузетно критички расположен, упркос трећој узастопној победи. Јасно је и италијанском стратегу да су осцилације један од најуочљивијих проблема његовог састава.

„Навикавамо се на њега и он на нас. Полако улазимо у систем. Додуше, нас двојица смо радили три године у Бамберу.  Лакше ми је, знам шта очекује, покушавам да саиграчима објасним шта тражи. Захтеван је, али то ће нас направити бољима. Врхунски је тренер, морамо да га пратимо. Можда у Партизану имам другачију улогу него у Бамбергу и репрезентацији Словеније, али се не оптерећујем, радим оно што се тражи од мене. Могу боље. Увек може. Све долази тренингом“, констатовао је Алексеј Николић, покретачка снага Парног ваљка у јадранском класику.

НЕ СМЕМО ДА СЕ ПЛАШИМО ЈАЧИХ

Серија тешких мечева Партизана наставља се већ у среду, гостовањем Зениту у Санкт Петербургу, наредне недеље на програму је дуел са Будућности и Подгорици, па две изузетно захтевне утакмице у „Пиониру“, против Валенсије и Црвене звезде.

„Лепо је кад се побеђује, ово нам је дало самопоуздање, мада је наша игра далеко од онога што желимо. Мораћемо да радимо много како бисмо били конкурентнији јачим тимовима. Не смемо никог да се плашимо. Млади смо и неискусни, али оваква енергија може да нам буде главни адут“, сматра Алексеј Николић.

Извор: моззартспорт