Папци се к’о на траци сами нуде

Једина разлика у односу на све претходне постизборне периоде јесте да је сада већ сасвим јасно да ће у владајућој већини у Народној скупштини РС бити троструко више посланика у клупама владајуће већине него опозиције. И што, за разлику од 2014. године, неће Жељка Цвијановић морати куповати папке. Папци су се к’о на траци сами нудили.

Република Српска 10.11.2018 | 21:26
С режимом се не преговара, режим се руши, једна је од порука коју је у јеку изборне кампање јавности у интервјуу за Ослобођење одаслао лидер НДП-а Драган Чавић. Драган Чавић који је низ година као посланик Народне скупштине РС био један од најжешћих критичара власти или, како је сам редовно истицао, режима.

Оно што га је од већине опозиционих политичара у РС разликовало и због чега су га поштовале колеге, чак и оне из власти и када се с њим нису слагале, јесте да је с много знања и аргумената износио своје ставове у парламенту.

Оно што му за руком није пошло јесте да од напуштања СДС-а и оснивања своје партије НДП израсте у јачу политичку снагу, па је и котирао као једна од најслабијих чланица опозиције.

Да ли је у питању лоша процјена кадрова, неналажење адекватног модуса у приступу ширем кругу грађана, питања су на која Чавић и чланство НДП-а требају тражити и дати одговор. Али сви они који су њему и још тројици чланова странке дали повјерење на овим изборима аргументом да је за лош изборни резултат криво дјеловање унутар опозиционог блока с тим се неће сложити.

Као што, а најбоље свједоче о томе бројни коментари који су у задња два дана осванули на друштвеним мрежама, тешко да ће икада више дати свој глас и Чавићу и НДП-у након одлуке да се савије под скуте Милорада Додика и утопи у парламентарну већину РС. Из простог разлога: да су то хтјели, на гласачком листићу могли су заокружити СНСД, ДНС или СП.

Али народским језиком речено, заболи Чавића ухо за њих. Његова калкулација евидентно се свела на питање како себи, уз посланичку столицу, приграбити још какву позицију у јавном предузећу, ухљебити себи неколико оданих чланова странке и тако дочекати 2022.

Па са 65 година, имају ли се у виду позиције које је у власти обављао посљедњих 20 година, отићи у угодну пензију. А они остали нека се за себе сами побрину.

И није Чавић једини. Једнако тако, свједочимо посљедњих дана, размишља близу половине руководства СДС-а. Од Обрена Петровића, Миће Мићића, Милована Бјелице, а, по свему судећи, и цијели одбор Сарајевско-романијске регије СДС-а.

Сви они једва чекају да их Додик пригрли, па да заузврат добију властите бенефите. Увјерени да је памет у народа ионако кратка и да ће они који су гласали за СДС као опозициону странку, желећи само промјене и бољитак за себе и своју дјецу, то ионако заборавити.

Реп је пред Додиком подвио чак и лидер ДНС-а Марко Павић, коме је Додик од избора наовамо смјењивао кадрове, називао их мангупима. Истина, Павићево понашање никога и не чуди. Јер он већ годинама након окончања избора мало к’о бива дигне глас, мало к’о бива тражи већи дио побједничког колача, а потом се ушути, ухљеби дио чланства, па до наредних избора...

Једина разлика у односу на све претходне постизборне периоде јесте да је сада већ сасвим јасно да ће у владајућој већини у Народној скупштини РС бити троструко више посланика у клупама владајуће већине него опозиције. И што, за разлику од 2014. године, неће Жељка Цвијановић морати куповати папке. Папци су се к’о на траци сами нудили.

Чување политичког образа и досљедности спало је стога тек на ПДП и оно нешто посланика СДС-а који буду одбили да слиједе пут Петровића, Бјелице... На тим посланицима ће бити и огроман терет дјеловања као коректива и критичара власти која је РС претворила у друштво једног лица, друштво у којем царују корупција и непотизам. Друштва у којем нам убијају дјецу, а њихове убојице мирно и слободно шетају. 

Под заштитом власти којом су се тако лако приклонили ини чавићи. Свом још увијек партијском шефу одборница НДП-а у бањалучкој градској скупштини Мирна Савић-Бањац јавно је поручила да ће партију напустити уколико уђе у коалицију са СНСД-ом.

Идентичне јавне поруке одаслали су му и други млади чланови странке.

И можда је тако и најбоље. Да, кад већ не могу њега и њему сличне послати у сметљиште историје, крену својим путем и у неком будућем времену постану здрава, алтернативна политичка снага режимлијама и папцима.

(Ослобођење/Г.Катана)