"Фоотбалл Леакс": Захави, Кариби, Партизан и Марковић!

Ново истраживање "Шпигла" говори о сумњивим пословима израелског менаџера Пинија Захавија, а немачки лист истиче да је све најбоље сумирано у трансферима Лазара Марковића из Партизана у Бенфику, па из Бенфике у Ливерпул. . .  Фоотбалл Леакс и о Партизановом везама са Захавијем и трансферима Марковића и Пантића--- Како је текао новац од државе до државе и ко је све био укључен у расподелу колача?

Фудбал 11.11.2018 | 23:30
"Фоотбалл Леакс": Захави, Кариби, Партизан и Марковић!
Лазар Марковић није ни минут одиграо ове јесени у дресу Ливерпула, али је ове недеље већ други пут у средишту интересовања медија.

Прво је повремени српски репрезентативац морао да се изјашњава на друштвеним мрежама због обичног "лајка" током утакмице његовог Ливерпула и Црвене звезде (0:2), док је друга ствар коју је ове суботе објавио немачки лист "Шпигл" далеко озбиљнија.

У сарадњи са "Фоотбалл леакс", уз помоћ којих су претходних недеља објавили многе тајне из света фудбала, новинари "Шпигла" бавили су се познатим менаџером Пинијем Захавијем.

У првом делу текста говорили су о томе како је овог лета постао менаџер пољског нападача Роберта Левандовског и на које је све начине покушао да "исфорсира" његов одлазак из Бајерна - као што је било у случају Нејмара и Барселоне годину дана раније - док је посебан део посвећен његовој техници за "заобилажење пореза" и новцу од трансфера.

Користио се "инвестирањем у играче" које је директно откупљивао од тимова, а онда зарађивао од њихових трансфера - што је ФИФА забранила 2015. године - и за ту прилику је "Шпигл" искористио и пример Лазара Марковића.

Они у овом истраживању подсећају да је у априлу 2012. године, убрзо након што је постао пунолетан, Партизан, чији је председник у то време био Драган Ђурић, продао 100% права на Лазара Марковића инвестиционом фонду "Лејстон Холдингс" за који су добили 7 милиона евра.

Само годину дана касније, продат је у Бенфику за 6,25 милиона евра и сав новац је припао "Лејстон Холдингсу", али само за 50% права на њега.

Већ наредне године Бенфика је продала Марковића у Ливерпул за 25 милиона евра, али су "на равне части" клуб и поменути инвестициони фонд поделили, па је тако на Британска Девичанкста Острва, где је "смештен" "Лејстон Холдингс", за две године стигло 18,75 милиона евра(без пореза) након инвестиције од 7 милиона евра, плаћене Партизану.

"Шпигл" преноси да се ФИФА, која прати све међународне трансфере, интересовала за ово у марту 2014. године и распитивала се код Партизана. 

Кимберли Морис је писала Партизану и тражила све везе клуба са "Лејстон Холдингсом", на шта јој је, наводи "Шпигл", клупски секретар послао документ којим она "није била задовољна". Наводи се да су из ФИФА желели да знају да ли постоје везе између "Лејстона Холдингса и Пинија Захавија" и да ли је постојао посебан договор за трансфер играча са Захавијем, али није успела до краја да истражи овај посао. 

"Фоотбалл Леакс" преноси да је Морис била на "правом трагу" пошто су они открили да су Захави и "Лејстон Холдингс" дефинитивно повезани.

Наводи се да је у мају 2012. године, мало након што је Партизан "продао" права на Марковића, компанија "Лејстон Холдингс" уплатила 250.000 евра компанији из Њујорка - "Спорт & Море" иза које стоји фудбалски агент Никола Дамјанац, посредник у овом послу између две стране.

"Трагом новца" наводи се и да је Дамјанац добио 250.000 евра преко рачуна "Лиан Спортса", односно 2 милиона евра преко компаније "Голдлине" из Швајцарске.

"Шпигл" се пита због чега би "Лејстон Холдингс", на савет Пинија Захавија, проследио више од 30% добијеног новца проследио двема компанијама које имају истог консултанта, а то питање поставио је и самом Захавију и Дамјанцу који нису желели да коментаришу...

Исти лист је споменуо и да је "Лејстон Холдингс" откупио половину права на Данила Пантића када је био шеснаестогодишњак (1,7 милиона евра), а да новац није отишао у Партизан него на острво Невис - у Карибима! 

"Шпигл" је за крај навео да се Захави на крају ипак састао са новинаром који ради на пројекту "Фоотбалл Леакса" и да је његов тон током разговора био веома "агресиван", те да је једном чак и ударио песницом од сто рекавши да је човек који има моћ, уз претњу тужбама...

Серија текстова Шпигла, у коме се немачки лист бави преношењем информација Фоотбалл Леакса, није заобишла ни српски фудбал. И то тако што је у причу о поверљивим документима и токовима новца укључен и Партизан. Повод су трансфери Лазара Марковића и Данила Пантића, односно начин на који су таленти одлазили из Хумске 1 и касније прелазили у друге клубове.

У центру пажње нашао се Пини Захави, истакнути израелски менаџер, за кога је јавна тајна да је пословао са црно-белима, с тим да сад Шпигл доноси и неке детаље мало познате овдашњој, па и планетарној јавности.

У тексту под насловом „У свету моћног фудбалског агента“, магазин из Хамбурга подсећа да је априла 2012, неколико седмица пошто је постао пунолетан (рођен 2. марта 1994), 100 одсто права на трансфер Лазара Марковића откупила агенција „Леистон Холдингс“, са седиштем на Девичанским Острвима, једној од држава такозваног пореског раја.

Цена откупа уговора играча износила је 7.000.000 евра. Баш као што се и тад писало по српским медијима, у време кад је председник клуба био Драган Ђурић.

„Наредне године, јуна 2013, извршен је трансфер нападача у лисабонску Бенфику. Португалски клуб пребацио је 6.250.000 евра агенцији „Леистон“, што је било довољно да купи само половину Марковићевог уговора. Следеће године, јула 2014, Марковић прелази у Ливерпул, тако што је премијерлигаш платио укупно 25.000.000 евра, од чега је 12.500.000 отишло Бенфики, а преосталих 12.500.000 (с обзиром да је реч о половини власништва) припало „Леистону“. На тај начин је у периоду од две године „Леистон“ обрунуо 7.000.000 евра у 18.750.000 евра, скривених преко Кариба, где порез не постоји“, преноси Шпигл.

У наставку се додаје да је „Леистон“ склопио још два посла са такозваним „трећим лицима“, који ће касније, на инсистирање ФИФА, бити удаљени из фудбала. Бар правно. Како год, документи Фоотбалл Леакса показују следеће:

„Само неколико дана после куповине права на Марковићев уговор, 3. маја 2012, „Леистон“ је пристао да уплати 250.000 евра компанији „Спорт&Море“, регистрованој у држави Њујорк. Иза те компаније био је српски менаџер Никола Дамјанац. Очигледно је примио накнаду што је помогао „Леистону“ да осигура права на Марковића. Мада је „Спорт&Море“ био уговорни партнер, Дамјанац је касније затражио од „Леистона“ да поменутих 250.000 евра уплати на рачун компаније „ЛИАН Спорт“ на Малти. А то није све, јер је 3. маја 2012. (дакле, исти датум, оп. ау), Дамјанац потписао још један уговор са „Леистоном“. Овога пута са компанијом „Голдлине“, смештеној у швајцарском Кјазу. Према том уговору, „Леистион“ је пребацио 2.000.000 евра на рачун „Голдлинеа“, а као разлог трансакције наведена је пружена подршка при куповини права на трансфер Лазара Марковића“.  

Аутори Шпигловог текста питају се зашто су Пини Захави и компанија „Леистон Холдингс“ пребацили на две различите адресе више од 30 одсто новца од најпре поменутих 7.000.000 евра, под образложењем „консултантских услуга“. Додају да ни Захави, ни Дамјанац, као ни представници поменутих фирми, исправа нису желели да коментаришу те трансакције. С друге стране, уверавају да је Захави, посредством трећих лица – подсећамо, док су постојала – обезбедио компанији „Леистон“ вишемилионске приходе. А да је један од тих послова укључивао још једног бившег фудбалера Партизана, сада на позајмици у Хумској 1 из Челсија, Данила Пантића.

„Данило Пантић је имао 16 година кад је 29. марта 2012. „Леистон“ стекао половину права на његов уговор (такође за време Ђурићевомг мандата, оп. ау). Попут Марковића, млади везиста је био играч Партиазана, а уговор му је истицао лета 2015. „Леистион“ је платио 1.700.000 евра да би купио свој део права, међутим, тај новац није завршио у Београду“, преноси Шпигл, па објашњава. „Уместо тога, завршио је на рачунима две компаније на острву Невис, такође у Карибима. Једна под именом „ТXЛ Инвестментс“,  друга „СНР Лимитед“. Онда је „Леистон Холдингс“ пребацио новац двема фирмама на њихове рачуне „Банке Валета“, финансијске институције на Малти“.

Изгледа да то није све.

„Компанија „СНР Лимитед“ је затим пребацила 500.000 евра компањи „Леарy Инвест“ на Девичанским Острвима, а још 170.000 евра компанији „Гуанта Голд“ стационираној у Белизеу. На тај начин је 1.700.000 евра подељено на четири различите компаније, све у такозваном пореском рају. Најважњи детаљи показују да су „ТXЛ Инвестментс“ и „СНР Лимитед“ у Западној Индији, где је у почетку легао новац, контролисао директор „ЛИАН Спортс“ на Малти, такође укључен у реализацију Марковићевог трансфера“, закључује Шпигл, уз још једно подсећање да нико ко је укључен у ове трансакције није желео да одговара на питање немачког листа.

Осим самог Захавија, који је 8. октобра, док је текст био у припреми, одговорио да „никад није имао удела у „Леистон Холдингс“ и да „никад није имао корист од тога“.

„Био сам фудбалски саветник те компаније све у периоду док је удео тећих лица био легалан“, истакао је израелски менаџер, уз напомену како „није релевантан“ да одговара на друга питања која су му постављена.

ВЕРДЕР НИЈЕ ХТЕО ДА ПРОДА МАРИНА КОМПАНИЈИ НА ДЕВИЧАНСКИМ ОСТРВИМА

У Шпигловом чланку се помиње и име Марка Марина, актуелног првотимца Црвене звезде, од 2009. до 2012. члана Вердера из Бремена. Фоотбалл Леакс уверава да је компанија „Леистион“ понудила немачком клубу 7.000.000 евра не би ли откупила права на, у том тренутку, репрезентативно крило Немачке.

Вердер је у почетку био заинтересован, али се клуб повукао са преговарачког стола у тренутку кад је „Леистон“, наводно одбио да понуди информаицје о структури компаније смештене на Девичанским Острвима.

„Нисмо могли да решимо то питање у складу са стандардима нашег пословања“, истакли су из Вердера.

Извор: мондо.рс/моззартспорт

Коментари / 0

Оставите коментар