Хиљаде грађана хоће у Словенију

Према подацима Агенције за рад и запошљавање БиХ на рад у иностранство ове године из БиХ је отишло 10. 913 особа. Од овог броја 10. 090 грађана је отишло у Словенију, а 823 радника су добила посао у Њемачкој. Подаци Министарства унутрашњих послова Словеније говоре да је дозволу за боравак у овој земљи 2018. године добило 28. 599 држављана БиХ.

Босна и Херцеговина 09.11.2018 | 11:58 Од броја дозвола издатих бх. држављанима (52.475), од јануара до октобра 2018. године, 2.193 дозволе су за стални, а 26.406 за привремени боравак. Највише дозвола издато је у октобру.

БиХ је по броју издатих дозвола далеко испред земаља региона, попут Црне Горе чији су држављани добили 285 боравишних дозвола, Македоније с 3.740 боравишних дозвола те Србије и Косова са с 8.942, односно 6.364 боравишне дозволе.

Подаци се односе на држављане БиХ који су захтјеве за боравишне дозволе предавали не само у Амбасади Словеније у БиХ, већ и у словенским амбасадама у другим земљама, као и на број захтјева које су у име радника лично предали послодавци у Словенији.

У том броју у табели урачунати су и подаци о дозволама за боравак и рад које се продужавају у Републици Словенији на годишњем нивоу.

Збир издатих дозвола за боравак и рад у табели не представља само боравишне дозволе због запослења, већ и боравишне дозволе из других разлога одређених у Закону о странцима Републике Словеније, као што су спајање породице, студиј, плава карта, други оправдани разлози и сично.

Из Агенције за рад и запошљавање БиХ наводе да је у Словенију отишло 23 одсто возача, исто толико вариоца, 7 одсто зидара, те у мањем постотку остале професије углавном везане за грађевинску индустрију, као што су електроизолатери, хидроизолатери, електромонтери, хидромонтери, армирачи, фасадери и слично. Радници који су отишли у Њемачку добили су посао као његоватељи.

"За све ове професије постоје вишкови на евиденцијама завода и служби запошљавања у БиХ", наводе из Агенције.

Што се тиче услова рада, Агенција за рад и запошљавање БиХ повремено контролише послодавце који запошљавају бх. раднике, те обилазе раднике како би се увјерили да ли се споразуми према којима су запослени поштују.

"Ми не можемо упоређивати услове рада у иностранству и на домаћем тржишту рада, већ само контролисати да ли се одредбе споразума поштују. До сада није било случајева преваре за посредовања која су ишла путем Агенције за рад и запошљавање БиХ, а радници су задовољни условима рада, прије свега платама", наводе из Агенције.

Из Федералног завода за запошљавање истичу да је евидентно да у посљедње вријеме на структуру расположиве радне снаге у БиХ утиче и изражена миграција у иностранство, нарочито младих и стручних кадрова. Посебно се то односи на занимања из области информационих технологија, грађевинарства, машинства те медицине.

"Уколико се тај тренд настави, на тржишту рада у ФБиХ би могло доћи до апсурдне ситуације: да се на евиденцији незапослених и даље налази велики број особа, али да домаћи послодавци имају велике проблеме да пронађу одговарајућу радну снагу јер особе које се налазе на евиденцији незапослених не посједују потребне вјештине и знање", истичу из Федералног завода за запошљавање.

Додају да у овом контексту треба имати на уму да близу 30 одсто особа које се налазе на евиденцији незапослених у ФБиХ немају никакве квалификације.

"Ако у свему овоме постоји нешто позитивно онда је то чињеница да квалификовани радници на домаћем тржишту добијају све више на цијени и у позицији су да бирају послове те да буду адекватније плаћени него је то раније био случај", наглашавају из Завода.

Да би овај проблем био што мање изражен, додају, потребно је реформисати образовну политику коју би требало апсолутно прилагодити потребама тржишта рада, иначе ће се наставити продукција кадрова за евиденцију незапослених, а не за тржиште рада.

(Клиx)