Прича: Отрежњење Звезде!

Утакмица у Улму није последица опуштања. Београдски састав био је надигран - тактички, енергетски и психолошки. Црвена звезда је од првог минута упала у контраритам и није знала да се извуче из канџи безидејности. И ту одговорност сноси цела екипа, не појединац.

Кошарка 08.11.2018 | 22:15 Црвена звезда је синоћ оманула. Дебело.

Оно што је српски шампион показао у Ратиофарм арени није било ни на маргинама онога што је у безмало два месеца сезоне знао да изнесе пред навијаче и противнике. Једноставно, црвено-бели су по свим параметрима нашли у контрасту са досад постављеним стандардима. Екипа Торстена Лајбената одвела је Црвену звезду у небрано грожђе. У ситуацију у којој се досад није нашла. Да буде на страни оних који јуре озбиљан заостатак, не оних који га стварају. И у новим околностима се није снашла.

Ако вратимо накратко филм на утакмицу против Бреше, исту можемо да означимо етикетом - изоловани инцидент. Играчи су одлично кренули и устремили се на курс сигурне, убедљиве победе, а онда доживели бродолом чији су узроци недовољно јасни. И, тада смо нагласили да је пораз у Ломбардији дошао у најбољем тренутку, као шамар упозорења. Кроз мечеве са ФМП и посебно Галатасарајем и Цедевитом видело се да су изабраници Милана Томића схватили поруку. Зато су сви рутински почишћени . 

Утакмица у Улму није последица опуштања. Београдски састав био је надигран - тактички, енергетски и психолошки. Црвена звезда је од првог минута упала у контраритам и није знала да се извуче из канџи безидејности. И ту одговорност сноси цела екипа, не појединац. Џо Регланд је показао мрачну страну свог карактера и помало неконтролисано је срљао из грешке у грешку. Можда су његове жеље биле исправне, али је изведба била лоша. То се најбоље видело кроз ситуације које је желео да реши, исхитрено тражећи начин да неке почетне грешке исправи, анулира. Пет неискоришћених шутева за три поена (4/12 из игре), уз неколико почетних грешака у преносу и предаји лопте одвели су у црну зону. И све оно добро што је касније успео да уради није било довољно да се направи позитиван резултат.

Како се мотор екипе нашао у квару, тако су остали механизми почели да трокирају. Сви изузев Огњена Добрића, коме је само мало простора требало да покаже колико је опасан и заправо користан играч, због чега је и заслужио сваку похвалу. 

Стратос Перпероглу није успео да извуче оне, своје минуте када је најкориснији у обе фазе. Инсистирао је превише на шутевима (4/10 из игре, 3/7 за два), иако је и сам био у лошем расположењу и тако практично онемогућио неке друге играче да искоче. Мохамед Фаје јесте био надомак дабл-дабла, али се и он стопио у сивило тима. Изостала је његова препознатљива енергија у оба смера и брзо је био избачен из такта. Баш као и Мајк Цирбес и Мајкл Оџо, због чега је Милан Томић добар део утакмице играо кошарку са „смалл балл“ тимом, где је Фаје био центар, а Раданов и Добрић као лажне четворке. 

Овог пута ни Били Берон није успео да извуче ствар. Иза себе је оставио неколико одличних утакмица и шутерских издања, али се није снашао код изузетно агресивне, беспоштедне одбране Улмових играча.Регланд и он нису успели да одговоре на притисак како се од двојице понајбољих играча очекивало. Осим што им је недостајао фокус, избор додавања био је неадекватан за утакмицу у којој имате најбољег „крадљивца“ лопти у лику Џавонтеа Грина. Очигледно је да је Грин од свог тренера добио јасне инструкције како да се понаша и да свако додавање изван шаблона чека и претвара у свој посед. Зато је на крају имао шест украдених лопти, а највише он натерао је Регланда и Берона да заједно упишу нимало похвалних седам изгубљених лопти. Само у првом делу утакмице Црвена звезда је чак дванаест пута остала без напада, после што је само олакшало посао домаћину да кроз препознатљиву, брзу игру из транзиције на свом терену оду до заиста великих 50:33. Био је то јасан сигнал да црвено-бели нису спремни за борбу, камоли победу у малом граду на Дунаву. 

Црвена звезда није била припремљена за ову ситуацију. Није имала План Б, нити спреман одговор за јасну тактику Торстена Лајбената - да Звездиним рецептом добије утакмицу. И ту се стручни штаб нашао у проблему. Истина, неће се због овог пораза огласити сирене узбуне, али је било јасно да је стратегија за сусрет с Улмом била лоше конципирана. Због тога је друго полувреме Милан Томић и искористио донекле да увежбава неке друге концепције, од поменуте ниске петорке, до тражења добитне комбинације кроз својеврсне „летеће измене“ и стално трагање за добитном комбинацијом. 

На крају, једина добра ствар је што Црвена звезда није изгубила са разликом већом од оне којом је Улм савладан у Београду. Мада је и то лако могло да се догоди после Беронове непотребне јурњаве са временом, када је прво шутнуо тројку без резона, а онда још дозволио Патрику Милеру да убаци лаке поене и још оде на линију слободних бацања. Срећом по црвено-беле, некадашњи играч Партизана није био прецизан...

Црвена звезда је добила озбиљну кошаркашку лекцију у Немачкој. Али, боље што се све оно догодило синоћ, а не у неким, битнијим моментима сезоне. Из пораза од Улма може да се извуче много позитивних елемената. Битно је само да црвено-бели схвате да нису непобедиви и да, ипак, свако опуштање може скупо да се плати. А стручном штабу остаје да изграде тај План Б и следећи пут буду спремни...

Извор: моззартспорт

Фото: Стар Спорт