Прича: Највећи Звездин постбаријевски тријумф!

Само још неколико утакмица уопште може да уђе у избор. . .

Фудбал 10.11.2018 | 00:00 Није лако ни пробрати. Јер има и до субјективног утиска. Где си и шта радио тог дана... Каква су била очекивања јавности уочи меча... Ко је био прекопута... У каквом је клуб био стању у том тренутку... Све то утиче на коначни суд. Али мислимо да ћемо се овог пута сви сагласити.

Победа Црвене звезде над Ливерпулом од 2:0 убедљиво је највећи тријумф црвено-белих у постбаријевској ери!

Што не значи да је био и једини који заузима посебно место у срцима навијача. Па да се присетимо које би то још победе победе могле да уђу у најужи избор. С тим да ово и није избор. Ливерпул је број један и ту нема никакве расправе.

26. септембар 1996.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – КАЈЗЕРСЛАУТЕРН 4:0 после продужетака (1:0, 0:0)
/Станковић 54, 96, Његуш 107, Пантелић 120/

Јесте те сезоне Кајзерслаутерн био друголигаш, али немојмо заборавити да је био и освајач Купа Немачке и да је малтене иста екипа коју је Ото Рехагел те септембарске ноћи водио против Црвене звезде следеће сезоне освојио Бунделсигу након што се из првог покушаја вратио у елиту. Али у Београду није знао где се налази. Било је то вече када је тада 18-годишњи Дејан Станковић са два гола најавио светску каријеру. Била је то сезона када је Звезда барабар играла са Роналдовом Барселоном . Страшан тим тада су имали црвено-бели. Можда и најбољи од Барија. Против Кајзерслаутерна: Милојевић - Живковић, П. Станковић, Сакић, Ђоровић - Његуш, Љубојевић (Д. Станковић 46), Ванић, Анић - Огњеновић (Пантелић 83), Јовичић.



1. децембар 2005.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – РОМА 3:1 (1:1)
/Жигић 37, 86, Пуровић 77 – Нонда 23/

Још је Уефа експериментисала са Уефа купом. Те сезоне групна фаза, али само по једна утакмица против истог ривала. Црвена звезда није добро почела. У Београду је пала пред Базелом, збунио ју је и хладан ваздух у Тромсеу. И онда Рома. Нису се многи надали. Изгледало је да Звезда у том тренутку не може да се рве са европским великанима. Лучано Спалети прави грешку као и Јирген Клоп. Потценио је “Маракану“. Вучица излази на терен без Тотија, Монтеле, Кивуа... Касано је арогантно извео пенал, право у руке Владимира Стојковића. А на другој страни – Никола Жигић. Незаборавно вече за Звездиног колоса. И све навијаче. Нећемо сад од о оном Стразбуру који је зауставио до тог тренутка можда и најопаснију Звезду 21. века. Изгледало је овако: Стојковић - Луковић, Дудић, Бишевац, Баста – Младеновић, Ковачевић – Јанковић, Миловановић (Пуровић 58; Јоксимовић 87), Ђокај (Мудринић 75) – Жигић.



24. август 2017.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА КРАСНОДАР 2:1 (1:0)
/Радоњић 7, Канга 46/

Никада пре један августовски меч није био тако важан. Али у деценији уочи овог меча Звезда се батргала у блату. Европа је почела да личи на нешто недостижно. Краснодар са оним стадионом као клуб из друге васионе. Најбољи показатељ колики су пут у међувремену прешли црвено-бели. Имао је Краснодар гол предности из првог меча (3:2), али у реваншу је Владан Милојевић ударио темеље ове нове, моћне Звезде. Немања Радоњић, па Гелор Канга. И Црвена звезда у групној фази неког европског такмичења после пуне деценије. Памтиће се та утакмица и по атмосфери каква је надвисила чак и стандарде “Маракане“. Чуло се до Русије. Црвена звезда у саставу: Борјан – Родић (од 51. Гобељић), Савић, Фримпонг, Стојковић – Доналд, Срнић – Милић (од 70. Рачић), Канга – Радоњић (од 77. Пешић) – Боаћи.



7. децембар 2017.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – КЕЛН 1:0 (1:0)
/Срнић 22/

Већ је Црвена звезда заличила на озбиљан европски тим, али нико није то још смео јавно да изговори. Са победом би презимила у Европи први пут у послератној историји. Играла је код куће, међутим, после свега што је прошла у прошлости ретки су смели да се закуну у победу. Славољуб Срнић тада је био херој улице Љутице Богдана. Персонификација Милојевићеве Звезде. Ратничке Звезде. Центрирао је Ненад Крстичић, Срнић погодио и незамисливо је постало могуће. Заслуга следеће једанесторице: Борјан - Савић, Ле Талек, Родић, Стојковић - Доналд(к), Јовичић (Пешић 64) - Канга (Рачић 89), Крстичић, Срнић (Гобељић 81) - Боаћи; Клупа: Супић, Бабић, Гобељић, Рачић, Милијаш, Аџић, Пешић.



Било је ту наравно и других мечева који ће се памтити. Немајмо да заборавимо да је одмах после освајања Купа европских шампиона Звезда играла у експерименталној сезоне пред оснивање Лиге шампиона. У Групи је Дарко Панчев чинио чуда, у 88. минуту погодио за 3:2 против Андерлехта, са два гола у Атини сломио и Панатинаикос. Али то се тада подразумевало. Звезда је била шампион Европе. Било је после и оних 3:2 против ПСВ-а головима Дудића, Јанковића и Пантелића, али после 0:5 у Ајндховену просто не можемо истим очима да гледамо на подвиг августа 2004. То је тај субјективан утисак са почетка меча. Вечно ће се памтити и онај епски повратак у Салцбургу, 10.000 људи на гостовању, али то није била победа, већ реми.

А ово против Ливерпула? И да се вратимо на период пре Барија тешко бисмо нашли много утакмица које би могле да јој парирају. Јер пре Барија Звезда није била аутсајдер, а ни јаз између богатих и сиромашних није био оволиких размера.

Тај 6. новембар 2018. године препричаваће се деценијама...

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар Спорт, МН Пресс