„Пијеш, сине“ чекала тридесет година

Нови хит Џенана Лончаревића носи специфичну емоцију и атмосферу севдалинке која, одувек, отвара срца и онима којима музика није најважнија ствар у животу. У интервјуу за Новости онлине, Џенан открива тајну ове песме.

Забава 06.11.2018 | 16:03
„Пијеш, сине“ чекала тридесет година
ЏЕНАН Лончаревић је, још једном, отишао корак даље у свом музичком изразу и публици представио, за њега, неуобичајену песму, „Пијеш сине“, која, само неколико дана по објављивању, изазива сјајне реакције публике и полако постаје нови хит овог младог певача, који ће се дуго слушати, јер носи специфичну емоцију и атмосферу севдалинке која, одувек, отвара срца и онима којима музика није најважнија ствар у животу. 

Спот је, такође, врло емотиван и симболичан, а у интервјуу за НовостиОнлине, Џенан открива тајну ове песме, која ће, без дилеме, на много начина, обележити овај период његове каријере.

* После летњег хита „Кошава“, публици представљате веома емотивну и тешку баладу „Пијеш сине“, која је опет, другачија у односу на ваше претходне песме овог типа. Како сте је доживели?

Морао сам прво да схватим и проживим све што је Драган Чолаковић, аутор музике и текста, овог пута написао, а нећете ми веровати, ова песма је чекала тридесет година да је баш ја отпевам и веома сам поносан због тога. Мислим да је чак и истинита прича, што песми даје додатну, посебну драж и емоцију.

* Како је дошло до сарадње са Жељком Васићем и шта је условило да се ваши инструменти и акорди овако добро сложе у овој песми?

Ово није прва сарадња са Жељком. Он је један од аутора на мом прошлом албуму, и песме које је урадио, као што је рецимо, „Дао сам ти срце“, су јако добро прошле. Инструменти ни њему ни мени нису страни, било да је у питању хармоника, клавијатура или гитара. Ја волим да испробам сваки инструмент, а Жељко зна много тога добро да свира, и у овој песми је још једном показао да је врстан музичар. Његове деонице са хармоником су изванредне. 

* „Пијеш сине“ је, чини се, од оних песама, уз коју су пије, плаче и ломе чаше у кафани. Да ли се желели да постигнете такву атмосферу?

Управо то ми је био циљ. Желео сам да, у мору свега што нам се презентује, а што се не зове музика, част изузецима, публици поклоним праву музику, песму која ће их дирнути и емотивно покренути и у чијим ће речима и музици, која је савршена, свако моћи да се пронађе. Мислим да смо успели да направимо песму која ће остати и слободно могу рећи да је ово севдалинка новијег доба.

* Спот је, такође, веома упечатљив, на моменте и потресан. Јесте ли задовољни како је визуелизација песме испратила њену емоцију и откуда идеја да спот буде смештен у рустичан, ретро амбијент?

За спот је био задужен Харис Дубица, са којим сам већ сарађивао и који се показао као један од најкреативнијих стваралаца, помало чудан и другачији, у односу на остале. Данас сви режирају спотове, али он је један од малобројних, који сликом и кадровима, уме да пренесе оно што су аутори пожелели да изразе кроз музику и текст, пре свега, емоцију. Мислим да ће режирати и наредна, минимум три, моја спота.

* Музичка каријера, неминовно, подразумева промене, али вашу, већином, карактеришу емотивне баладе. Колико, суштински, јесте музичар и човек оваквог звука и сензибилитета?

Ја сам човек који снима и пева праву музику. Током свих ових година, сврставали су ме у различите жанрове. У једном тренутку сам био народњак, у другом поп певач, у трећем не знам ни сам шта, нешто између, али најважније од свега је да су људи схватили да презентујем квалитетну музику, што је мени најбитније. Од самог старта, кад су ме упознали, знају да је Џенан једнако добра атмосфера, а то је оно што сам и желео, тако да и ова песма има у себи нешто посебно, што ће правити атмосферу по клубовима, кафанама и великим концертима. 

* Да ли и ви годинама ћутите о некој својој патњи?

Наравно, и ћутаћу о томе и даље.

* Колико је, ипак, потребно, у неком тренутку, да се човек повери, мајци, пријатељу, најближима?

Јесте. Мислим да је мајка човеку најискренији пријатељ, као и чланови најближе породице. Ја имам срећу да мајци и брату, увек могу да кажем све што ме мучи.

* Одете ли, понекад, у кафану да исплачете оно што се не говори?

Идем у кафану, али, ипак, на неким другим местима исплачем оно што се не говори. 

Колико су тешке, посебно потиснуте мушке сузе, у тим моментима?

Веома, али ипак доносе олакшање и драго ми је што уз себе имам праве пријатеље којима могу, без икаквог стида, да се најискреније исплачем.

* Да ли са овом песмом завршавате са новим сингловима за ову годину, или ћемо до краја децембра још нешто чути од вас?

Никад се не зна. Може се десити врло брзо. Имам много већ снимљених песама и мислим ће све оно што следи, а тиче се и песама и спотова, бити веома занимљиво и квалитетно.



Новости
фото:ионтернет

Коментари / 0

Оставите коментар