Прича: Кад порастем бићу Јирген Клоп!

Навијачи Црвене звезде верују да њихов тим неће бити осрамоћен у вечерашњем дуелу са Ливерпулом (18. 55), али сигурни смо да Владан Милојевић има већа очекивања.

Фудбал 06.11.2018 | 15:15
Прича: Кад порастем бићу Јирген Клоп!
Видело се то и вече пре данашњег „реванша“ у оквиру четвртог кола Лиге шампиона између Црвене звезде и Ливерпула (18.55 ТВ Арена). Шефу стручног штаба вицешампиона Европе Јиргену Клопу лежи да гаји стил авангардне тренерске звезде. Опуштени зулуфи, опуштени осмех пре истрчавања на Маракану и неусиљени хумор. Такав „кежуал“ Немац био је потребан клубу из града Битлса да га доведе на корак од европског врха.

Са друге стране Владан Милојевић је сушта супротност. На себи увек има уштиркану кошуљу, сваки дан је обријан као да ће бити на јутарњој смотри војне полиције, мисли су му немаштовите (ако питате новинаре), али професионалне. У добром делу Милојевићевог мандата на Маракани Звезда је била персонификација његовог става и изгледа. Лепо упакована, рационална и смирена…

Две супротности, два различита лика, али и неколико фудбалских спојница. Ни Клоп, ни Владан Милојевић у играчком добу нису имали велике каријере на интернационалном нивоу. Немац је као тренер одскочио у односу на велику већину колегу, толико да га Владан Милојевић тешко може стићи или порасти до његових рамена. Немац афирмисан у Мајнцу је постао један од идеала и мерна јединица успешности. Али Милојевић може да покуша да имплементира његове системе у много сиромашнију средину од Ливерпулове. Баш каква је Црвена звезда.

ПРЕСИНГ, ПРЕСИНГ, ПРЕСИНГ, ТРАНЗИЦИЈА И ВЕРТИКАЛНИ НАПАДИ

Није Владан Милојевић човек који воли да поименце прича о играчима, нити се клања идолима. Не би то било ни умесно од човека у зрелим годинама. Неће да каже како би волео да буде као Јирген Клоп, али ако загребете испод површине схватићете да је његов идеал доброг тима баш овај Ливерпулов под Јиргеном Клопом. Пресинг, пресинг, пресинг, брза транзиција, моторика и напади по вертикали. То је оно чему Милојевићтежи и чему се дивио пре него што је уопште дошао у ситуацију да се рукује са харизматичним Немцем.

„Директан фудбал Јиргена Клопа је одавно сециран до детаља, то је оно чему сви тежимо. То је оно шта бисмо ми волели да играмо. Нема шта ту да се гледа и скаутира“, гласила је реченица једног од чланова Милојевићевог стручног штаба после жреба који је спојио Црвену звезду и Ливерпул.

Када се ствари погледају из те перспективе, јасно је да Владан Милојевићима већа очекивања од великог броја навијача српског шампиона који ће вечерас кренути пут Маракане. Они ће бити део великог спектакла и надати се да црвено-бели неће бити осрамоћени. Звездин тренер на званичној конференцији за медије је рекао да његов тим нема резултатски притисак, али он сигурно има личне императиве. Сигурни смо да Владан Милојевић очекује да се црвено-бели бар за неколико корака приближе топ нивоу. Бар једном одиграју пресинг сличан Клоповом, или бар неколико пута директним пасовима дођу у ситуацију да угрозе Алисона.

КОЛИКО ЈЕ ЗВЕЗДА НАПРЕДОВАЛА НА ПАРКУ ПРИНЧЕВА И ЕНФИЛДУ?

Да подсете на дана када су високо изашли на половину Спарте из Прага и тотално дезоријентисали надобудног ривала. Или као када су у београдском реваншу агресијом урнисали техничке могућности Краснодара.

То су били мали интервали Клоповог Ливерпула у Звездиној игри.

То је Звезда коју Милојевић жели, али која је неспремна да таква тактичка дела понавља у Лиги шампиона. Други је то свет и други је то ниво.

Гледајући секвенце са Парка принчева и Енфилд Роуда деловало је да је Црвена звезда две светлосне године далеко од тога. Игра Црвене звезда је била сиромашна, јако сиромашна...

Београд и тај аутентични мирис еуфорије, 50.000 људи на трибинама Маракане можда могу да на терен баце зачин давних и много срећнијих времена. Али опет… За Црвену звезду је најбитније да покаже бар мали напредак, и то не само када је у питању број примљених голова. А у последњих 180 минута такмичарског фудбала у Лиги шампиона примила их је чак десет.

„Не знам како то изгледа на телевизији, али уживо је све то много брзо. Због тога сам и задовољан како смо парирали. Из оваквих утакмица ми можемо да научимо колико значи брзина у фудбалу“, поручио је после првог полувремена на Енфилд Роуду Владан Милојевић.

Поменуо је и понос и то како ће у реваншу све бити много другачије. До сада није давао велика обећања, али можда Милојевић истински верује да његови момци могу да повремено искачу из коже Лилипутанаца. Била би то својеврсна победа, јер није све у скупљању искуства. Треба нешто и применити.

А фудбалери Црвене звезде, творци две лепе европске сезоне, имаће све предуслове да играју, трче у транзицији, храбро одигравају напред… Да чак буду  концентрисанији него што су били у судару са Наполијем. Звезди је после свега што је направила ове јесени потребна једна мушка утакмица. Да се побије и храни горивом с трибина. Баш као што чувени Коп енергијом напаја играче Ливерпула…

Само тако се после меча неће поново апострофирати ванземаљски квалитет Салаха, Фирмина, Ван Дајка и Манеа.

И само ће се том случају констатовати да мали Милојевић може да порасте до рамена великом Клопу. Синониму директог фудбала којем многи теже, али не успевају да га примене.

Извор: моззартспорт

Коментари / 0

Оставите коментар