Звездин живот у дефанзиви: Гарда чува Маракану и образ...

Црвено-бели су прошле сезоне у једном тренутку имали најбољу одбрану у Лиги Европе, у претходних седам међународних мечева као домаћини примили су само један гол… Подаци који представљају сламку оптимизма пред меч са Ливерпулом.

Фудбал 06.11.2018 | 00:00 Лига шампиона је нешто друго. И Ливерпул је нешто друго. Осетили су то на својој кожи играчи Црвене звезде на Парку принчева и Енфилд Роуду, када се готово ништа нису питали. Има и до снаге ривала, али има и до тога што је тим црвено-белих изгубио војничку дисциплину и тактичку педантност, тако својествено за прошлогодишњи узлет до европског пролећа.

Чак и да је српски шампион одиграо на том историјском максимуму, као на Емирејтсу пре нешто више од годину дана, не значи да би успео да избегне тежак пораз, али… У мору чињеница и статистичких података који иду на руку чети Јиргена Клопа, постоји један податак који можда наговештава да ће вицешампион Европе морати да се презнојава пред крцатим трибинама Рајка Митића.

Дефанзивни ред црвено-белих је био порозан на претходна два гостовања у Лиги шампиона, али је од Маракане успео да направи Неосвојиву Тврђаву. Само је Арсенал успео да забије барјак на центар Маракане рачунајући ову и претходну сезону. Или још пластичније: Црвена звезда је на претходних седам мечева у Европи као домаћин примила само један гол. Постигао га је Спартак из Трнаве.

Нападачи Келна, ЦСКА, Салцбурга и Наполија су осталих кратких рукава (плус Судува и Спартакс Јурмала). То је још једно сведочанство Милојевићевог добро урађеног посла у претходних 15 месеци. Система дефанзиве који је почивао на комаданту Савићу и његовим Гардистима…. Јасно је да би управо набројани морали сутра вече да одиграју утакмицу живота како би, ако ништа друго, сачували Звездин образ. Добра ствар за Владана Милојевића је што ће први пут после Наполија имати комплетну и здраву последњу линију. Без нус појава какве су неспремонст и неуиграност. Управо је тај меч против чете Карла Анчелотија показна вежба добре дефанзиве и поред тога што је италијански вицешампион имао неколико зицера. Направио би их и у сударима са тимовима много већег квалитета од Црвене звезде.

Четворка испред Милана Борјана у саставу Стојковић, Савић, Дегенек и Родић, била је заједно у Паризу, али је капитен црвено-белих практично без тренинга улетео у кавез са лавовима какви су Мбапе, Нејмар и Кавани. Замењен је после првог полувремена.

Сада је ситуација другачија, Савић је везао три првенствене утакмице и биће спреман да покаже да још није достигао своје лимите. Односно да прошири круг епских утакмица који је почео у Прагу, наставио се у Лондону, а завршио се београдским дуелом против Наполија.

На Енфилду је Милојевић мора да игра са принудном одбраном. Савића је мењао Бабић, на Родићевоместо улетео је универзалац Гобељић. Било је и добрих момената, али било је и секвенци неуиграности који су претходили головима Ливерпула.

Тројица од четворице чланова Звездине последње линије су познају у душу, прошле сезоне су померили многе границе. Овог лета им је придодат Милош Дегенек, момак који се експресно уклопио. Та црта уиграности је ретко богатство за овакаве утакмице. И можда једина сламка оптимизма коју могу да ухвате навијачи Црвене звезде. Посебно ако голман Милан Борјан као небројано пута до сада буде на Лига шампиона нивоу. Још ако срећа буде савезник. Можда и Звездина Гарда допринесе да Милојевићев тим сачува бар образ.

Извор: моззартспорт

Фото Стар Спорт