Прича: Како је Михина "комбинација" постао капитен Милана?
Михајловић је био критикован због одлуке да играча од 20 година са 14 наступа за Рому плати 25 милиона, помињана је и његова веза са Бертијем, али тешко да је Милан у међувремену довео бољег играча.
Фудбал 06.11.2018 | 23:00Читаву вјечност трајала је "контра" Милана, иако је лопта била освојена на половини Удинезеа, који је увелико имао играча мање на терену, а помало комичну ситуацију у којој су се бројчано јачи "росонери" додавали у недоглед у казненом простору домаћих "исекао" је штопер Алесио Ромањоли и постигао гол који је уздрмао Италију:
Удинезе - Милан 0:1 (0:0)!
Иако су Ромањоли и саиграчи веома ватрено и емотивно прославили важну побједу остварену поготком у 97. минуту меча, репортерима са меча у Удинама као да је завршнца меча била сумњива - рачунајући и акцију у којој је постигнут погодак - па су тренери Хулио Веласкез и Ђенаро Гатузо на пресс конференцији били питани и за несвакидашње одлуке играча у посљедњем нападу.
Конкретно, спорно је било то што су Ромањоли и Сусо упорно додавали један другоме лопту, док је одбрана Удинезеа то прилично незаинтересовано гледала, а везни ред све посматрао са пристојне удаљености.
"Немам коментар на то", рекао је Гатузо, чији је тим забележио трећу побједу у низу, а другу головима у надоканди.
Оба пута стријелац је био - Ромањоли, играч због ког је Синиша Михајловић као тренер Милана својевремено трпио жестоке критике.
Ромањоли је имао само 20 година када је на љето 2015. стигао у Милан за 25 милиона евра и послије свега 14 наступа за Рому у сезони прије тога.
Није био мали број оних који су критиковали тадашњег тренера "росонера" Синишу Михајловића, доводећи у питање негову процјену да је Ромањоли не само играч вриједан толиког новца, већ и дефанзивац са којим би требало рачунати на "Сан Сиру". Помињан је чак и његов менаџер Серђо Берти, са којим је Михајловић током тренерске каријере често сарађивао, међутим...
Нешто више од три године касније, након што су послије Михајловића потрошени и Кристијан Броки и Винћенцо Монтела и стотине милиона евра за бројна појачања и "појачања", тешко да се може наћи играч који је у већој мјери унаприједио игру "росонера".
Ромањолију је припала капитенска трака послије пропасти идеје о Леонарду Бонућију као Миланисти, код ове сезоне одиграо је сваки секунд у Серији А и Лиги Европе (осим утакмице са Кјевом почетком октобра када је паузирао због повреде), са 23 године већ има 124 наступа за славни клуб, а ово му је био осми погодак у црвено-црном дресу.
Посљедња два, постигнута у надокнади времена, време драгоцјених шест бодова без којих би Миланисти били негдје у средини табеле, вјероватно чекајући име Гатузовог насљедника.
Прошлог викенда голом у 91. минуту за 2:1 срушио је Ђенову, клуб из града у ком је као позајмљени фудбалер Роме живио у сезони 2014/15 и упознао тадашњег тренера Самдорије, Михајловића, увјеривши га да је играч за један од три највећа италијанска клуба.
Овог викенда постигао је гол какав се ријетко виђа за 0:1 у 97. минуту и то у граду из ког је Милан вратио три бода само два пута у посљедњих девет година - уз шест пораза и два ремија.
Уз још једну драматичну побједу остварену у међувремену, ону резултатом 3:2 над Сампдоријом, Милан је у складу ас темпераментом и духом вјерног војника клуба, "Рина" Гатуза, преболио "ласт минуте" пораз од Интера у "Дербију дела Мадонина", па се са пет побједа у посљедњих шест кола појавио на четвртом мјесту иза Јувентуса, Интера и Наполија, а са истим бројем бодова као Лацио.
Сезона започета поразом у Напуљу и побједом над Ромом, па настављена везаним ремијима са Каљаријем, Аталантом и Емполијем, није наговјештавала да ћемо Милан тражити у дијелу табеле у ком се најчешће налазио током историје, а историја овог клуба не би била тако свијетла и славна да је нису исписивали најбољи дефанзивци свијета.
Од времена Ћезареа Малдинија и Анђела Аквилетија, преко незаборавних Франка Барезија, Паола Малдинија и неизоставног Билија Костакурте, преко Алесандра Несте и Тијага Силве, успјеси Милана увијек су били директно везани за стабилност у игри коју је је доносила посљедња линија одбране, испред које су Руд Гулит, Деметрио Албертини, Андреа Пирло, Кларенс Седорф и Рики Кака потом могли безбрижно да се играју фудбала, а Марко Ван Бастен, Жорж Веа, Дејан Савићевић, Пипо Инзаги, Андриј Шевченко и Златан Ибрахимовић покажу шта знају када уђу у шансу за гол.
Колико таквих играча данас игра у Милану?
Ниједан, а мало ко уопште има и потенцијал да то једног дана постане. Ромањоли изгледа да има.
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар