ЦИК БиХ: Шверцери сувим месом и крадљивци папира проводе изборе

Стање у једној од најбитнијих државних институција је овакво - предсједник је шверцовао суво месо, крао гориво, путне трошкове, па путовао у Дервенту преко Власенице.

Република Српска 03.11.2018 | 10:55 Тек када је на претпосљедњој сједници Бранко Петрић уклонио завјесе, чланови ЦИК-а су се показали у правом свјетлу. Углавном, стање у једној од најбитнијих државних институција је овакво - предсједник је шверцовао суво месо, крао гориво, путне трошкове, па путовао у Дервенту преко Власенице.

Његова десна рука, она из реда осталих, запошљавала је чланове своје породице у државне институције, тврдила да је 35 тона папира калирало, па онда опет истицала да је папир – васкрснуо.

Онај други предсједнику најдражи сарадник је 2012. године обавијестио колеге да за мјесец иде у пензију, па је онда остао на послу још пола деценије. Током радне каријере рушио је Устав БиХ због чега му је ОХР забранио кандидовање на изборима. И он данас проводи изборе.

То је, укратко, биографија три кључна члана Централне изборне комисије БИХ. О њиховим небулозним одлукама протеклих се мјесеци писало много. Али о њиховој скривеној биографији баш и не. 

Бранко Петрић – министар, писало је у дну документа Министарства правде Републике Српске 14. априла 1997. године.

„Обавјештавамо вас да браниоци из Федерације БиХ не могу бити браниоци у кривичном поступку пред нашим судовима“, било је наведено у „информацији“ коју је потписао тадашњи министар, а данашњи предсједник ЦИК-а Бранко Петрић.

За награду, Бранко Петрић је годину касније именован за амбасадора БиХ у Словенији. Прво је оптужен да је проводио апартхејд у Амбасади у Љубљани, јер није желио потписивати визе Албанцима који су жељели посјетити БиХ. Остао је забиљежен случај Залили Сокол који је у јавност, те 99. године пласирао службеник у бх. Амбасади – Мухарем Церо.

Некако у истом периоду, амбасадор Петрић се нашао у центру још једног скандала. Словенски цариници су, наиме, открили да бх.амбасадор у свом службеном аутомобилу шверцовао суво месо и ракију. Афера је, међутим, заташкана, Бранко Петрић се 2001. године вратио у БиХ, а три године касније постаје члан Централне изборне комисије БиХ.

Према документима у које је Журнал имао увид, Петрић је посљедњих година у родну Дервенту путовао преко Власенице, како би на тај начин покрио трошкове за своја приватна путовања. 2009. године незаконито је именован за предсједника ЦИК-а, док је ове године на исти начин постао предсједник Централне изборне комисије БИХ, али је Суд БИХ пресудио другачије.

Петрић је главни човјек Милорада Додика у Централној изборној комисији БиХ.

Ирена Хаџиабдић остат ће запамћена по томе што је изјавила да је мањак 35 тона папира у складишту ЦИК-а узрокован „калирањем папира“. Неколико дана касније тврдила је да папир васкрснуо, тј, да у ЦИК-овом складишту не фали ништа.

Захваљујући њеном ангажману, 2014. године у Агенцији за статистику БиХ запослен је њен син Нено Свјетлановић. Агенцијом је у том тренутку руководио кадар ХДЗ-а БиХ Велимир Јукић. Ирена Хаџиабдић највећи је заговорник да се, приликом попуњавања Дома народа ФБиХ, као основ за израчун узимају резултати пописа из 2013. године, што је у супротности са Уставом ФБиХ, а у складу са жељама ХДЗ-а БиХ.

Родица њеног супруга, Јасмина Хаџиабдић мјесецима је обављала функцију секретара ЦИК-а. У том периоду на челу ЦИК-а била је управо Ирена Хаџиабдић.

Још 2012. године Стјепан Микић је извијестио чланове ЦИК-а да наредни мјесец иде у пензију. Пет година касније, државни су ревизори констатовали да Микић испуњава све услове за пензију, али да никад није пензионисан.

Микић је бивши високи званичник ХДЗ-а БиХ, а био је и савјетник Драгана Човића. Прије тачно 20 година ОХР је Стјепану Микићу забранио кандидатуру на изборима, јер су постојали докази да је рушио уставно-правни поредак БиХ, односно да је „антидејтонски“ дјеловао.

Довођен је у везу и са криминалом у Херцеговачкој банци, преко које је ХДЗ БиХ годинама извлачио новац.

(Журнал.инфо)