Избори зауставили реформе у БиХ

Неизвјесност након спроведених октобарских избора и застој, па чак и назадовање у реформама представљају значајан ризик за бх. економију, наведено је у најновијем извјештају Европске банке за обнову и развој региона југоисточне Европе.

Босна и Херцеговина 03.11.2018 | 08:36 У извјештају подсјећају да су реформе у БиХ успориле пред протекле изборе, а да је Међународни монетарни фонд (ММФ) ставио свој програм с БиХ на чекање због забринутости у вези с могућим растом јавне потрошње.

Из свих ових разлога, како истичу, смањили су своју прогнозу раста бх. привреде у 2018. години с претходних 3,3 одсто на три одсто, али су додали да би се могло очекивати да у 2019. дође до раста на 3,5 одсто бруто домаћег производа.

Као главни фактор у овом расту у ЕБРД-у виде улагања у јавну инфраструктуру, понајвише у цесте, подсјетивши да је с тим у вези крајем прошле године дошло до повећања акциза на нафтне производе, намијењеног за изградњу путне инфраструктуре.

"Ниво инвестиција се поправио након одређеног застоја у 2017. години усљед усвајања амандмана око акциза крајем 2017, што је створило услове за даље финансирање инфраструктурних пројеката", нагласили су они.

Оцијенили су да је раст у 2018. години био умјерен, те да је економија у првој половини године расла по стопи од 2,9 одсто, а главни фактор у расту је, како је наведено, био сектор услуга, посебно у домаћој трговини.

"И индустрија је расла добро наслањајући се на добре резултате постигнуте у претходној години", истакли су они.

Предвиђају да ће наставак изградње путне инфраструктуре играти позитивну улогу.

За разлику од БиХ, истичу да је српска економија расла по стопи од готово пет одсто након нешто споријег темпа у 2017. години, а главни фактор је, према њима, наставак улагања, посебно у путну инфраструктуру.

ЕБРД каже да је економија Црне Горе расла по стопи од 4,8 одсто, док је македонска економија расла по спорој стопи од само 1,6 одсто.

И ове године једна од најбрже растућих економија је била она у Турској, која је, како истичу у ЕБРД-у, ове године расла по стопи од 6,2 одсто, за разлику од 7,4 одсто у 2017. години.

Тања Топић, политичка аналитичарка из Бањалуке, каже да је фасцинира оптимизам појединих функционера и међународних представника када говоре о реформама у БиХ.

"Једноставно постоји огроман расцјеп између уста пуних реформи и настојања да се прикаже како се у БиХ спроводе реформе те тапкања у мјесту и враћања уназад. То је слика стварног стања у друштву", истакла је она.

Додаје да је илузорно од нових старих политика и политичара, за које истиче да суверено владају политичким простором у БиХ, очекивати ментални заокрет и спровођење реформи.

"Регресивне снаге не могу преко ноћи постати прогресивне. Њиховом бићу реформе нису иманентне јер су створиле систем који им одговара и немају потребу да чине корјените промјене. Питање је само да ли су они који имају оптимистичан приступ свјесни да су обманути и да нова власт у суштини и већином има механизам блокаде и у глави и у политичком приступу", истакла је она.

(Независне новине)