Прича: Зашто је Никола Миленковић десни бек?!

Србин је револуционаран изум светског фудбала! Ту су и Александар Коларов, Никола Максимовић, Антонио Ридигер и Кајл Вокер као примери новог правца.

Фудбал 04.11.2018 | 00:00 Србија нема десног бека уместо ветерана Рукавине нити је та замена на видику?

А шта ћемо ако има једног од потенцијално најбољих десних бекова на свету, а није ни свесна да га има? Да ли се пред нашим очима дешава нешто за шта су у нашем фудбалу били (и још су) слепи?

Шта за Србију значи фудбалско благо у виду Николе Миленковића? А шта значи за Италијане чији погледи на фудбал и тактику су миљама испред наших?

Никола Миленковић је момак чија каријера иде невероватним путем откако се појавио у првом тиму Партизана као откриће Ивана Томића. Само једна сениорска сезона у Партизану му је била довољна да прерасте локалне оквире и да га уграбе италијански ловци на таленте. Стари лисац Панталео Корвино из Фиорентине који је некада имао њуха за таленте попут Вучинића, Божинова, Јоветића и остале је одмах реаговао и за сићу од 5.100.000 евра га је довео у Фиренцу. Успут, лукаво је превеслао недорасле преговараче Партизана да не траже проценте од даље продаје јер је видео даље од њих и знао колико ће тај момак вредети једног дана. Иначе, Миленковић је толико нормална прича да дечко ни дан данас нема менаџера. Нико га није гурао и форсирао, што се показало као добро јер би га добар део наших менаџера вероватно упропастио и укочио.

Како то обично бива са младим талентама из фудбалски сиромашних земља, Блеки је неколико месеци пролазио период адаптације у Италији, а онда се зацементриао у стартној постави Фиорентине. Да ствари буду чудније, Стефано Пиоли (фантастичан за младе играче) га је врло брзо са позиције штопера прекомандовао на место десног бека. Мимо свих логичких погледа на фудбал. Али, Пиоли је видео нешто што други нису. И за шта му данас у италији скидају капу. Направио је прототип фудбалског чуда.

Темом Николе Миленковића на позицији десног бека се бавио и елитни италијански магазин Ундићи. Врло детаљно. Зато сјајан текст колеге Клаудија Савелија преносимо у целости.  

„Зашто Стефано Пиоли, тренер Фиорентине, развија штопера као што је Никола Миленковић у десног бека?

То је питање које се спонатно поставља у светлу тренеровог апсолутног убеђења откако је пробао младог Србина на бочној позицији одбране прошле сезоне. И после га није више вратио на његову позицију штопера.

Парадокс је да имате у тиму имате једног од најбољих младих штопера света, а да га користите на позицији десног бека. Адаптираш га и последично га лимитираш.

Јер, Миленковић има све све што бисте тражили од некога да постане врхунски штопер: висок је 195 центиметара, физички је надмоћан, сјајно чита игру, прецизан је у пресецању противничких напада (1,3 пресечене лопте по мечу, попут Кулибалија и Кјелинија) и сјајан је у игри главом (добија 2,2 ваздушна дуела по мечу).

А, ипак, игра десног бека?! Стално!

На ово учестало питање, Пиоли би се вероватно надовезао контрапитањем: А зашто не? У фудбалу сви имају право. У зависности од тачке гледишта. У овом случају, српски штопер игра широко јер и тамо може да истакне све своје квалитете. Чак и више. 

Јер, ти квалитети ишчупани из традиционалног контекста и у одређеном смислу “предвидиви” кад их убациш у другачију шему, на неки начин јединствену, постају одлучујући. Они искачу из шаблона. Трансформишу се у фудбалске новитете који померају пионе на противничким тренерским таблама и помажу Фиорентини да у неким фазама игре буде различита, необична, иновативна.

Индикативна је чињеница да је Виола летос одустала од инвестирања у довођење десног бека иако је била непокривена на тој позицији, а имала је новца за куповину. Уместо тога, тренер се одлучио за Витора Уга иПецељу у штоперском тандему и додао им Ћекеринија као заштиту. Дакле, купио је резервног штопера уместо десног бека какав му је потребан. То свакако није десни бек Лаурини, којег је откупио од Емполија, с обзиром да му је пружио шансу да одигра само девет минута у досадашњем делу сезоне. То је урадио јер је одмах у глави видео Миленковића као стартера на десном беку. И то није било изнуђено решење, већ Пиолијев свестан избор. Пиоли никада није сматрао Србина на десном беку као играча ван своје позиције. Напротив, сматрао га је фундаменталним оружјем свог тима.

Можете и овако да гледате на промену његове перспективе: Миленковић је на тој позицији постао пивот око којег се врти игра Фиорентине. Он је тас на ваги, иако није на средини терена него на његовом географском рубу. Захваљујући својим штоперским карактеристикама, креће се другачије од традиционалних бекова. Стреми ка средини терена уместо да напада вертикално. И то ради са таквом природношћу коју класични бекови немају.

Тако је хитно решење постало трајно. Јер, са једне стране имате могућност да извучете максимим изМиленковића, док са друге стране добијате могућност да са њима извучете максимум из целог тима захваљујући његовој улози.  Прво, као што је претходно речено, зато што даје Пиолију могућност да користи течнији систем. Друго, зато што захваљујући својој техничкој способности даје додатно решење за изношење лопте које бек средњег нивоа, ког би Фиорентина могла себи да приушти у прелазном року, не би гарантовао. И треће, зато што са својих 195 центиметара повећава робустност читавог тима који би у супротном морао да се суочи са структурним дефектом будући да на средини терена има на располагању само фудбалере кратког радијуса.

Дакле, Миленковић је постао скоро јединствен играч у свом послу. Он не игра ван своје позиције већ је прототип нове позиције у фудбалу. То је промена хијерархије изазвана савременим фудбалом, где су принципи вреднији од модела и поготово су обликовали карактеристике дефанзиваца. Некада су они били најпредвидљивији фактори, са каратеристикма који су им претходно биле одређене и прилагођене. Једини задатак им је био да чувају противничке нападаче, а данас су играчи са много више улога у игри. Задржали су - или боље речено: требало би да задрже – основну мисију да чувају противнике. Али су на то додали преглед игре задњег везног, технику офанзивног везисте и брзину размишљања нападача. И коначно, схватање игре тренера. Заправо, дефанзивци су фудбалери који су све интелигентнији.

Дакле, мислиоци. Неопходно. Ако један централни бек, као Миленковић, буде прекомандован на бок а не капира разлог, неизбежно је да помисли да је то привремено решење а не дефинитивно, и зато његови наступи неће бити на висини.

Интелигенција је део ствестраности савременог дефанзивца и мери његову вредност. Симболично је да Фиорентина сматра Миленковића играчем од 45 милиона евра, што је у његовом послу цена топ играча. Упркос томе што још није играо у Европи, а његово међународно искуство је ограничено на осам утакмица за репрезентацију Србије.  

Међутим, Миленковић је само једно од неколико дефанзивних имена који пролазе кроз процес преобликовања и који се користе за обављање задатака, који су очигледно ван њихових стечених вештина до сада. Сличан пример је био коришћење Антонија Ридигера код Спалетија у Роми пре две и по године. Немачки штопер је играо десног у линији са тројицом, али је имао способност да шири игру и тиме изузме Флоренција од одбрамбених задатака. Спалети ту идеју сада примењује са Дамброзијем у Интеру. Тако је против Торина користио Дамброзија као трећег топера уз Де Фраја и Шкринијара на уштрб искусног штопера као што јеМиранда. Претпостављао је да ће његова пас игра бити супериорнија од Мирандине и да ће користити простор који двојици нападача на крилима оставља противничка формација 3-5-2.

Још један скори пример је Никола Максимовић. Анћелоти га је против Ливерпула и Пари Сен Жермена користио као бека „сенку“. Нешто између бека и штопера. Да би офанзивног Марија Руија на левом боку ослободио  маркирања најопаснијих противничких играча Салаха и Мбапеа. Тако је очистио простор за Кулибалија који је као леви штопер без дефанзивног бека поред, имао отворено поље на левој страни и користио брзину да се приближи брзим противничким играчима. У том случају је Максимовић прелазио на штопера и помагао Албиолукада Кулибали крене лево и напред. А поред тога је гарантовао трећег човека у изношењу лопте када би противник притиснуо двојицу штопера. Та формација је на први поглед изгледала као прихватање инфериорне позиције, али је на терену захваљући Максимовићевој флексибилности, то био шах-мат за противнике. 

А важи и обрнут случај, када се класичан бек спушта унутра и постаје штопер. Гвардиола је тај експеримент почео пре две године са Коларовим као штопером у линији са тројицом. Затим је исто поновио са КајломВокером. Енглез по стилу највише одговара функцији класичног бека. Са својим каратеристикама је способан да развуче у ширину противника. Не и за Гвардиолу. Пеп је видео нешто друго, нешто скривено и за његове очи интересантније. У Вокеру је видео техничке квалитете да игра изнад својих лимита, да као трећи човек учествује у конструкцији напада, која би у другом случају била предвидива и осуђена на двојицу штопера и задњег везног. Али, када се дода трећи човек позади, то је друга прича... Задржао је Вокеровубрзину као адут, али је користи другачије. Не само унапред и праволинијски, већ у средину и дубину. Простор који би оставио би покрили Стонс и Отаменди (или Компани) и Вокер би омогућио Мендију (или Делфу) да се јаче придруже левој страни везног реда. Укратко, када Вокер из ове улоге крене напред, нуди више него када крене обичан бек.

То је још један доказ да је преобликовање дефанзиваца тренд који није ни близу краја већ нуди нове перспективе. Неопходан корак уназад, да би касније направили два унапред“, наводи се у анализи Ундићија.

Миленковић је дакле постао уникат у италијанском, а вероватно и европском фудбалу. Зато није ни чудо што је Чоло Симеоне летос слао три понуде и на крају нудио 40.000.000 евра за њега. Није ни чудо што га је Јувентус подвукао као једну од главних тема за следеће лето. Жозе Мурињо је такође долазио у Подгорицу да се увери у Блекијеве квалитете и види га као потенцијални стуб одбране Манчестер јунајтеда. Италијански медији јутрос пишу да је Фиорентина врло свесна ситуације и да ће на лето тражити 60.000.000 евра за најзанимљивијег десног бека европског фудбала и штопера репрезентације Србије.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Реутерс