Прича: Тринкјери и Бјанконери - прича која може да успије...

Шта Партизан добија овим потезом, а шта Италијан?

Кошарка 03.11.2018 | 22:45 Деловало је у првом тренутку као научна фантастика, може се рећи и „влажни сан“ сваког навијача Партизана, али Андреа Тринкјери на крају је заиста постао тренер црно-белих. Са чисто спортске, односно кошаркашке стране гледано, клуб из Хумске је направио најбољи потез у тренутним условима. Боље речено, квалитетнијег и тренера са јачом биографијом, а да је слободан  у овом тренутку, није могао да ангажује. Са друге стране, Тринкјери је показао храброст да преузме врућ кромпир у руку, што Партизан свакако јесте, мада је клуб из Хумске углавном испунио све његове финанијске захтеве и преговори су ишли мање-више нормалним током, а завршени су за неколико дана.

Главно питање које се поставља ових дана, у ствари, још од тренутка када се први пут појавила информација да би Тринкјери могао да дође међу црно-беле је - шта Партизан добија овим потезом, а шта Италијан?

Пре свега квалитет. Тринкјери је тренер стваралац, човек који има систем, а за сваки систем је потребно време да би био направљен и да би почео да функционише. А када би се то десило, изгледало је добро. У дебитантској евролигашкој сезони довео је Канту до пласмана у Топ 16 фазу. После тога квалитет је показао и у руском Униксу са којим је освојио тамошњи куп, али стигао и до финала Еврокупа у којем је поражен од Валенсије.

До сада највећи тренерски печат оставио је на клупи немачког Бамберга од којег је направио стабилног евролигаша и екипу која је умела да помрси рачуне знатно богатијим екипама претходних година. Титуле првака у Немачкој биле су ствар која се подразумева.

Реално гледано, Тринкјерију ће Партизан му свакако бити највећи клуб у досадашњој каријери, барем када се гледају историја и традиција које црно-бели носе са собом. И то је, поред финансијских, био један од мотива италијанског стручњака да преузме Партизан у овом тренутку. А у клубу из Хумске мораће да гради систем са екипом коју није селектирао, а ако и буде промена, неће бити драстичних у смислу довођења новајлија.

Иначе, Тринкјери је познат као тренер чије екипе изразито добро играју у нападу, а црно-бели су некако традиционално били познати као тим који гаји јаку одбрану, мада последњих година је и то почело да се мења. У сваком случају, биће интересантно видети на који начин ће Италијан успети да имплементира сопствене идеје.

Оно што је такође добро из спортско-тренерског угла што не постоји језичка баријера код Тринкјерија, а овај стручњак је више пута истицао колики су утицај на њега имали некадашњи југословенски, односно српски тренери и колико цени њихов рад. Додатни плус у целој причи је што би уз себе у стручном штабу као десну руку требало да има Влада Шћепановића, бившег играча Партизана, који врло добро зна како дише клуб.

Несумњиво да је поред јаког си-вија Партизан добио и харизматичног тренера какав је преко потребан клубу као што је овај из Хумске. Уосталом, и навикли су навијачи на то са људима као што су, рецимо, ЖељкоОбрадовић, Душко Вујошевић, па и Александар Џикић. Тринкјери важи за ексцентричног на терену и ван њега. Има онај специфични италијански шмек, „луд“ је позитивно, а зато се његове конференције за медије не пропуштају. Никада није досадно. Када добије шансу да прави шоу то никада не пропушта. Познат је по томе и што воли играче са ових простора, односно да се дивио Дражену Петровићу.

Када су тренинзи у питању труди се да своје играче уведе у ситуације које су много теже и психички и физички од оних које ће их дочекати на утакмици. То ће бити и добар тест за кошаркаше Партизана којима је очигледно преко потребна шок терапија после шест везаних пораза у Јадранској лиги и Еврокупу. ЗаТринкјерија ће свакако то представљати озбиљан изазов, поготово што Партизан жели да се освајањем регионалног такмичења врати у Евролигу, а притом и у Еврокупу шансе још постоје.

А Партизан и његов први човек Остоја Мијаиловић?

Може се рећи да је довођењем Стефана Јанковића из Црвене звезде, па сада и ангажовањем Тринкјеријаза тренера задобио симпатије значајног дела навијача. Одлука да доведе Италијана требало би да представља добар стратешки потез, под условом да се новом тренеру да одређено време да развије своје идеје. Једина бојазан која се грозничаво појављује код дела навијача Партизана је да би овај потез у финансијском смислу и дугорочно гледано могао поприлично да кошта клуб који ионако има још много тога да враћа бившим тренерима и играчима.

Међутим, ако Тринкјери успе да врати Партизан у пробрано европско кошаркашко друштво, моћи ће да се каже, коцкарским речником, да је Мијаиловић уложио све на једно поље и победио.

Извор: моззартспорт