Донације у Србији и БиХ уз ПДВ?!

Већина оних који се лијече у државним здравственим установама осјетила је у неком тренутку на својој кожи шта значи у Србији чекати у реду – на операцију, ултразвук, магнетну резонанцу, некада и на обичан преглед специјалисте.

Босна и Херцеговина 30.10.2018 | 10:20 Све мање љекара је један проблем, а недостатак добре или често било какве медицинске опреме други и те како значајан проблем. Чак и у ситуацијама када постоји жеља одређених компанија и појединаца да помогну и донирају нешто, долазе у проблем да они који то желе да учине морају да се саплету о плаћање ПДВ на робу и новац који поклањају, али и на компликоване процедуре које отежавају цијели процес.

Уз БиХ, Србија је тренутно једина европска држава која наплаћује ПДВ на донације, а упркос најмање 15 година константне приче да би то требало укинути, држава то не чини. Од Министарства финансија прошле недјеље нисмо добили одговор да ли постоји могућност да се то деси, али је почетком прошле године из овог Министарства за ТВ Н1 речено како су законом „прописане пореске олакшице које се односе на признавање издатака за хуманитарне сврхе као расход у износу највише до пет одсто од укупног прихода“.

Тиме што не укида ПДВ на донације држава, како каже Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку, спутава све институције, али спречава и то да помоћ стигне тамо где је потребна. То је нарочито изражено, напомиње, управо у том делу који се тиче донирања медицинских апарата и опреме.

– Ми имамо фирме које увозе медицинску опрему и које су од 2008. наовамо имале ситуације да велике организације, компаније из иностранства желе да донирају неку опрему болницама у Србији, а да то нису на крају могли да ураде због компликоване процедуре. Дешавало се да одустану, а у питању је била роба вредна неколико милиона евра. Уз то, да не помињем колико смо сиромашни и како је наша дијагностика очајна, једна од најгорих у Европи, уз Албанију и Македонију – напомиње Рајић.

Када неко жели да донира неки апарат, истиче Рајић, нарочито ако је тај неко из иностранства онда жели да то уради како треба легално и у потпуности транспарентно.

– Очигледно да држава, односно Пореска управа није направила довољно добар механизам и не може да утврди да ли је новац дониран како треба или је дошло до злоупотребе. У земљама у којима то функционише тачно се зна где новац иде, ток новца се прати до краја. Код нас то није случај, и сада због један одсто превараната имамо да 99 одсто оних који желе да помогну то не могу да ураде – наглашава Рајић.

Подаци о тачном броју донација у Србији, како каже, не постоје јер код нас у систему нема јасне границе између тога шта су хуманитарне донације шта донације које неко уплаћује родбини. Све док се унутар Пореске управе не направи права реформа ни ово неће моћи да се ријеши, сматра наш саговорник.

– Када причамо о медицинској опреми, у Хрватској, на пример седам пута је више донација из иностранства него код нас, а они имају неких четири милиона становника и много мање болница и домова здравља него ми – напомиње Драгољуб Рајић.

Међутим, ПДВ не успорава само донаторе из иностранства, већ и оне које раде у Србији. Компаније које запошљавају велики број људи, а које се труде да буду друштвено одговорне и помажу колико могу, дужне су да плаћају ПДВ на донације. Због тога не одустају, али би им ослобађање од ПДВ значило.

У Делезу за наш лист кажу да им је изузетно битно да кроз све друштвено одговорне активности помогну и да покажу солидарност са свима којима је подршка потребна.

– Иза нас је велики број хуманитарних активности, где смо кроз донације у храни, непрехрамбеним артиклима, као и у новцу пружили подршку заједници у којој послујемо. Подржавамо сваку иницијативу Владе која ће подстаћи и друге компаније на хуманост, а свакако да би укидање пореза на додату вредност утицало да се прикупи још више за оне којима је помоћ најпотребнија – напомињу у Делезу.

У компанији Филип Морис, како кажу, годинама донирају компјутерску опрему највишег квалитета образовним институцијама, односно школама које не могу да приуште набавку нове опреме.

– Ослобађање од плаћања излазног ПДВ-а на донацију компјутерске опреме, посебно образовним или установама културе, би био мали, али одличан потез којим би државне институције могле да подрже и стимулишу и мале привреднике да компјутерску опрему донирају установама којима је она неопходна, јер смо свесни колико је свака помоћ од значаја и подржавамо сваки потез који ће стимулисати што више компанија да одговорно послују и дају свој допринос развоју друштва – каже Јелена Прерадовић Стевановић из компаније Филип Морис.

(Цапитал)