Све више грађана "пакује кофере"

У државама Западног Балкана с нестрпљењем се очекује нови закон о усељеништву Њемачке, који ће према најавама либерализовати могућност добијања запослења у Њемачкој, за којег се вјерује како ће још више подстакнути одласке људи из Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе, Македоније и Албаније ако им у међувремену буду укинуте визе.

Босна и Херцеговина 27.10.2018 | 21:20 Од Амбасаде СР Њемачке у БиХ агенција Анадолија је тражила информацију о најави њемачких власти да се од 1. јануара 2019. године поједностављује процес запошљавања радника са простора Западног Балкана у Њемачкој.

То посебно с аспекта шта доноси нови закон, да ли ће убудуће требати прибављање радних дозвола, имају ли посебно наглашени профили занимања који ће бити обухваћени законским олакшицама, као и колико је током ове и прошле године издато радних дозвола за рад у Њемачкој... што су питања која постављају и грађани који имају намјеру тражити посао у Њемачкој.

"Будући да је нови закон о усељеништву још у раној фази расправе, молимо за разумијевање да се тренутно не можемо изјаснити о могућим ефектима закона", одговор је Амбасаде Њемачке у БиХ.

Многи грађани земаља Западног Балкана, у којима је и даље висок проценат незапослених и ниске зараде оних који раде, у протеклом периоду одлучили су се на одлазак ка земљама Западне Европе, првенствено у Њемачку, како би пронашли запослење и осигурали егзистенцију себи и својим породицама.

Горан Тривић из Бањалуке, након 20 година радног стажа у свом завичају, 2001. године отишао је у Њемачку. 

"Возим аутобус на релацији град- аеродром. Радио сам у Хамбургу, а сада сам у Минхену. Плате су просјечне, али може се нормално живјети са породицом", каже Тривић. 

Директорица Уније за одрживи повратак и интеграције у БиХ Мирхуниса Зукић у разговору за Анадолију каже како сви треба да имамо разлога за велику забринутост.

"Остаћемо без електроинжењера, без машинских инжењера, бројних струка. Они који нису то, односно који немају занимања која се траже, већ се преквалификују, желе да науче језик. Многи иду на медицинске курсеве да би могли бити конкутрентни на тржишту, конкретно Њемачке", наводи Зукић.

Према подацима Уније за одрживи повратак и интеграције у БиХ, у протеклих пет година из БиХ, а закључно са јулом ове године, отишло је 169.101 особа.

"Већина оних који су одлазили није се одјављивала у мјестима у којима су живјели тако да званичне власти нису могле доћи до тих података и ту смо се некако мимоишли у статистичким подацима. Међутим, 2014. већ је било 27.000 особа које су отишле из БиХ, 2015. било их је 29.000, потом 2016. њих 34.000, да би 2017. та бројка била 35.000 особа које су напустиле БиХ. Истовремено, за пола ове године, односно закључно са јулом 2018, из БиХ је отишло 18.000 особа. Ми смо у току прикупљања информација за другу половину 2018. године", рекла је Зукић.

Истиче како су недавно представници Удружења били у Посавини, у Херцеговини, да би видјели отприлике како се на сјеверу и југу БиХ одвија процес миграција.

"То се дешава неометано, људи одлазе. Из западне Херцеговине су одласци сада хит, из Широког Бријега, Груда, нарочито Љубушког. Одатле млади одлазе неометано, без обзира да ли се ради о Њемачкој или другим европским земљама. Једноставно, чињеница да имају хрватски пасош им то омогућава, односно да су већ грађани Европске уније", каже Зукић.

Наводи да су као невладин сектор двоструко забринути: прво што људи одлазе, а друго што бх. власти ништа не чине да то спријече.

Према истраживања које је Организација младих Србије провела, двије трећине младих жели да оде из земље, а за неке професије у Њемачкој потражња већ постоји, објаснила је менаџерка пројекта Миљана Пејић. 

Једна од оних којима ће нови закон олакшати одлазак на рад у Њемачку је Татјана Милићевић. 

"Посао у Њемачкој планирам да нађем. Тренутно сам присутна на друштвеним мрежама - Линкедин и преко мреже Еуропеан јобс, која нуди највећу палету послова у вези са или мојом струком или у ономе где сам се већ профилисала - у фарма бизнису у домену салес и маркетинг", навела је Милићевић.

Истиче да када је ријеч о њеној професији, у Њемачкој је ситуација одлична, зато што њима недостају искусни људи, пошто се цијене додатно вјештине, што, како је нагласила, није случај у Србији.

"Можда бих покушала да се опробам и у својој струци примарно, због које сам и завршила факултет, што овдје у Србији није било могуће", додала је Милићевић.

(БН/Анадолија)