Мали савјети великог мајстора Рикелмеа...

Није поента да трчиш, него да ти пасови имају смисла! Шта ће им та играчка на леђима? Чувени Аргентинац о потреби да се фудбал игра једноставно и без утицаја технологије.

Фудбал 29.10.2018 | 23:45 Коме веровати ако не онима који су увер терали лопту напред и играли за публику? Пунили очи навијачима. Људима чији је фудбал очаравајући и који, чак ни кад су у пензији, не могу да се помире са иновацијама од којих неке подразумевају увођење технологије.

Отуда се Хуан Роман Рикелме – сложићемо се да је припадао самом крему светског лоптања – оштро успротивио таквим трендовима, те у први план ставља смисао за игру, а не компјутеризацију или сирову снагу.

„Чак и ако урадите 1.000 чучњева, чак и ако вам закаче оно малу справицу за тело, иако појма немам чему служи, неће вам гарантовати да ћете постати бољи фудбалер“, почео је легендарни Аргентинац гоастовање у телевизијској емисији пре него што га је водитељ прекинуо одговором да је реч о ГПС уређају, како би у стручном штабу, пре свега кондициони тренери, знали ко је колико претрчао и под којим оптерећењем. „Рекох вам, појма немам који ће им то к... Ако одиграте пас тако да лопта заврши код ривала и ако вам екипа делује лоше, чему онда служи тај ђаво што виси на леђима. Не могу да разумем шта ће им поменута стварчица“.

Водитељ је био упоран, посетивши да подаци са ГПС-уређаја могу да послуже анализи учинка појединца.

„Схватам то, али ако играш лоше, нема паметовања. Онда играчка ничему не служи. Ако сваки пас одиграш смисленио, а трчиш мање од других значи ли то да си лошији од других, јер нису трчао као они? Значи ли то да кад предам лопту противнику у ноге, а претерчим, примера ради, 34 километра на утакмици, да сам био најбољи на терену. Та стварчица коју помињеш каже – јесам“.

На опаску како у сваком тиму морају да постоје тркачи, некадашњи првотимац Боке јуиниорс, Барселоне и Виљареала узвраћа:

„То је нешто друго. Немојте да мешамо бабе и жабе. Дај да причамо о фудбалу без замене теза. Не могу да разумем потребу за ГПС-ом, пошто ни обичан завој нисам могао да вежем око стопала. Сметао ми је, нервироа ме, спречавао да играм најбоље што знам. Могу само да замислим на шта бих личио с ГПС-ом на леђима. У моје време нико није носио нешто слично“.

Уместо закључка, још три реченице бившег репрезенатативца Аргентине:

„Не причамо о томе да смо морали да једемо житарице. Не, није у томе поента, већ је цака да пас буде исправан, лопту држиш код себе, тело позиционираш тако да си увек спреман да даш или прихватиш пас. То је суштина фудбала, а не ГПС“.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион имагес