Интервју - Лука: Шта је било на СП-у, о Муслину, Крстајићу...?

МОЗЗАРТ Спорт је у Лондону разговарао с капитеном Кристал Паласа и о темама које су летос пуниле ступце углавном таблоида, а које никада нису до краја разјашњене.

Фудбал 27.10.2018 | 00:03 Једини српски капитен у некој од најјачих европских лига нема места у репрезентацији. С квалитетом, јасно је, то нема везе.

Од Мундијала у Русији, Луке Миливојевића више нема у репрезентацији Србије. Строго фудбалски је замерио селектору Младену Крстајићу на неким одлукама у Русији, а као бумернаг су му се вратиле тешке оптужбе о пучу у репрезентацији и шуровању с менаџерима.

Те оптужбе, које су имале за циљ да га дискредитују људски, наишле су на храбро срце и стиснуте зубе. Није тек тако носио капитенску траку у неколико клубова у којима је играо. Није тек тако један од најстандарднијих играча у Премијер лиги. Решен је да не савија кичму.

Лука Миливојевић је поносити Шумадинац. Директан и храбар. Посетили смо га у Лондону и имали прилике да видимо какав је карактер. Незгодан за неког ко га први удари или нападне...

Замерено му је што је говорио о тактици и одлукама нашег младог селектора, али остаје при чврстом ставу да је Србија погрешно играла против Швајцарске и да је селектор доносио погрешне одлуке. Једна га посебно боли...

“Рекао сам тада, а рекао сам и селектору када ме је касније питао. Нисам видео потребу за тим притиском у последњих 15 минута, где вадиш задњег везног и убацујеш крило (Немања Радоњић, прим.аут.). Нити држимо контролу над утакмицом, нити смо бољи од противника, нити смо га набили у шеснаестерац. Онако како ја гледам фудбал, у тој ситуацији нама бод игра, њима много мање. Морају да добију последњу, што им нико не гарантује“, премотава филм Миливојевић на меч у којем је Србија суштински испала са Мундијала.

Зашто тако мисли, потом детаљније појашњава...

“Швајцарци у том тренутку имају један пораз на 21 мечу. Они су топ екипа. То нема везе с клупским нивоом и ко где игра. Имају тимски дух, јак колектив, тактичку спрему и сваки детаљ кристалишу до последњег метра. То доноси превагу. И онда ми правимо ризик у задњих 15 минута, дајемо им три-четири шансе и бивамо кажњени“.

Не може да прежали што га је селектор извукао из игре када је убацио Немању Радоњића. Не због њега самог, већ...

“Криво ми је што смо ми све то дали знали и пре утакмице са Швајцарском. И онда правимо такву измену, која нема везе са фудбалом. У реду је да ти идеш на победу, али у 80. минуту видиш да није реално да се излажеш толиком ризику. Јер то је топ ниво утакмице у којем ћеш бити кажњен ако отвориш неки део терена. Од те измене, они имају три-четири велике шансе које ми немамо. Не кажем да је то због мене лично, али си им извођењем задњег везног отворио утакмицу. Они су после тога убрзали, наишли на отворен простор и почели да стварају шансе. Онда долазимо у ситуацију где имамо 85 одсто свлачионице којој није јасно зашто се то све догодило“.

Сматра да је решење било у другачијој тактици и начину игре.

“По мом схватању фудбала, у тим ситуацијама идеш да стабилизујеш екипу и направиш баланс, а тек онда да покушаш да казниш противника у последњих 10 минута. Међутим, ми се уместо тога отварамо и идемо на победу, а реално то не можемо. Нисмо бољи у том тренутку. И зато не видим логику у тој измени. Да смо били бољи од њих, па ОК. Али ми ризикујемо против екипе која има контролу над утакмицом“.

“КО КАЖЕ ДА НЕ БИСМО МИ ДАЛИ ГОЛ У ПОСЛЕДЊЕМ МИНУТУ?“

Миливојевић подсећа да је Србија с ремијем имала активан резултат и да би прошла на крају.

“То је оно што највише замерам и то ми је узето за зло. Али остајем при том мишљењу. Није то ништа лично. И тада сам им то рекао. Имао сам после Швајцарске састанак с целим стручним штабом од неких десетак људи. Рекао сам им да би са четири бода прошли даље, они су имали неку другу математику и њихову филозофију. Испоставило се да њихова није била тачна, а моја јесте. Требало је да узмемо нешто што смо могли да узмемо. Ко каже да можда ми не бисмо дали гол у последњем минуту да су повучени неки други потези? Ко каже да не бисмо нешто урадили из прекида? Ми смо на тој утакмици били дупло физички надмоћнији. Имали смо шест скакача од 190 сентиметара и више. Што сигурно може да се боље искористи“.

За Миливојевића пријатељи кажу да баш тешко подноси поразе, а замислите тек како је било после оног од Швајцарске.

“После меча ми је било много тешко јер сам тако жарко желео да репрезентација коначно нешто уради. Иако сам се тако осећао, успео сам у медијима да ублажим та осећања. Селектор ме је позвао да отворено причамо, ја сам био отворен и очигледно да сам због тога платио цех. Али не кајем се ниједног тренутка. Знам да сам радио у интересу екипе“.  

По Београду се тих дана причало да је Лука на ивици одлуке да напусти репрезентацију и врати се кући пре меча с Бразилом...

“Падало ми је на памет да одем ако би се десило нешто сам мислио да се дешава. Нешто што је тешко рећи. И одговорити. Али неке друге ствари ту не пију воду. На пример, нешто што сви знамо а многи неће да кажу – смена селектора после доласка на првенство. То се не ради, то није логично. То се дешава само у малим репрезентацијама где фудбал није приоритет и где су приоритети нешто друго. Смена селектора је била потпуни промашај“.

“ТВРДИМ ДА НАСТАСИЋ НИЈЕ БИО ПОВРЕЂЕН“

Али није само смена селектора заболела Луку. Још нешто му је засметало пре Мундијала.

“Постоји група од нас 24-25 који смо изгурали квалификације. Тадашњи селектор (Славољуб Муслин, прим.аут.) је постепено убацивао по једног младог играча и лагано их адаптирао. Али срж екипе није мењао. А ми на Светском првенству имамо девет нових играча?! То нема логике. Где су играчи који су изнели квалификације? Не мислим на нас 11 што смо скоро стално играли? Где је Мијат Гаћиновић који је дао два јака важна гола у квалификацијама и играо доста добро? Где су Никола Максимовић, Јагош Вуковић, Стефан Митровић... Много играча је заслужило да иде у Русију. Где је Настасић? За њега је речено да је повређен а ја вам гарантујем да није био повређен. Где је Немања Максимовић? Дечко који је целе квалификације био уз нас, прави професионалац...“

Објашњава и зашто је било лоше тако драстично подмладити екипу.

“Једино што поштујем је екипа и морам да поменем те момке који су заслуживали да се нађу тамо. Не постоји ниједан поштен разлог зашто нису били тамо. Тај Стефан Митровић је одиграо неколико утакмица у квалификацаијама. Неке добро, а у некима је можда био кривац за голове. Али тај момак је био прави за групу. Њему никад није био проблем да буде на клупи. Увек је био ту да ради за екипу, да бодри саиграче. Исто то мислим за Немању Максимовића и Мијата Гаћиновића. Велика неправда је учињена тим момцима, а улетело је седам-осам нових играча. Клинаца. Улећу на Светско првенство. Набој на врхунцу, свака грешкица се плаћа, фокус мора да буде максималан. То не може да се очекује од момака који улазе у тим и имају по 20 година. То је немогуће. Знам по себи и знам како је мој мозак радио са 20 година. Све су то неке нелогичности које сам преживљавао и због којих сам испашатао. Али не кајем се“.

Свестан је, каже, био у тренутку када је изнео своје мишљење како ће се то завршити...

“Како да не будем? Ако смене човека који нас је одвео на Мундијал и на правди бога прецртају играче који су изнели квалификације, шта ја друго да очекујем? Није ме много изненадило што нисам позван после тога.“  

“ПРАВА ИСТИНА ЋЕ СЕ САЗНАТИ ВЕОМА, ВЕОМА БРЗО“

Није само прецртан из репрезентације - Лука се нашао и на мети таблоидних оптужби. Између осталог, оптужен је да је “врбовао“ репрезентативце Србије за менаџера Фалија Рамаданија.

“Мислим да су се они определили за ону нашу ’напад је на најбоља одбрана’. Напали су ме да би себе бранили. Знам да има много играча који знају све што ја знам. И који немају петљу да кажу оно што треба да кажу и што треба да се зна. Исто тако знам да има и вас новинара који знате свашта и смели бисте да кажете, али вам неко не да. Суштина је да ће истина кад тад изаћи на видело. А верујте ми, изаћи ће у врло, врло блиској будућности. За десет дана, месец дана, два месеца... И знаће ће ко је шта радио, с ким је радио и како је радио. А ја ћу за пет година причати исто. Зато што је истину најлакше причати.“

А која је то истина?

“Мислим на њихов рад. Како су радили, шта су радили, с ким су радили. Познајем нас играче који смо били у Русији и не могу да кажем ништа лоше ни за једног од тих момака. Држали смо се заједно. Али већина њих који нису играчи, а били су тамо, нису дорасли таквом послу и такмичењу. Мислим да нису разумели улог такмичења као што је Мундијал. Нису разумели шта то значи репрезентацији, народу, Србији. Говорим о правим људима који су уложили огромне напоре да воле и бодре ту репрезентацију. Потрошили су велики новац да би отишли у Русију, бодрили ту репрезентацију и ми играчи смо то осетили. Али да би играчи изнели максимум, мораш да имаш максималну подршку људи око себе И техничку, и тактичку и припремну. Ми то нисмо имали. Тамо је било 20 и кусур играча који су посветили максимум да се направи успех. За ове који су били око играча, нисам сигуран. С фудбалске и са било које стране.“

“ОНИ СТАЛНО ПОМИЊУ МЕНАЏЕРЕ, НЕ ЈА!“

Оптужбе на рачун Миливојевића у вези с “менаџерисањем“ дошле су од саиграча Саше Лукића и Предрага Рајковића, као и члана стручног штаба Милана Обрадовића. 

“Како менаџер може да има утицај на играча? Какву конкретно ствар то играч може да уради? На шта то мене менаџер може да наговори па да ја урадим и нашкодим тиму? Али зашто се не запитате шта би неки менаџер могао да уради за неке челне људе? Шта би то конкретно могли да ураде заједно? Знате, вратимо филм мало уназад, анализирајмо. Нисам ја поменуо менаџере. Први их је поменуо председник Савеза. Поменуо их је помоћни тренер. Поменуо их је генерални секеретар. Њима су менаџери на врх језика. И пре три године, и пре пет година сам имао истог менаџера па нисам био проблем“.

Посебно су му заметале изјаве младих саиграча Лукића и Рајковића, који су га директно оптужили да им је нудио Рамаданијеве услуге.

“Прошао сам кроз медијску тортуру, изречено је много лажи. Оно што је мени драго је да сви ти играчи који су били тамо са мном знају да све то што су рекли нема везе са истином. Али ми је јасно у неку руку што се не оглашавају... Неће нико никоме да се замера“.

Док се ствари на рашчисте, Миливојевић не гаји наду у повратку у национални тим.

“Ја се од репрезентације нисам опростио, али не видим потребу да сарађујем с тим људима. Када неко о мени измишља најгнусније лажи, како ја могу сутра да дођем тамо и да се здравим с њим? Знам да помоћни тренер Обрадовић није рекао оно што је рекао о мени у медијима. Знам да Рајковић није изјавио оно да су га притискали менаџери преко мене. Знам и да Лукић није то рекао. А сутра-прекосутра ћете можда имати конференцију где ћу ја бити с Рајковићем па ћете ме питати за ово, а он ће вам рећи да то није тачно. А исто тако ће тај који је пустио све те информације морати да се пере. То је истина“.

После случајева с Матићем и Тадићем код бивших селектора, Србија опет губи битног играча...

“Не кажем да сам ја неко без кога се не може. Али не видим сличност моје и њихове ситуације. Искрен да будем. Моја ситуација је да ни против кога нисам отишао први, нити сам кудио некога први. Нити сам рекао да нећу играти за репрезентацију док је овај или онај ту. Станите људи, па мене су буквално први напали да сам правио пуч с неким менаџерима?! Овде сам ја први нападнут“.

“КАКВЕ ВЕЗЕ ИМА ПУЧ С ФУДБАЛОМ?“

Миливојевић се осврнуо и на тежину речи која је коришћена у медијском обрачуну с њим.

“Искрено, реч пуч ретко чујем. И то у темама које немају везе с фудбалом. То је јака и тешка реч. То је војна реч, практично државни удар. Какве то везе има с фудбалом? Сама та реч ти говори да то не може један помоћни тренер да смисли и изјави. Одговорно тврдим, помоћни тренер Обрадовић то није изјавио“.

Што не значи да му Лука не замера...

“Замерам му 200 одсто зато што је прихватио да стане иза тога што је речено. Рајковић и Лукић? Такође замерам што су стали иза тога што је пуштено у јавност, а знам да реч нису рекли. И замерам Крстајићу који је на конференцији прихватио речи помоћника, а знам да се каје због тога. Сви они се кају због тога. Ја сам човек који никада неће потписати нечије речи. Имам своје ја и нећу дозволити да ми говоре шта да кажем. О Крстајићу као о човеку сам имао феноменално мишљење до скора. Више немам. Како да имам када  потпише нешто што није истина. И каже: ’Да, стојим иза речи помоћника’. Како стојиш када знаш да се то никада није десило? Стојиш јер нећеш да га пустиш низ воду. А тај твој помоћник потпише нешто што му је неко одозго рекао. Крај. Жива истина. Можда ће неког да боли ово што сада причам, али то је тако. Истина. И свако тај који се сутра нађе у овим речима ће проба да ми се извини“.  

А ако стигне извињење...

“Увек прихватам извињење. Али уз образложење зашто је то урадио. Треба бити човек. Људи, ово је спорт, ово није политика. Треба да се базирамо на спорту, а не на бизнису, политици, диловима и таловима. Ово је репрезентација. Нешто изнад клуба. Али ја себе у овој репрезентацији тренутно не видим. Зашто? Зато што се тамо не дешавају фудбалске ствари. Тако то ја видим. Тачка“, каже Миливојевић у првом делу интервјуа који смо са њим правили у Лондону.

Лука Миливојевић неће више да ћути. И не каје се ни због чега. Уверен је да су правда и истина на његовој страни и да ће на крају победити.

Извор: моззартспорт