Звездина слатка смрт и шут који ће Милојевић морати да уклони...

Када се погледају начини на који је Ливерпул стизао до голова, јасно је да су такве ситуације могле да буду избегнуте, без обзира што питбуловски пресинг Редса представља вишу математику и за јаче екипе.

Фудбал 25.10.2018 | 23:25 Када су извршили сеобу на Салцбург, тамо крајем августа ове године, навијачи Црвене звезде су знали да одлазак у Моцартов град, може да значи пут у историју, славу, али и сигурну слатку смрт. Посебно је ова констатација добила на интензитету, пошто је после чаробне ноћи у Аустрији српски шампион сврстан у групу са Ливерпулом, Наполијем и ПСЖ-ом. Знало се да Црвена звезда у том друштву демонстратора модерног и директног фудбала не може да буде конкурентна. Ни најмање.

Док су утисци са Енфилда још свежи, тежак пораз (а 4:0 то свакако јесте), може да се сагледа на два различита начина. Први је заснован на исправном ставу да је Црвена звезда све ове године јурила статус учесника Лиге шампиона и да ниједан пораз не може да девалвира све оно што је Милојевићева војска урадила до сада. Све би то могло да се упрости и каже у неколико речи: Црвена звезда, њени играчи, руководиоци и навијачи су се за ово борили.

Други је, пак, базиран на томе да је и поред снаге тима Јиргена Клопа могло и морало боље.

 Када се изгуби са 4:0 немогуће је сецирати утакмицу на делове и апострофирати да се Црвена звезда у првих 20 минута наиграла фудбала. Чак и храбрим излетањем на супарничку половину натерала Ливерпул да појача ритам и тражи решење за пресинг српског шампиона. Деловало је то боље него у Паризу. Много боље. Звезда није бежала од игре, бројала минуте у рову, нити је пристала да се одмах нацрта разлика у квалитету. Било је ту нечег опиљивог чији век трајања је био баш кратак. Међутим, тај очекиван пад у игри, већим делом заснован на аутоматизмима у Клоповој чети, није нешто што ће највише жуљати тренера црвено-белих Владана Милојевића.

Када се погледају начини на који је Ливерпул стизао до голова, јасно је да су такве ситуације могле да буду избегнуте. Црвена звезда, играчки инфериорна, дала је превише поклона вицешампиону Европе. Познат као аналитичан стручњак Владан Милојевић је сигурно данима пре гостовања на Енфилду нацртао изабраницима да је „прва лопта“ најважнија, односно да се у тој фази не сме погешити ни по коју цену. Јер следи казна. О томе је у разговору за МОЗЗАРТ Спорт причао и капитен Кристал Паласа Лука Миливојевић.

„Ливерпул је екипа која је у Премијер лиги најбоља на прву одузету лопту. Значи, када они изгубе лопту, одмах ти је одузимају и лопта иде у дубину, следи казна. То је нешто у чему је Ливерпул најјачи у лиги“, кратко је објаснио сјајни српски везиста.

Екранизацију речи некадашњег члана Црвене звезде видели смо већ у 20.минуту када је Ебесилио изгубио лопту у дуелу са Шаћиријем, а потом и пре поготка Салаха у финишу првог полувремена. Мекана лопта Бабића, слабо кретање нападача и већ је било 2:0. Сличан је био четврти погодак.

Наравно, некада је немогуће се одбранити од питбуловског пресинга Ливерпула. Виша је то математика и за много јаче тимове од Црвене звезде, проблем у чију срж није могао до краја да уђе и такав тренерски модератор какав је Пеп Гвардиола. На те ствари Црвена звезда мора још да се привикава како ривалима из Лиге шампиона не би дала беспотребне поклоне.

Прошле године у Лиги Европе ривали су морали да се породе како би дошли у ситуацију да испровоцирају грешку Милојевићевог тима. Ретко су то успевали. Звезда је примала акције после колективних и мајсторских акција које су се, примера ради, завршавале егзекуцијама Жируа (Арсенал) и Џаговеа (ЦСКА). Није давала поклоне, знала је да сакрије врлине скупљих екипа.

Можда је то разлика између Лиге шампиона и Лиге Европе, али исто тако је јасно да Црвена звезда није домаћински пословала на трави Енфилд Роуда. Радила је у корист своје штете. Јер на овом нивоу мала тактичка недисциплина вас гура у амбис, меље и утиче на то да се лагано распадате. Као што се Звезда распала у последњих 20 минута.

Пре тога је Филип Стојковић беспотребно дигао лакат и скривао пенал, мада је арбитар Данијел Зиберт у тој ситуацији превише лако показао на белу тачку. Потом је Ел Фарду Бен, избачен из колосека и ван свог ритма, играо руком у свом шеснестерцу. Таве поклоне ривалима Црвена звезда у Милојевићевој ери никада није давала. Наравно, не рачунајући Париз.

Тај шут киксева Владан Милојевић ће што пре морати да уклони из сопственог дворишта. Ако у томе успе и утисак о слаткој смрти у Лиги шампиона биће много лепши.

Јер Звезду ће у том случају побеђивати екипе које су много боље, скупље, брже, физички доминантније. Само без помоћи Звездиних играча.

Извор: моззартспорт

Фото: Ацтион Имагес