Аларм: Нестао још један град у БиХ

Босна и Херцеговина се празни - нестаје. . .

Босна и Херцеговина 25.10.2018 | 10:39 И док расте број оних који одавде дословно бјеже у потрази за бољим животом, све их више доноси одлуку и да се овдје дефинитивно више неће враћати, осим можда као туристи. Тако све више појединаца, али и комплетних породица тражи испис из регистра држављана како би постали Нијемци, Аустријанци, Словенци…

И када се све зброји на крају смо дефинитивно остали без 80.311 грађана. Без једног града- примјерице толико становника има Тузла или Зеница у урбаном дијелу или три херцеговачке општине- Пошушје, Широки Бријег и Љубушки.

Да је ријеч о озбиљној ситуацији  најбоље илуструју подаци Министарства цивилних послова БиХ, према којима се 1996. године бх. држављанства одрекло тек 6 особа, а за 7 мјесеци ове године то је учинило чак њих 2.523.

Статистика одрицања од држављанства БиХ по годинама изгледа овако: 



Због чега се 80.311 људи одрекло држављанства БиХ?

У Министарству цивилних послова покушали смо сазнати који су то разлози због којих се наши грађани одричу бх. држављанства и чији држављани најчешће постају. 

„У поступку одрицања од БХ држављанства странке нису дужне да кажу друге разлоге осим чињенице да већ посједују или им је загарантовано стицање држављанства друге државе. У неформалним разговорима као стварне разлоге најчешће наводе право на посједовање некретнина, олакшано путовање, олакшано студирање у иностранству, радно-правни статус и слично“, каже за Буку помоћник министра за држављанство и путне исправе у Министарству цивилних послова БиХ, Милан Зјајић и додаје „Најчешће се одрицање вршило ради стицања држављанства  СР Њемачке, Аустрије, Словеније, Норвешке, Данске, Чешке, Црне Горе, Хрватске и Србије. Данска је у међувремену донијела нови закон по којем не тражи одрицање.

Споразум о двојном држављанству  БиХ има са Шведском, Србијом и Хрватском.  Зјајић напомиње да се споразум између  БиХ и Хрватска не примјењују на исти начин и да ће то питање  бити постављено на Заједничкој сједници Владе Републике Хрватске и Савјета министара БиХ. Додаје и да је  у програму рада Савјета министара БиХ закључивање споразума о двојном држављанству са Турском., као да је министар цивилних послова БиХ Адил Османовић  покренуо иницијативу за наставак процедуре закључивања споразума са Црном Гором.

„Постоји одређени интерес лица која су се одрекла бх држављанства за његово поновно стицање и такви поступци се за сада водили само на подручју Републике Српске, а ових дана су се стекли предуслови за вођење таквих поступака и на подручју Федерације БиХ која је каснила са усаглашавањем свог Закон о држављанству са Измјенама и допунама Закона о држављанству БиХ из децембра 2013. године. Ради се о олакшаном поступку, у коме се између осталога  захтјева да је остварена годину дана боравка у БиХ, али је неопходно одрицање од држављанства које су та лица стекла након одрицања од БХ држављанства, изузев ако БиХ са том државом нема закључен споразум о двојном држављанству“, појашњава Зјајић.

И док се нашег држављанства одриче све више Босанаца и Херцеговаца, број оних који желе постати наши држављани није велик. По подацима из Миграционог профила за 2016. годину укупно је примљено у држављанство 682 лица, од тога 592 по споразуму о двојном држављанству, 84 у поступку натурализације у Републици Српској и 6 лица у посебној процедури као лица од нарочитог интереса за БиХ. У Федерацији БиХ није било натурализације, јер нису били усвојили подзаконске акте.

Извор: Бука