Прича - ЛШ: Звездо, лет ит бе!

Нигде не би било лепше него на Енфилду. . .

Фудбал 24.10.2018 | 19:00 Било је давно када је Црвена звезда учила Ливерпул фудбалу на Енфилду. Ливерпул је тада ставио прст на чело и после Миљанове докторске дисертације, пристао да се отвори према свету и да научи од бољих. После тога је на Енфилду порасла династија која ће три пута пута у пет година бацити Европу под ноге. А морало је да се почне од нечега...

Као десетак година раније када је три нивоа испод земље у лагумима ливерпулског подземља почела да се рађа поп династија. Требало је скоро 300 свирки тадашњим Битлсима у Каверн клубу од 1961. до 1963. да би се прочуло за њих. Да изађу из тог подземља у којем су свирали и порађали историју. Да за њих после Ливерпула чује и остатак Острва, а затим и цео свет. И тако је почела династија најславнијих Буба.

Црвена звезда данас у Ливерпулу нема илузије о почетку неке нове династије. Ова данашња генерација по квалитету не припада неким славним прошлима, али по храбрости и одлучности које је до сада приказивала, може се назвати најбољом која је играла фудбал после Барија. Уосталом, једино јеМилојевићева Звезда направила тај резултат о којем су сањале неке претходне за минулих скоро 30 година. То им стоји уписано за вјек и вејкова. Његово величанство резултат.

Али скоро два месеца су прошла од оне историјске ноћи у Салцбургу. Довољно да се шампањац испије, да се мамурлук избије, да се страст охлади. И да се почне нешто ново. 

Навијачима увек треба дати да сањају нешто ново. Подићи лествицу да прижељкују све веће и веће скалпове. После уласка у Лигу шампиона и групе са три аждаје у коју је судбина сместила Звезду, само се шапутало шта то може да буде следећи циљ. Од чега почети? Шта сањати?

Скромна, да не кажемо шићарџијска рачуница да треба постићи гол и освојити бод, није амбиција за клуб Звездиног реномеа. Иако је група таква каква је, Звезда мора да стреми већим циљевима и подвизима. Бод и гол не спадају у те висине.

Звезди је потребно неко ново чудо. Нека нова шибица која ће запалити армију навијача, неки нови Салцбург који ће распалити машту. Учинити данашњицу и сутрашњицу лепшом за обичног човека. Оног који "запали" из Ниша, Суботице, Републике Српске или Црне Горе на Маракану, или на гостовање. Остави последњи динар и не мисли о рачунима и обавезама. Он та два дана живи лепше и боље. Као о теми од животне важности, препричава гол Бена, шансу Срнића, дриблинг Марина или клизећи Јовичића. И живи у некој надреалној стварности коју режира Црвена звезда.

Фудбалери и Владан Милојевић неким надреалним издањем морају да стреме ка томе и да то омогуће. Да ли ће то бити победа над Наполијем, неки реванш ПСЖ-у или неко херојство у Ливерпулу - није битно. Неки нови почетак је потребан. 

А некако уз Звезду би највише ишло да то буде против Ливерпула. Клуба са којим је веже та Миљанова докторска дисертација, црвена боја, навијачка религија и фантазија да се немогуће учини могућим.

Ова генерација има то нешто у себи због чега ни после шест примљених голова у Паризу није изгубила поверење. Заслужено. Има велико срце, али и стил, идентитет и план. Кад год би јој се десило нешто лоше, уследило би нешто боље. Изгуби несрећно од Арсенала, оде у госте и освоји бод, а пречка спречи екранизацију бајке о Савићима. Разочара против Трнаве, па изађе са ножем у зубима против те исте Трнаве, врати им батине мило за драго и победи их. Крвари 150 минута против Салцбурга, а онда га блицкригом баци у нокаут.

Милојевићева Звезда има то нешто у себи. Само је питање колико још верује у себе да се лествица може подићи.

Јирген Клоп је јуче врло искрено и лепо причао о Звезди. Он не уме да фолира. Видите то по његовим гестовима и речима. Без имало задршке је рекао да је Црвена звезда направила проблем Наполију и Пари Сен Жермену. Ово прво свакако, али ово друго?! Шта је то он дођавола видео у оном дебаклу?

Касније се мало исправио док је хвалио Звездину дефанзиву и камелеонску способност трансформације да се из викторије, коју игра пред голом Сурдуличана, Врањанаца и осталих лилипутанаца српског фудбала, за пар дана претвори у дефанзивни блок које је ђаволски тешко пробити у Европи. Онако искрено је поставио полупитање у прес сали шта би било да је Звезда у Паризу повела у 20. минуту? Деловао је као да зна нешто више од осталих и да види даље. Зато је он Јирген Клоп и зато је ту где јесте. Нешто види што други не виде.

Питао се и која је то снага била у црвено-белима у Салцбургу на 2:0 и два пута поновио какво је то славље било у смислу адреналинске бомбе. Чак се и препоручио да саветује Милојевића и рекао да би он играчима пред Енфилд вратио у главама филм са Ред Бул Арене. То је Клоп. Харизматичан тип, отворен, позитиван. Без лажних комплимената и куртоазије.

А ако он већ види све те Звездине квалитете пред меч у којем је све осим убедљиве победе његовог тима недопустив исход за ширу фудбалску јавност, зашто онда много више не би веровали у свлачионициВладана Милојевића?

Како је и Ливерпул у Истанбулу правио оно чудо? Како се та иста Звезда дигла из пепела у Салцбургу?

Чуда су могућа. Она дижу лествицу. Пре само годину и кусур дана је било неочекивано проћи Спарту из Парага?! Па је било чудо елиминисати сјајни Краснодар. Па још веће одиграти нерешено са Арсеналом у Лондону! Па проћи групу за европско пролеће! Па се онако потући са ЦСКА...

И тако то иде са овом Звездом. Неко ново чудо јој је потребно. Мора се почети од нечега. Можда баш од овог Ливерпула вечерас. На култном Енфилду. Па кад је могао Хадерсфилд да у 90 минута не положи оружје, можда би могла и Звезда.

Један од лепших слогана Звездиног Севера је „играј и бори се“. Тога није било много у Паризу, а могло би да се врати у Ливерпулу.

Зато Звездо, „Лет ит бе“. Не би било лепше нигде него на Енфилду.

Извор: моззартспорт