Прича: Пут којим се (не)ријетко иде...

Случај Стефана Јанковића није нешто неуобичајено, пошто су у претходне две и по деценије кошаркаши прилично често мењали опрему највећих српских кошаркашких клубова.

Кошарка 24.10.2018 | 22:45 Стефан Јанковић нови је играч Партизана, пошто је, после силних перипетија добио чисте папире од Црвене звезде захваљући интервенцији ФИБА, да би потписао за шпанску Фуенлабраду која га је позајмила црно-белима. Тако је крилни центар, дипломац универзитета Хаваји, заобилазним путем “заменио” дрес највећих српских кошаркашких клубова. Очекивано, овакав потез изазвао је реакције навијача на обе стране, у зависности од клуба који подржавају, оне су биле позитивне или негативне. Али, није Јанковић ни први, а свакако ни последњи кошаркаш који је направио овакав потез.

С обзиром на актуелну ситуацију, делује занимљиво да се подсетимо који су то играчи прелазили из Црвене звезде у Партизан и обрнуто. С тим да смо решили да у овом случају гледамо оне кошаркаше који су то урадили директно, односно да су то урадили у две сезоне за редом, а не попут неких који су после пар година обукли дрес другог београдског великана.

Ако погледамо само последњих 20 и нешто година овакви случајеви су били релативно чести, али не баш сваке сезоне. Први већи директан трансфер средином 90-тих година прошлог века направио је тандем Црвене звезде, Дејан Томашевић - Драгољуб Видачић који је у лето 1995. прешао у Партизан после две узастопне освојене титуле у црвено-белој опреми. То је било време стварања озбиљне екипе Партизана за повратак у Евролигу после укидања санкција. И обојица су са црно-белима поновили успех и били два пута прваци државе.

Звезда је узвратила четири године касније када је, правећи тим такође за Евролигу, ангажовала Драгана Луковског из Партизана. И већ следећу сезону, дакле 2000/01, члан црвено-белих постао је још један плејмејкер, Владимир Ђокић. Ни један ни други у дресу Звезде нису имали успеха када је у питању освајање трофеја.

После тога, црвено-бели су почели да упадају у све озбиљније финансијске проблеме, а на другој страни Партизан је вратио Душка Вујошевића на место тренера. Био је то почетак дуге, дуге серије успеха. А у лето 2001. године Партизан је довео двојицу играча из редова највећег ривала. Први трансфер који је јаче одјекнуо био је долазак Милоша Вујанића јер се радило о момк који је прошао Звездину школу и ушао у први тим. А други је био долазак Ђуре Остојића, црногорског центра који је званично прешао из Ловћена у Звезду, али црвено-бели нису уплатили договорено обештећење, па је играч експресно завршио у Партизану.

Следећи у овом низу био је Горан Ћакић, крилни центар који је у лето 2003. године, после сезоне проведене у Звезди, прешао у Партизан али се међу црно-белима није задржао ни целу сезону. А било је “вруће” и следећег лета, када је Лука Богдановић на изненађење већег дела јавности прешао из Звезда у Партизан који је тада платио обештећење од, како се причало, 150.000 евра.

Први и вероватно највећи ударац када су у питању директни преласци Звезда је задала Партизану у лето 2005. године. Тада су црвено-бели у своје редове довели Милана Гуровића, који је први део претходне сезоне провео у Партизану, али у црно-белом дресу није пружио ни делић могућности којима је касније одушевљавао навијаче Звезде и освојио један Куп Радивоја Кораћа.

Прошле су две године, а онда је Борис Бакић у лето 2007, раскинуо уговор са црно-белима и обукао дрес Црвене звезде. Пре тога Бакић је био шампион државе са Партизаном, а касније је са Звездом освојио национални куп.

Хронолошки гледано, после тога дошао је опет ред да Партизан узврати ударац. Па је тако у лето 2009. године амерички крилни центар Лоренс Робертс после сезоне проведене у Звезди коју је тренирао Светислав Пешић, стигао у Партизан. И освојио је трипл круну, а у Евролиги су црно-бели дошли до Фајнал фора у Паризу.

Одмах тог лета, након спектакла у француској престоници, Звезда је довела двојицу играча који су претходно носили опрему црно-белих - Дарка Балабана и Саву Лешића. У Партизану су имали скромну минутажу, а касније са Звездом нису стигли до неког од пехара.

И долазимо до последња два имена на овом списку. Центар Рашко Катић је у лето 2012. године, након две успешне сезоне и пет трофеја отишао у Звезду са којом је узео два Купа Радивоја Кораћа. У ствари, то је за њега представљао повратак међу црвено-беле јер је у сезони 2004/05 већ носио дрес тог клуба. Последњи, пре Јанковића, био је Александар Аранитовић. Овај млади бек је у лето 2017. Добио раскид уговор са црвено-белима и постао члан Партизана, за који је претходно играо и његов старији брат Петар.

Све у свему, било је ту неких прилично занимљивих имена, за појединце су преласци из једног у други табор представљали прави корак у каријери, а другима нису донели то што су очекивали. Сада је ред да видимоЈанковића, који је прошле сезоне са Звездом био првак Србије.

Извор: моззартспорт

Фото: МН Пресс