Анализа: Нападачка криза у Хумској!
Од Партизана бољи чак и Пролетер, овако није било од 1984. године! За оне који се питају зашто Мирковић није извршио трећу измену у Кули. . . Кога?
Фудбал 24.10.2018 | 22:30
Само 15 постигнутих голова у уводних 12 кола представља најлошији учинак офанзиваца Парног ваљка (како чудно делује тај надимак при погледу на табелу овог октобра) у последње 34 године!? Јаловост у нападу, да се шансе – ако их уопште има – не претварају у голове није виђена још од сезоне 1984/85, кад је на њеном почетку екипа Милоша Милутиновића (водио је само у првом колу) и Ненада Бјековића(наредне три сезоне) била за нијансу скромнија од ове и на истом граничнику преварила противничке голмане тек 14 пута. А сагласни су сви, фудбал у некадашњој СФРЈ и овај у Суперлиги су неупоредиви.
Отуда делује још поразније да у куд и камо лакшем такмичењу него што је било оно од Вардара до Триглава садашњи састав испољава велике проблеме у нападу. У недељу у Кули је одиграо већ трећи меч у борби за бодове на коме није поентирао (претходно у Сурдулици против Радника и Младости код куће), а чак пет сусрета је решио минималцима (Динамо Врање, Земун, Пролетер из Новог Сада, ОФК Бачка и Рад), па повремене експлозије, попут оне у Шапцу (3:1) или пред репрезентативну паузу са Вождовцем (4:0) делују као изузеци који потврђују правило да ова екипа трпи велике муке у или око казненог простора ривала. Чак и 158. вечити дерби, по општој оцени добро одигран, није завршен са више од једне лопте у мрежи Црвене звезде, иако је за то било довољно ситуација.
Што доводи до питања – где су голови? Рикардо Гомеш је у досадашњем току Суперлиге дао само три, његов колега из напада, иако не игра класичног шпица, Немања Николић два (уз један Огњена Ожеговића, у међувремену послатог на позајмицу Арсеналу из Туле), те су морали да помажу везисти, с тим да се ни они нису баш прославили, јер су по двапут прецизни билиДанило Пантић и Горан Закарић, а једном Марко Јанковић иЂорђе Ивановић, док је и из последње линије стизао допринос у виду погодака десног бека Немање Р. Милетића (два) и штопера Светозара Марковића (један). То је то. За 12 кола.
Колико се Партизан сурвао нападачки показује пресек стања у последњих десет година, где је увек добацио макар до коте 20. А откако се игра Суперлига Србије (од раздвајања Црногораца, 2006), само у уводној сезони дао је мање од 20. Сваки следећи пут далеко више за 12 кола.
Или, како сад бајковито, из навијачког угла, делује сезона 1999/2000, са чак 111 голова на њеном концу, кад се код тренера Миодрага Јешића пуцало из свих оружја. Руку на срце, и остало без трофеја. Да не идемо толико далеко: имао је лане Партизан Леандреа Тавамбу, сезону пре Леонарда да Силву и Уроша Ђурђевића, оне тамо Валерија Божинова, те крила попут Андрије Живковића и Абубакара Оумаруа, сви учинковитији него појединци из садашњег кадра.
Од црно-белог тима тренутно су ефикаснији Црвена звезда (33), Чукарички (23), Раднички из Ниша (22), па чак и новосадски Пролетер (16) и заиста делује поражавајуће по екипу шампионских амбиција да је у тој категорији „шије“ дебитант у Суперлиги. Што намеће питање да ли су студиозно бирани нападачи, постоје ли алтернативе и како се радило у претходних неколико прелазних рокова не само на довођењу шпицева, него и фудбалера који би требало да им буду подршка. Није ли, на пример, забрињавајуће да Зоран Мирковић, у ситуацији кад јури победу над Спартаком, не изврши трећу измену? Може бити да, практично, нема кога још да уведе осим Немање Николића и кад се окрене ка клупи не види играча способног да промени ток утакмице?
Ако је одговор на претходно питање потврдан, испашће да су имали право они који су летос тврдили да проблем није у Мирославу Ђукићу, нити сад у Зорану Мирковићу, већ на вишим инстанцама. Тачније, да је погрешно одрађена селекција тима. Не само пре неколико месеци, него и прошле зиме и лета 2017, јер откако су отишли Леонардо и Ђурђевић као да је пресушио голгетерски извор у Хумској. Као да нема ко да тресе мреже у низу.
Баш као у јесен 1984, кад је Владимир Стојковић имао тек неколико месеци, Саша Илић седам година, а ниједан од осталих Партизанових фудбалера није био ни рођен.
У СУПЕРЛИГИ САМО ЈЕДНОМ ИСПОД КОТЕ 20
Колико је неубедљив пред противничким голом садашњи састав Партизана може се закључити и на основу прегледа учинак у првих 12 кола откако постоји Суперлига Србије. Ниједном црно-бели нису били овако јалови.
Конкретно: у јесен у 2017. постигли су 25 голова у садашној фази шампионата, а уназад то изгледа овако: 20 (2016), 25 (2015), 29 (2014), 24 (2013), 37 (2012), 28 (2011), 27 (2010), 25 (2009), 22 (2008), 26 (2007) и 17 (2006).
ПОРЕЂЕЊЕ
1983/1984 12 утакмица 14 голова
2018/2019 12 утакмица 15 голова
Извор: моззартспорт
ФОТО: Стар спорт
Коментари / 0
Оставите коментар