Галопирајуће цијене горива

Цијене горива до краја ове године у БиХ сигурно ће достићи цијену од 2,50 КМ, а од наредне године очекују се додатна поскупљења. Стручњаци из ове области кажу како је свима познато које посљедице то доноси те упозоравају да ће грађани БиХ живјети у још већој биједи него сада.

Босна и Херцеговина 20.10.2018 | 12:35 “Захваљујући” повећању цијена горива БиХ свакодневно губи фирме које се баве превозом људи и услуга. Како је рекао предсједник Удружења аутопревозника РС Зоран Грбић, 750 превозничких фирми се пререгистровало у Словенију, а у посљедњих осам мјесеци у ову земљу је отишло 2.500 професионалних возача.

– То довољно показује какав је овдје амбијент којем су 100 одсто допринијеле додатне акцизе на гориво и учестало поскупљење горива. Нажалост, небројено пута смо понављали да нисмо у могућности кориговати нашу цијену превоза према расту цијене горива, какву смо имали цијену прије 10 година и данас је иста. Учестала поскупљења су неоправдана и сматрам да није разлог поскупљење барела на свјетском тржишту. До тога су довеле додатне акцизе и слободно формирање цијена јер свједоци смо да нису исте цијене горива у свим дијеловима БиХ. Ради се о самовољи – рекао је Грбић за Клиx.

Истакао је како су упућивали бројне дописе институцијама тражећи да се држава одрекне “дијела колача”, али да власти немају разумијевања.

– Према мојим сазнањима, у нову годину улазимо с цијеном горива од 2,50 КМ и очито је да неће стати док се не дође до те цијене. Ми смо у Бањалуци дошли у ситуацију да не можемо наћи професионалног возача. И сам сам фирму пререгистровао у Словенију и одлазим у бољи амбијент. Овдје нема разумијевања, нема жеље за разговором и нико не жели саслушати шта се дешава с овом браншом – казао је Грбић.

Економски аналитичар Зоран Павловић подсјетио је како је низ поскупљења кренуо од усвајања Закона о акцизама којим је било дефинисано да ће се на тај начин прикупљати повећана издвајања за путарине, изградњу аутопута и сервисирање претходно створених обавеза по основу кредита. Потом је дошло до поскупљења сирове нафте на свјетском тржишту због кризе у Сирији и заљеву.

– Те политичке ситуације у свијету увијек изазивају несигурности снабдијевања, што ствара трговцима услове да очекују проблеме па због тога повећавају цијене. Сада има пуно новца у свијету, а нема пројеката, инвестиција и конзумације робе, онда се та расположива средства врло лако инвестирају у куповину сировина за живот, међу којима је и нафта, чиме изазивају опет повећање цијене – казао је Павловић.Подсјетио је да је током љета цијена барела дошла до 80 долара, али да се ситуација поприлично смирила.

– Формирање цијене на тржишту нафтних деривата у БиХ зависи од рафинеријске цијене у Броду или иностранству одакле је набављају, али се цијена формира тако да је она која је већа, било рафинеријска или увозна, референтна за БиХ. Ситуација на свјетској политичкој сцени није перспективно стабилна па се може очекивати да ће одређени тренд раста бити присутан још неко вријеме – рекао је Павловић.

Ново повећање цијена намирница и услуга

Разлог су затегнути између САД-а и Кине, санкције које су уведене Ирану и забрана америчким савезницима да купују нафту од Ирана.

– Оно што је проблем за наше грађане је што не постоји никакав интерес, а постоје реалне могућности да се примијене на смиривање цијене нафтних деривата на домаћем тржишту путем Управе за индиректно опорезивање и ПДВ-а. Ентитетске и власти на нивоу БиХ то не интересује, јер када год расте цијена нафте то значи да се ПДВ фонд брже и боље пуни, а то значи више пара за владе. Ми смо као грађани доведени у ситуацију да смо друга или најгора земља по приходима, односно плаћама, а цијена горива ускоро ће престићи цијену горива у Аустрији од 1,25 еура или Њемачкој од 1,30 евра – истакао је.

Упозорио је да ће биједа у којој се налазе грађани БиХ бити још већа уколико у вези с цијенама горива на тржишту не буду интервенисали УИО и власти.

– Сигурно је да у перспективи можемо очекивати да то повећање цијене горива доведе до домино ефекта поскупљења свих производа који се превозе, укључујући и пољопривреду – закључио је Павловић.

(Бука/Клиx)