Љубавна прича Милене и Драгана

Пошто су се вјенчали на брзину, Милена Дравић и Драган Николић нису имали никога да то овјековјечи. За то се много година касније потрудила једна дјевојчица – њихова унука Ива.

Србија 18.10.2018 | 07:31 Милена је ту слику урамила и сада је први пут пред јавношћу. А ево како је Милена описала вјенчање и настанак цртежа.

– Драган и ја смо се вјенчали 31. децембра 1971. током снимања филма “Како су се вољеле двије будале”. Лијепо, у паузи отишли у општину код матичара, вјенчали се, нисмо се фотографисали, и вратили се на снимање.

Прошле су године и унука мог брата, која је и наша унука, док је још била мала почне да тражи нашу фотографију са вјенчања. Запиткује, тражи, из дана у дан… Чудно јој како је могуће да сви имају, а само ми немамо слику са вјенчања… Објашњавала сам јој да се нисмо фотографисали… кажем јој, ето нема и шта да радимо… Прође неколико дана, кад дијете донесе цртеж – ја стојим као млада, а Драган клечи и пружио ми руке. “Ево, сад имате слику са вјенчања”, каже. И имамо, ја сам то урамила – испричала је Милена једном приликом.



То је само једна у низу дивних прича из заједничког живота пара који је био и остао вољен до данашњих дана на простору читаве бивше Југославије. Па тако након Миленине смрти свака организација или манифестација с којом је Милена сарађивала или на којој је учествовала одаје јој почаст.

На отварању 27. Дана Зорана Радмиловића у Зајечару, сем традиционалног полагања вијенца делегације младих глумаца зајечарског театра на споменик Зорану Радмиловићу, покојном барду у част, минутом ћутања публика и глумци опростили су се од Милене, а говорио је и пјесник Љубивоје Ршумовић. 

– Напустила нас је добра вила нашег глумишта Милена Дравић, да се придружи свом домаћину и партнеру негдје горе у Непричави. Др Владета Јеротић рекао је да се човјек усавршава и послије смрти. Ако бисмо сад овај тужни случај упоредили са том изјавом, испада да је Милена Дравић отишла на усавршавање. То усавршавање наравно чини и Зоран Радмиловић коме пјесници сваке године овдје читају стихове. Шта је то него усавршавање његовог дјела и његовог лика – нагласио је Ршумовић.

Саопштењем се огласило и позориште Звездара театар у ком је Милена Дравић остварила неке од својих најбољи театарских улога.

“Милена Дравић била је велика умјетница, хуманиста, дивна сарадница и пријатељ Звездара театра. Вољели смо да је гледамо на сцени, у публици и уживали смо у њеним неформалним посјетама. У Звездара театру играла је 28 година, током којих је остварила улоге у представама Птиц и птица (1987), Урнебесна трагедија (1991), Како потаманити гамад (1994), Лари Томпсон, трагедија једне младости (1996), Мој отац у борби против ниткова из свемира (1998). Представа у којој је најдуже играла је Лари Томпсон, трагедија једне младости, коју је током 18 година одиграла 314 пута”, каже се у саопштењу Звездара театра.

Извор: Блиц