Три бриљантна ума на окупу откривају тајне фудбала...

И похвале за тренера којем се прошле сезона смејала цела Европа. . .

Фудбал 18.10.2018 | 23:10 Данас имамо много тренерских звезда, мало великих тренера и скоро да немамо тренере који су мењали фудбал. Јако мало тренера стваралаца је кроз историју мењало фудбал и унапређивало га. То свакако нису многи који данас седе на клупама великих клубова. Нису ни близу. Нису то ни Мурињо, ни Симеоне, ни Клоп, ни Алегри… Ништа велико се у историји фудбала неће памтити по њима. Нигде нису променили ток фудбала. Све што они раде је већ раније смишљено. Још даље од тога су Валверде, Ковач, Лопетеги, Емери, Тухел…

Фудбалски алманаси, историчари и познаваоци сматрају Пепа Гвардиолу последњим у низу револуционара који су променили фудбал. То нису победе, трофеји и призања већ начин фудбала који пре њега и после њега није био исти. Последњим револуцинаром пре Гвардиоле се сматрао стваралац великиг Милана, Ариго Саки. А негде између се уметнуо Сакијев учитељ и Гвардиолин конкурент Карло Анћелоти који је посебним стилом рада и понашања сушта супротност нервозним тренерским звездама данас. И по многима, најбољи тактичар данашњице. У његово име говоре трофеји које је освајао где год је радио и клубови које је водио. Нико данас нема толику тренерску ширину као Анћелоти.

Торјица тренерски блиставих умова су се данас окупили на једном месту. У организацији Газете дело Спорт,на фестивалу спорта су имали панел дискусију у италијанском Тренту о фудбалу и његовој суштини. Познати су као људи који никад нису одустајали од свог стила који им је донео многе поклонике, али и толике завидне непријатеље.

“Ја се надам да ће онај који игра бољи фудбал увек побеђивати. Али то није увек случај у пракси… У фудбалу треба да узмете лопту и пошаљете је у мрежу. Зато је то тако посебан и луд спорт”, рекао је Гвардиола.

Добар фудбал је и Анћелотијева звезда водиља.

“Играње доброг фудбала вам даје веће шансе да победите. Али је то и даље непредвидив спорт. Превише је прича о статистици. Потребно је више од тога да би се ствар објаснилаа. Једина статистика која се рачуна је број постигнутих голова, а не колико шутева сте имали”, каже Анћелоти.

Легендарни Ариго Саки је познат по чврстима ставовима да се увек мора играти добар фудбал и заслужити победа.

“Можеш да играш боље, али да изгубиш. Али само у случају да не компензујеш оно у чему је противник бољи индивидуално. Тим који игра добро и побеђује није признат само као пуки победник, већ и као морални ауторитет. Добар фудбал зависи од идеја, а не од квалитета играча. Видео сам просечне тимове како играју баш добро… А видео сам и обрнуто. Био сам директор у Реал Мадриду који је имао Бекама, Овена, Роналда, Раула, Фига и Зидана и нисам желео да им будем тренер. Тада је почасни председник био Алфредо Ди Стефано, али ниједну утакмицу није одгледао до краја јер му је било досадно. Можеш да направиш велику филмску продукцију са глумачким звездама, али ако немаш сценарио… Брехт је рекао да је филм без сецанрија гомила импровизације и нејасних деја. Тренерски прилаз играчима је то што их чиним бољима или горима. Играчи су ти који служе сврси тактике”, објашњава Саки.

О данашњој фудбалској еволуцији, Анћелоти каже:

“Данас имамо фудбал који је добро организован, и у фази обране, и у фази напада. То је позитиван фудбал, јер и мањи тимови који су некада били искључиво осуђени да играју дефанзиву, сада покушавају да створе сопствени идентитет”.

Саки се нада још већој еволуцији.

“Последњих 50 година у фудбалу је донело константну еволуцију. Од Холандије и Ајакса, преко Милана до Гвардиолине Барселоне. Без еволуције, спорт је мртав. Ако не ризикујеш, остаћеш да живиш у прошлости. У Италији имамо краткорочан поглед на све и желимо да зауставо време. Да се држимо прошлости. Песимизам је нешто што блокира мозак. Ако играш само одбрану, како можеш да порастеш?”

Гвардиола се надовезао.

“То се дешава и у Премијер лиги. Мањи клубови напредују. Када гледам Де Зербијев Сасуоло у Серији А, остављају ми утисак веома позититвног и нападачки оријентисаног тима. То је активан фудбал. О де Зербију су сам чуо све најлепше, његове екипе играју добар фудбал”, похвалио је Гвардиола тренера који је са Беневентом прошле сезоне био подсмех фудбалске Европе али ни за педаљ није одступао од свог начина игре.

Да прати италијански фудбал у којем је некада играш за Брешу и Рому, Гвардиола је потврдио следећим речима:

“Убеђен сам да Италија има играче са којима опет може да почне да побеђује. Инсиње је играч који ми се много свиђа. Као тренер знам колико италијански тимови могу да вас напате. Од тога смо у Шпанији извукли неке поуке, научили нешто, пронашли пут и успели”.

На питање види ли себе нека у Италији као тренера, одговорио је:

“Зашто да не? Нисам себе видео ни у Немачкој, ни како учим немачки, па се то десило. Сада сам у Енглеској, али ко зна где фудбал може да ме одведе…”

Када су у питању тренерски умови који су највише утицали на њега, издваја два имена.

“Јохан Кројф је дефинитивно најважнија особа са којом сам радио. Он ми је отворио очи са његовим стилом фудбала. Помогао нам је да разумемо другачији начин гледања на фудбал. Било је као да идемо у школу сваки дан… Када бисмо победили, он би нам објаснио разлоге због којих смо победили. Заљубили смо се у њега. Није чудо да су толики број играча који су радили са Сакијем или Кројфом, данас успешни тренери. То је зато јер су отворени умови. дали су нам нову љубав према овом спорту. Ипак, за мене је најбољи италијански тренер Карло Мацоне. Дивна особа која је много утицала на мене и помогла ми”.

Гвардиолин печат у фудбалу је Барселона и она доминантна генерација која је играла тики-таку.

“Ја нисам измислио тики-таку. Освојили смо Лигу шампиона са тимом пуним играча који су почели у Барселониној школи са осам или 10 година. То је био јединствен тренутак уклапања звезда у заједничку веру у клуб. Створила се група момака који су гледали фудбал на исти начин. Могли смо тада да доводимо и веће звезде, али смо изабрали да негујемо ту глад за фудбалом. Искрено, ја баш и не волим тики-таку као концепт фудбала. Али смо тада тачно знали где желимо да лопта буде. Сада осећам носталгију, било је то дивно искуство. Видећемо да ли ће о томе причати за 15-20 година као што се прича о великим филмовима”.

Анћелоти је био једна од кључних фигура Сакијевог Милана који је загосподарио фудбалом крајм 80-их година прошлог века. Касније му је био помоћник на Мундијалу у САД 1994. године и убрзо је почео само сталну тренерску каријеру.

“Имао сам неке важне учитеље, а из људског угла ниједан није био битнији од Нилса Лидолма. Он је за мене био кључни тренер и није стављао приситак на нас. Улога тренера је комплексна, али се у њој и ужива. Морате да размишљате тако да су свих 25 играча важни на свој начин. Од економа до највеће звезде. Моја идеја како да се носим са тим је да направим групу у којој су људи максимално комфорни, али и одговорни”.  

Тај стил понашања ије Анћелотијев заштитини знак.

“Некада ми људи кажу да сам превише мекан. Да морам да подвикнем. Али ако желиш то, онда немој мене да зовеш, него неког другог тренера. Искуство те чини таквим. Аку будем превише оштар према играчима, изгубићу кредибилитет”.

Потом издваја свог тренерског оца.

“У техничком смислу, Саки је био најважнији. Тренирао сам са њим пет година и схватио важност начина на који припрема тренинге. Као и начина на који преноси идеје на играче. Пре тога су тренинзи изгледали овако: 20 минута загревања, сат и по фудбала када се поделимо једни против других и 10 минута индивидуалне завршнице и шутирања. Саки нам је открио потпуно нови свет. Када смо играли пресинг и одузимали лопту противнику да пођемо у контру, дефанзивне кретње би биле много активније и то је био додатни стимуланс”.

И Саки је открио коме се највише дивио.

“Незаслужена победа по мојим схватањима и није права победа. И тај метод сам покушавао да применим на сваки тим у којем сам био. Био сам заљубљен у Холандију, Бразил и Ајакс покушавајући да схватим како играју тако посебно”.

Гвардиолина је упитан шта би желео да украде од Анћелотија и први одговор је био:

“Његову косу! Мислим да би и Саки исто. Шалим се, наравно. Када причате са играчима које је он тренирао, сваки од њих га хвали да је то један диван човек и тренер”.  

На исто питање Анћелотију, уследио је одговор:

“Свакако не бих желео Гвардиолину фризуру… Можда бих волео да имам његову брзину којом преноси идеје на тим. У том смислу је феноменалан. Сваки тренер има своје идеје, али само велики тренери могу да их прецизно пренесу на оне који треба да их имплементирају на терену. Мораш да задржиш кредибилитет у очима играча”.

Саки се сложио да Анћелоти инспирише играче на поверење.

“Он није природно опседнут тактиком као ја и Гвардиола који смо перфекционисти”.

Гвардиолу су питали и да ли је његов Манчестер Сити фаворит у Лиги шампиона.

“Највећи резултат у историји нашег клуба је полуфинале Лиге шампиона. Не знам да ли смо спремни за освајање. Немамо традицију и историју иза нас које много значе. Фаворити су Реал Мадрид и Барселони, па Јуве који је после два изгубљена финала довео Кристијана Роналда и Атлетико на чијем стадиону се игра финале. После долазимо ми остали… “

Анћелоти је изнео своје виђење Лиге шампиона.

“Битно је какави ћете бити у априлу. Сетите се Реала из прошле године у ово доба. Ситуација ће на пролеће бити другачија него сада. Италијански тимови гурају добро, Јувентус је један од фаворита, а и ми смо добро кренули у тешкој групи”.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион имагес