Анализа: Пет утисака из Подгорице...

Три и кусур године млађи, 20 минута мирнији. . .  Уз већ стандардан штоперски тандем, врло доброг Милана Родића, већ по навици сјајног Митровића. . .

Фудбал 13.10.2018 | 00:00
Анализа: Пет утисака из Подгорице...
Има ту један проблем. Лига 3 Лиге нација је, ако је упоредимо са најбољим европским фудбалом, нешто попут Суперлиге наспрам Лиге шампиона. Објективно, мечеви са екипама какве су Црна Гора, Румунија и Литванија не могу да понуде одговор на питање како би Србија изгледала против велесила попут Шпаније или Немачке. Међутим, било би можда и превише арогантно да се српски љубитељи фудбала уопште заносе таквим поређењима, јер полазна основа Орлова доста је ниска, па је сваки корак напред вредан пажње. Дуел са Црном Гором јесте такав. Па да видимо шта смо то приметили у Подгорици.

НЕКИ НОВИ КЛИНЦИ

Нешто што је апострофирао и селектор Младен Крстајић. Окршај са Црном Гором назвао је почетком неке нове генерације Орлова, истицао да су од старијих остали само Душан Тадић и Антонио Рукавина, мада би на списку, да није било повреда, сигурно ту били и Немања Матић, Александар Коларов и Адем Љајић. Како било, просек године Крстајићевих стартних 11 под Горицом је био 24,9. Поређења ради против Швајцарске на Светском првенству – а то је било пре непуна четири месеца – износио је 28,3. Ако гледамо последњу утакмицу у мандату Славољуба Муслина, ону против Грузије, просечно је српски репрезентативац из прве поставе имао округло 29 година. До сада нам истина насилна подмлађивања нису доносила дугорочне бенефите, али овог пута је опредељење ФСС да се истраје у томе. Неизвесно је само када ће плодови такве политике стићи на наплату. Да ли већ на Еуру 2020. године или ћемо морати да се стрпимо за неки наредни циклус такмичења.

МИТРОГОЛ

Шта рећи што већ није написано? Два комада против Румуније, још два у Црној Гори, цирка 10 у 2018. годину, укупно 21. у репрезентацији Србије. Александар Митровић је јуче као силеџија малтретирао нејаке дефанзивце Црне Горе и потврдио да игра у животној форми. Како су му тек 24 године може да буде само још бољи и то је велики адут у рукама селектора. А ту је и Александар Пријовић, стиже Лука Јовић... Сетите се да смо не тако давно имали озбиљан дефицит на позицији нападача. Додуше, сада шкрипи са левим бековима, па отуд у националном тиму и Партизанов Немања Милетић, да се Антонио Рукавина не осети усамљеним. За шпиц не бринемо.

ТАНДЕМ ЗА ДЕЦЕНИЈУ

Могао би то место левог бека да покрије и Никола Миленковић, али јасно је да Крстајић популарног Блекијавиди као стуб одбране Орлове, закуцан на месту штопера. И све је јасније да му је за првог сарадника одредио Милоша Вељковића. Није млади дефантивац Вердера блистао против Румуније, најблаже речено, али му је Крстајић опет указао поверење, иако је имао и алтернативе у ликовима Уроша Спајића и најискуснијег Јагоша Вуковића. У Подгорици му се Вељковић на најбољи начин захвалио. Није било несигурности каква га је мучила у Хумској против Румуније. Већ трећи узастопни меч на којој последњи бедем пред Марком Дмитровићем чине Миленковић и Вељковић, а знате добро колико су утакмице битне за штопере. Ако се испостави да је Крстајић погодио са избором имаћемо тандем централних бекова за наредну деценију. Само треба бити стрпљив, ако је већ процењено да је то најбоље што имамо.

МИРНО СПАВАЈ, КАПИТЕНУ

Александар Коларов је морао да одмори због повреде, али овог се пута то није осетило. Милан Родић не само да је изнудио пенал који је Александар Митровић претворио у вођство од 1:0, већ је сасвим коректно затворио леви бок и показао да се на њега може најозбиљније рачунати. Ту се наравно враћамо на ону са почетка текста, да Црна Гора баш не може да послужи као огледало крајњих домета Орлова, али није ни да је Србија бунар суперталентованих фудбалера у коме се увек може пронаћи право решење. Али за другог левог бека Родић је више него добар избор. Са потенцијалом да у некој будућности преузме и место у стартних 11. Зна се шта се од њега може очекивати и нема ту великих осцилација.

КРАЈ БЕЗ ПИЛУЛИЦА ЗА СМИРЕЊЕ

Писали смо о томе после меча са Румунијом када смо два пута испуштали гол предности. И није нам био први пут да су нам бодови олако исклизнули из шака. Најдуже ћемо наравно памтити преокрет Швајцарске на Светском првенству, али не заборавимо да смо се тресли ни у последњих 10-ак минута гостовања код Литваније у Виљнусу. Јесу и јуче Црногорци имали у првих 25 минута другог полувремена период игре када су нас притисли, али нису много тога направили. А када је у 73. минуту Сашу Лукића одменио свежији БранкоЈовичић увели смо игру у мирне воде. Много пута нам је баш то недостајало. И то је оно што би Јовичићумогло да обезбеди још понеки позив у репрезентацију. Није мајстор са лоптом у ногама, али је човек задатка, који не преза од јаких дуела. Кад смо већ код играча који су показали да могу да буду од користи треба рећи и да је Андрија Живковић имао своје тренутке по десном крилу. Најбољу шансу у првом полувремену имали смо после његовог центаршута, други гол постигли опет преко Живковића. Мора да буде константнији, али бар је видео да може.

Уосталом, најбитније је да сви остану на земљи уз спознају да ово јесте само почетак. Простора за надоградњу има на сваком кораку.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар Спорт

Коментари / 0

Оставите коментар