Прича: Селекторе, јесте ли видели Радета?!

Нови херој Партизанове трибине има сав потенцијал да постане један од пресудних фактора самог финиша квалификација и тако поново буде озбиљан кандидат за дрес националног тима у будућности. Потребно је само видети да ли је селектор Ђорђевић заборавио или, такорећи, опростио Загорцу оно размимоилажење у мишљенима пред олимпијски квалификациони турнир у Београду.

Кошарка 11.10.2018 | 22:50 Откако је ФИБА активирала нови репрезентативни систем и у већ натрпан календар убацила квалификације као начин оверавања визе за следеће велико такмичење (Мундобаскет у Кини 2019. године) кошаркашкој репрезентацији Србије кроз практично све рунде недостајала су три важна елемента - снажан центар, искусан организатор игре, те неко ко постиже лаке поене. Односно, неко ко кошеве има у рукама и зна да их сам измисли уколико то ситуација налаже. Недовољна уиграност и мало времена за рад додатно су отежали ситуацију.

Ту не рачунамо оно што се дешавало током септембарских квалификација и не треба много залазити у те дане. То је био изоловани случај, када је селектор Александар Ђорђевић на располагању имао малтене све најјаче снаге (и опет је недовољна такмичарска форма утицала на резултат). Мислимо на све утакмице пре оних против Грчке на Криту и Естоније у Београду. Пред селектором и целим стручним штабом је период великих изазова уочи новембарског гостовања у Израелу и децембарског меча против Грчке у Београду. Окршаји са етикетом „пресудних“ за Србију како би се обезбедила могућност да се (макар) брани сребро освојено пре четири године у Мадриду. 

Србији је сада потребан човек који ће унети нову енергију у тим. Неко ко би могао да подигне ниво борбене готовости на терену, донесе већу нападачку разноврсност као важан аспект и својим кошаркашким знањем покуша да обори на колена два велика такмаца. 

Због свега наведеног вреди поставити питање - да ли је селектор видео Радета Загорца на делу откако је сезона отворена? Нови херој Партизанове трибине има сав потенцијал да постане један од пресудних фактора самог финиша квалификација и тако поново буде озбиљан кандидат за дрес националног тима у будућности. Потребно је само видети да ли је селектор Ђорђевић заборавио или, такорећи, опростио Загорцуоно размимоилажење у мишљенима пред олимпијски квалификациони турнир у Београду? Тада је, подсетимо,Загорац ишао стопама Бобана Марјановића и Николе Милутинова и захвалио се селектору на позиву, пошто је желео да оде у Мемфис и ради индивидуално на себи. 

„Загорац ме обавестио да иде у Америку, желим му сваку срећу“, помало иронично тада је изјавио Ђорђевић.

Уколико су неслагања из прошлости остављена управо тамо, у времену које је одавно за нама, онда су створени сви предуслови да Раде Загорац коначно дебитује за Србију у такмичарским мечевима! Јер, оно што новобеоградски момак ради тренутно вредно је дивљења. Не само што је Партизан коначно добио играча који заиста прави огромну разлику на терену, већ је и некадашњи капитен Мега Бемакса поново оживео успавану каријеру и вратио је на прави колосек после гафа са Мемфисом, па целе драме око трансфера у Хумску 1 зимус и онда одласка у Бетис и даље обавијеним велом мистерије.

Треба бити реалан, селектор Ђорђевић управо због свих тих дешавања није ни могао да види Радета Загорца као репрезентативни материјал у досадашњим квалификацијама, јер 23-годишњи кошаркаш практично није имао крштену утакмицу у џепу прошле сезоне. Али, сада се све окренуло драстично, за целих 180 степени! Раде Загорац је у уторак увече украо шоу у београдском храму кошарке у улици Чарлија Чаплина! Не само што је имао 16 поена (3/4 за два, 2/7 за три), те шест асистенција и по пет украдених и ухваћених лопти, Загорац је и у овој утакмици пленио страховитом енергијом, концентрацијом, жељом за доказивањем и потезима од којих застаје дах. Сам је држао, вукао и носио игру Партизана у оној трећој четвртини против Зенита! Само тада је извукао дванаест поена, три асистенције, три украдене лопте у само тридесет и пет секунди, један скок и два изнуђена фаула и практично окренуо утакмицу на Партизанову воденицу после слабије тимске игре у првом делу и осам поена минуса након двадесет и два минута. Његов енергија дала је Парном ваљку ракетни погон за серију 21:4, после чега је и сам морао да затражи неколико минута одмора, видно уморан и исцрпљен. 

Е, то Србији треба! Јер, тако се рађају велики играчи - даш им лопту да покажу шта знају. Раде има цео пакет који носи у себи. Ако то није довољно, треба се подсетити како је до лудила доводио играче Олимпије пре само четири дана и његових 26 поена за још једну важну рецку или пре тога како је држао константу на гостовању Цедевити. Тада је Партизан остварио први тријумф у Загребу после више од пет година. Сваку утакмицу коју је Раде Загорац одиграо у црно-белом дресу за ово кратко време може се подвести под исту дефиницију - Алл Роунд! Јер, Загорац је радио буквално све - поентирао када никог није хтело, користио своје атлетске способности како би први стигао до лопте, али и плејмејкерске способности и одлично руковање лоптом да разигра саиграче. Пре свега Џока Лендејла и Ђорђа Гагића. Био је далеко најкориснији и најразноврснији играч на терену.

Александар Ђорђевић би реалним увођењем Радета Загорца у систем покрио више битних аспеката - нападачки, организациони, али и дефанзивни. Загорац је поливалентни кошаркаш за каквим пати сваки клуб. Игра практично све, од један па чак до четири, има солидну игру леђима што често зна да користи и паметно чита противничке реакције у нападу.

Можда селектор није лично погледао утакмицу против Зенита или досадашње Партизанове утакмице, али је имао своје људе да уместо њега прикупе све потребне информације. Од своје десне руке Јовице Антонића у ложи дворане Александар Николић синоћ, па до Милана Минића, иначе човека с дуплим задацима - у Партизану и репрезентацији Србије.

Они ће, сигурни смо, своја запажања већ пренети на праву адресу. Посебно јер би Србија можда буде у проблему да састави конкурентан тим за Израел и Грчку због изостанка великог броја играча из Евролиге. Велики посао Кошаркашки савез Србије направио би ако буде заиста договорио са људима из Бајерна да Стефан Јовић и Владимир Лучић (можда и Немања Дангубић) остану у Израелу после клупских обавеза против Макабија и помогну националном тиму. Жеља играча постоји, што је Јовић и открио новинарима после Естоније, али би велика препрека могла да буде (не)спремност Бајернове управе да изађе у сусрет оваквој молби. Цела проблематика са изгледом ростера постала је додатно компликованија откако је тешку повреду колена доживео Дејан Тодоровић, у досадашњем току квалификација један од најбољих у српском тиму и неко ко је пленио својом енергијом, жељом и мотивацијом на паркету. 

Зато је сада идеална шанса да Раде Загорац поново буде део репрезентације Србије. Бар у квалификацијама, ако не и после тога. А, засад изгледа да ту има материјала и за много више...

Извор: моззартспорт