Гладијатори су запалили ватру - Партизан је опет онај стари!

Црно-бели су се вратили препознатљивом начину живота!

Кошарка 10.10.2018 | 23:10 Лутао је претходних година Партизан кошаркашким ходницима, често веома мрачним, као изгубљени човек без идентитета који себи поставља питања "ко сам ја" и "чему тежим". У том лутању је, некад свесно, а некад несвесно, заборављао на ствари које су га довеле до кошаркашког врха и то не само на овим просторима. Као  да су су црно-бели у великој мери изгубили оно што их је красило у тим годинама и што је доводило навијаче у халу - борбеност, глад, одбијање да "умру" на терену пред налетима противника. Све сажето у онај један једноставна слоган - Борба, бре!

Али, изгледа да се то сада мења. Изгледа да еуфорија навијача која је почела после доласка Радета Загорца још током лета, добија потврду и да се "нешто велико" ваља иза брда. Иако је тек почетак сезоне и прошло је само неколико утакмица, више је него јасно да за овај тим Партизана играју кошаркашки гладијатори. Неки мање, неки више талентовани, али сви спремни да "кидају" и "гризу" на паркету. И потпуно је небитно да ли се ради о првом или 39. минуту утакмице, да ли се води или губи са 15 поена разлике, односно да ли се игра у хали Пионир или на страни.

Управо то је засад највећи успех стручног штаба црно-белих и главна разлика у односну на то време лутања. Рекли би познаваоци кошарке да мораш да будеш поштен према лопти и да ће ти она то вратити. А црно-белима се сада управо то дешава и заслужили су. Ту глад кошаркаша Партизана у одбрани, али и за лоптом осетили су кошаркаши озбиљних екипа као што су Цедевита, Олимпија и Зенит и сада је свима сигурно јасно да су се црно-бели вратили на оне координате које су давно постављене у нека, за њих срећнија и лепша времена.

А навијачи су то и те како знали да препознају. Јер као и тренер, они могу да опросте промашен шут или погрешно додавање, али не и да се играч не врати у одбрану и покуша да украде лопту. А када се украде лопта, па онда још контранапад заврши закуцавањем за резултатски преокрет као у случају Загорца и последњем мечу са Зенитом, онда прокључа вулкан емоција како на терену, тако и на трибина и упали се машина која може да самеље све пред собом. Е, сад, јасно је да је пред црно-белима дуга сезона и чекају их, као и остале тимове на Јадрану и Еврокупу, још већа и озбиљнија искушења.

С обзиром на младост и приличан недостатак искуства ове екипе, очекивано је да буде пораза и осцилација у многим сегментима игре. Уосталом већ су га је доживео Партизан против Трента на старту Еврокупа, али оно што је битно за црно-беле, ни у тој утакмици нису били спремни да пре времена баце пешкир као што им се то дешавало претходних сезона. Играли су до краја, максимално су кидисали на ривала и показали да ће ове сезоне свако ко буде играо против Партизана морати то да раде пре свега са поштовањем и максималном озбиљношћу, иначе би могли да настрадају. 

Тренери добро знају да је свакој младој екипи потребно време како би научила неке ствари и почела да сазрева. Најстарији играчи у овој екипи су Новица Величковић, па Бонџа Си и Ђорђе Гагић, док сви остали спадају у категорију младих кошаркаша. А добра ствар код овог тима Партизана је што није поставио себи никакве границе и има још много простора да расте. Из ове перспективе делује да су ти лимити прилично високо, али ваља бити опрезан и са обе ноге на земљи. Колико је то, наравно, могуће у овом тренутку, пошто су Партизанови гладијатори сада распалили ватре попут оне на шест буктиња које стоје у клупском грбу, а до пре неког времена су деловале да само тињају.

Извор: моззартспорт

Фото: Старспорт