Пола милиона неважећих листића

Општи избори у Босни и Херцеговини одржани су у недјељу, 7. октобра 2018, а побједници су углавном познати за све нивое власти.

Босна и Херцеговина 10.10.2018 | 11:57 Већина проблема понавља се из изборног циклуса у циклус - проблем су умрли људи на бирачким списковима, проблем је што су неки људи добили више гласова од оног што им је званично приказано, проблем су масовне замјене чланова у бирачким одборима, проблем су велике разлике између броја бирача и броја грађана на попису, а један од највећих јесте велики број неважећих листића и идемо провјерити ту математику.

Када је ријеч о Предсједништву Босне и Херцеговине, обрађено је 93,04 посто бирачких мјеста (5.132 од 5.516). Пребројано је 1.604.584 гласачких листића, од тога је неважећих било 107.337 или 6.69 посто. У ФБиХ је било 32.314 неважећих празних листића, и 35.465 неважећих листића по другим критеријумима. У РС 20.124 је неважећих празних листића, а 19.434 неважећих листића по другим критеријумима.

Мала је разлика

Разлика у гласовима између Шефика Џаферовића и Дениса Бећировића је 15.978 гласова. Разлика између Жељка Комшића и Драгана Човића је 64.781 гласова, а разлика између Милорада Додика и Младена Иванића је 65.591 гласова. Дакле, најмања је разлика између Џаферовића и Бећировића па се све више могу чути "гласови" како је потребно учинити дубљу анализу овим поводом. Вехид Шехић, бивши члан Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ и актуелни члан Коалиције за фер и поштене изборе Под лупом, сматра да би се избори могли и поништити те поново заказати на мјестима гдје је ова разлика очигледна и чудна.

Но, идемо провјерити и Парламент Босне и Херцеговине, за који су прегледани подаци са 89 посто бирачких мјеста - пребројано је 4.909 од 5.516. Неважећих листића било је чак 135.971! Од тога, у ФБиХ је било неважећих празних листића - 44.332, а неважећих листића по другим критеријумима - 37.090. У РС је било неважећих, празних листића - 29.470, а неважећих по другим критеријумима - 25.079.

Када је ријеч о Парламенту Федерације БиХ, било је 68.909 неважећих листића - обрађено је 84 посто бирачких мјеста. За Народну скупштину РС, пак, било је 37.722 неважећих гласачких листића (обрађено је 90% бирачких мјеста). За избор предсједника и потпредсједника РС било је рекордних 43.969 неважећих гласачких листића.

Када је ријеч о скупштинама кантона, неважећих листића било је 58.416 од пребројаних 821.937 гласачких листића.

Дакле, на овим изборима, на свим нивоима власти било је 452.324 неважећих гласачких листића. Значи, пола милиона гласова отишло је или у вјетар, због грађанског или незнања или (беспотребног) покушаја бунта или се ради о много озбиљнијим стварима, као што су изборне преваре - на што указују губитници избора.

Ипак, вратимо се још једном математици. На изборима је гласало више од 1,7 милиона људи. Помножимо ли то са четири (јер сваки је гласач добио четири листића), добијемо број од око 6,8 милиона гласачких листића, што значи да је укупно око седам посто гласачких листића било неважеће.

"Немогуће", говори на почетку нашег разговора Вехид Шехић.

Након што смо му поновили бројке, које је ЦИК на својој страници ажурирао јутрос, Шехић говори:

Поништити изборе?

"Превелики је то проценат, али, нажалост, он се понавља из изборног процеса у изборни процес. Оно што је најгоре јесте то да нико не прави посебне анализе - које су категорије неважећих листића, да ли је у питању грађанско незнање или несавјесно и незаконито дјеловање бирачких одбора који служе као продужена рука креатора власти", прича наш саговорник.

И он понавља да је разлика у гласовима за члана Предсједништва БиХ из реда бошњачког народа прилично мала, а број неважећих листића велики: "Све је сад на ЦИК-у. "

Шехић наглашава да је немогуће утврдити, нпр, да ли су чланови бирачких одбора намјерно уништили глас. Подсјећамо, чланови бирачких одбора требали би се на дан избора служити само оловкама које пишу црвеном бојом (бирачи се служе оловкама које пишу плавом бојом), али то "требали" често и остане само на томе.

"Тако да је немогуће утврдити који је крижић дописан, а који је слободна воља бирача. Ех сад, како то нико не може утврдити, на бирачким мјестима гдје се утврди висок ниво неважећих листића, ја бих ту поништио изборе и требали би их поновити, само за бошњачког члана Предсједништва", цијени Вехид Шехић.

Шта кажу у ЦИК-у

Максида Пирић, портпарол ЦИК-а, процент неважећих гласачких листића у просјеку је с претходним изборима.

Прије 12 година, на Општим изборима је било 8,73 посто неважећих, од чега је 6,6 посто било празних листића. Прије осам година, проценат је износио 7,97 посто, а од тога је празних било 5,5 посто. Управо је те године наређено ново бројање гласачких листића за члана српског Предсједништва БиХ са више од двије хиљаде бирачких мјеста.

Оно што су они уочили јесте да се већина неважећих односи на уписивање парола или означавање више од једног кандидата (!), но сматрају да је то воља бирача.

Из ЦИК-а наводе и да је рано подносити захтјеве за поновно бројање гласова:

"Утврђени изборни резултати ће услиједити тек када се обједине резултати са редовних бирачких мјеста, бирачких мјеста за гласање у одсуству, резултати гласања из иностранства, путем мобилног тима и гласања на непотврђеним гласачким листићима", додају из ЦИК-а те поручују:

"Тек након што се објаве утврђени изборни резултати, субјекти наведени у одребама Изборног закона БиХ могу у року од три дана поднијети захтјев за поновно бројање, и то искључиво под условима и на начин прописан законом."
 
Извор: Радио Сарајево