Сампаоли прекинуо тишину и најзад се ''отворио''...
Ја волим фудбал, а данас је лакше екипама које га уопште не играју! Доскорашњи селектор Аргентине и о Леу Месију, Маскерану, непозивању Икардија и Дибале. . .
Фудбал 11.10.2018 | 23:35
Али кренимо редом. Зашто се толико дуго крио од јавности?
“Нисам се крио. Само ми је требало време да све анализирам, да неке ствари разјасним. Узео сам време да уђем дубље у све то, желео сам да се изолујем. Склонио сам се само од медија. Али нисам престао да размишљам о фудбалу, нити сам прекинуо свој живот, престао да идем у биоскопе, на кафу... У лице, нико ме није критиковао, напротив“.
Чињеница је међутим да је толико чекани долазак Сампаолија на клупу Аргентине доживео прави фијаско. Горак укус и у устима ексцентричног тренера. Мада он има и алиби причу.
“Постоји и нешто што се зове фудбалски укус. Моја је одговорност што нисам успео да мој стил фудбала применим у репрезентацији. Али ја желим да уживам у фудбалу и увек ћу бити такав. А погледајте шта се десило на Светском првенству. На крају је титула освојена скоро на контранападе. Шпанија, један од мојих фаворита, брзо је испала. Шампион се данас постаје на основу освајање лопте и трчања. Ми који волимо игру смо у раскораку када дође до такмичарског фудбала. Данас је много лакше кад не играш фудбал и само користиш шансе, односно грешке ривала“.
И све би то било у реду да да је Аргентина играла леп фудбал, али то није био случај.
“Не знам... Добро смо се припремили, али сам турнир очигледно није био добар. Имали смо и тај терет, обавезу да освојимо титулу, а она је само узнемиравала играче. Свака утакмица је била мучење“.
Говорило се доста и о разбијеној атмосфери, бунту играча који су изгубили поверење у шефа, па су сами организовали састанке да виде шта ће и како ће. Да ли је то отежавало посао Сампаолију?
“Сваки састанак је за циљ имао да поправи ситуацију. Била је то сложена ситуација. Све околности око нас су пореметиле екипу. Али сви су желели само да помогну. Али јавност нас је притискала. Нису проблем били састанци, проблем је што је све речено изашло у јавности. Састанчили су и играчи из 1986. године па су постали шампиони... Разговара се да се пронађе решење, али кад су се детаљи из дневне собе појављују на телевизору и друштвеним мрежама онда добијамо контра-ефекат“.
Покушао је Сампаоли на различите начине да опусти амбијент у свлачионици. Чак је и Хавијер Маскеранодобио право да може да се меша у одлуке стручног штаба. Са ове дистанце, да ли је то била грешка?“
“Не, искрено сам желео да поново постанемо тим и пробао сам на све начине да екипу повежем, да им скинем тај ранац са леђа, ту анскиозност која им није дозвољавала да играју и као индивидуе и као тим. На тренингу је све било на високом нивоу, али тај нивоу нисмо успели да пренесемо на утакмице... Верујем ипак да смо сви искрено покушали да учинимо само најбоље за репрезентацију. И ја такође. Нажаост, нисам успео да досегнем до играча“.
И тако је Лионел Меси остао сам против свих. Свака лопта њему у ноге. Кад крене у дриблинг сви се само склоне, па противници могу да пошаљу и по тројицу чувара на Барселониног аса...
“Невероватно је посвећен био, патио је много када нисмо имали резултате. Најбољи играч у нашој историји је паито као нико други. Превелик је био тај терет. И преносио се на све играче... Кад имаш најбољег играча на свету сви имају максимална очекивања, али и остали играчи морају да буду на висини задатка. Некад успеваш, некад не. Ми смо сваки дан били у тој борби. Кад имаш Месија немаш нимало простора за грешке“.
Грешака је било. На све стране. Меси се макар привремено повукао из националног тима. Ни Сампаоли не зна да ли ће се вратити. Утисак је да ће један од најбољих, ако не и најбољи у историји фудбала каријеру завршити без наслова светског првака. У Катару ће му бити већ 35 година. Прекасно? Сампаоли није сагласан.
“Наравно да може и тада да буде шампион, али то захтева један дуготрајан процес, који не треба прекидати, него исправљати. Потребна је боља организација, неограничено поверење. Дакле, ако се не освоји Копа Америка не прекидај процес. Само што се код нас увек сматра да ако ниси победник, онда си губитник. А то није тако. Ако наставиш да верујеш победићеш. Само мораш да верујеш“.
Аргентинци су ипак превише темпераментни за тако смирено размишљање.
“То мора да се мења. То није само питање фудбала, већ друштвено. Ствара се хистерија, да се нешто мора одмах. Некад то једноставно није могуће. Пројекти захтевају време да се грешке исправе. Чак ни у мом случају, нико није критиковао идеју, само се причало о томе да мора да се увек побеђује. То не разумем... Погледајте само Месија, он долази из стабилног клуба, а онда дође у Аргентину и настаје општа хистерија и то више није то. И он зна да ако не испоручи – сви ће га критиковати. Не може да ужива, не може да игра“.
Можда би неки други играчи могли да се испрсе да их је Сампаоли уопште позвао. Мауро Икарди и Паоло Дибала нису ни путовали у Русију.
“Мундијал је дошао прерано за нас. Нисмо имали много времена, нисмо имали могућност да нове играче уведемо у систем. Нисмо могли само да их гурнемо у ватру да изгоре. Морали смо одмах да донесемо резултат, а имали смо играче који су Бразилу стигли до финала. Краткорочно, опкладио сам се на њих, а у видокругу нам је било 100 играча на које смо дугорочно рачунали. Али су нас одсекли одмах после Русије“, жали Сампаоли због одлуке Фудбалског савеза Аргентине да га смени после Светског првенства.
Сам је у тој жалости.
Извор: моззартспорт
ФОТО: Ацтион Имагес
Коментари / 0
Оставите коментар