"Јо-јо ефекат" ствара веће шансе за срчане и мождане ударе?

Људи чија тежина, крвни притисак, холестерол и шећер у крви осцилирају могу да имају веће шансе за срчани и мождани удар у односу на оне код којих се ти параметри не мењају, показује истраживање спроведено у Кореји.

Здравље 08.10.2018 | 15:08 Гојазност и трајно повишени крвни притисак, холестерол и повишени шећер у крви већ су дуго повезани са повећаним ризиком од срчаног и можданог удара, као и смрти услед тих узрока, каже аутор истраживања доктор Сенг-Хван Ли са Католичког универзитета у Сеулу. 

"Али мање се знало о томе што се догађа кад ти метаболички фактори ризика осцилирају, посебно када нису постављене дијагнозе попут шећерне болести или хипертензије", каже Ли. 

За потребе овог истраживања Лијев тим је проучио податке које је прикупио корејски систем здравственог осигурања од 2005. до 2012. године, од више од 6,7 милиона људи који до тада нису имали срчани удар, шећерну болест, повишени крвни притисак или повишени холестерол. 

Сви они су у посматраном периоду имали најмање три здравствена прегледа, а тим нучника је пратио половину њих још најмање 5,5 година. 

Током истраживања је забележено да је њих готово 55.000 преминуло, више од 22.000 имало је мождане ударе и више од 21.000 срчане ударе. 

У поређењу са људима чија тежина, притисак, холестерол и ниво шећера у крви нису осцилирали, они са највећим осцилацијама имали су 2,3 пута веће изгледе да умру током истраживања и више од 40 одсто веће изгледе за срчани или мождани удар. 

"За пацијенте би било мудро да избегавају стално губљење и добијање на тежини како би им кардиоваскуларни систем био здрав", каже Мари-Пјер Сент-Онџ са универзитета Колумбија у Њујорку. 

Немојте да се обесхрабрите због мршављења 

"Гојазне особе то не би требало да обесхрабри од покушаја да изгубе на тежини", каже Сент-Онџова, која није била укључена у студију. 

Уместо тога требало би поставити оствариве циљеве за губитак тежине који би им омогућили да одрже нижу тежину и избегну јо-јо ефекат. 

"Добијање на тежини представља стрес за организам, што може повећати ризик од срчаних и можданих удара", додаје Сент-Онџова.

"Коначни циљ није одржавање гојазности, него одржавање нормалне тежине током читавог живота", наглашава она. 

Научници су у оквиру студије проучавали учинак осцилација метаболичких фактора ризика већих од пет одсто. Посебно су проучавали учинак добијања, а посебно губитка тежине. 

Велике осцилације у метаболичким факторима ризика, било да се ради о њихову повећању или паду, биле су повезане са већим ризиком од смрти током истраживања, наводи се у раду објављеном у часопису Цирцулатион. 

Клод Бушар из биомедицинског истраживачког центра Пенингтон, у Батон Ружу у Луизијани, каже да би пацијенти требало другачије да гледају на тежину у односу на друге метаболичке факторе ризика. 

Крвни притисак, холестерол и шећер у крви требало би да остану у здравом распону за оптимално здравље срца и крвотока, каже Бушар, који такође није учествовао у истраживању. 

Уз изузетак старијих особа, гојазне особе и даље би требало да настоје да изгубе на тежини, чак и ако би то значило да други параметри осцилирају доста у том раздобљу, каже Бушар. 

"Нема уверљивих доказа да је лоше за здравље гојазних особа да покушају да изгубе на тежини, чак и када посрну и покушају изнова и изнова", каже Бушар. 

"Већина доказа сугерише да постизање ниже телесне тежине чак и кад то траје ограничени број месеци, има позитивне ефекте на метаболизам већине људи", додао је он.

Б 92
фото:интернет