Дарко #200 Брашанац малтретира Реал!
Лепо јесте, одрживо није, али за једно 20 кола. . . Српски везиста о још једном обарању Мадриђана, другој позајмици из Бетиса, амбицијама Алавеса, шансама да се врати у репрезентацију. . .
Фудбал 08.10.2018 | 20:00
Заједно са целом Виторијом, пошто су Баски у суботу вече дочекали прву победу после 87 година окршаја са великаном (1:0).
„Добих их и у првенству“, смеје се некадашњи капитен Партизана у разговору за МОЗЗАРТ Спорт, објашњавајући да му је тријумф изборен у петом минуту надокнаде једнако важан као и онај из прошле сезоне са Леганесом. „Увек је лепо надвисити фаворита. И то не било ког, већ троструког узастопног првака Европе. Осећај је исти као кад сам славио са Леганесом, мада се, ипак, тај први пут памти за сва времена. Чак је и Зинедин Зидан по одласку признао да је размишљао да поднесе оставку кад смо га избацили из купа. Кад опет оборите таквог гиганта на колена утисци су изванредни“.
Појачава их податак да је Брашанац обарањем Краља украсио јубиларну 200. утакмицу у клупском фудбалу. Одиграо их 115 као члан Партизана, 27 за Смедерево, 26 у дресу Бетиса, 28 на позајмици Леганесу и четири на новој адреси, за једно од мезимчета Баскије. Ову последњу толико добро да састав Ђулена Лопетегија није могао ни макац, осим да настави голгетерску, последично и резултатску кризу.
„Имали су Мадриђани иницијативу, држали лопту, нарочито је посед дошао до изражаја са новим тренером, инсистира на том детаљу, међутим... Нити су Мадриђани имали зрелу, стопроцентну, шансу, нити смо им то дозволили. Да кажу да су изашли „један на један“, погодили пречку или стативу... Покушавали су махом центаршутевима или ударцима са дистанце. Нису били опасни како знају. И то смо искористили“.
Потврдио је, не први пут, 26-годишњи моторино из Чајетине како успешно може да се носи са неким од најбољих фудбалера данашњице, предвођених званично најбољим европским Луком Модрићем.
„Нисмо имали много дуела, био је Хрват на супротној страни од моје, више сам се рвао са Кросом и Каземиром, па и Рамосом. Нестварно добрим играчима. Не сме против таквих асова концентрација да попусти ни секунду, није празна прича или флоскула, стварно имаш утисак да ће те казнити само ако им оставиш мало простора или времена. Како за сваку екипу постоји рецепт, тако смо и ми ушли у дуел с Реалом да се тркамо, потрошили се јесмо, али смо награђени за храбру игру“.
Поготком резервисте Мануа Гарсије Алавес је славио са 1:0 и по окончању осмог кола стигао на деобу четвртог места, има исто бодова колико и Реал, само један мање од Барселоне и два од новог лидера Севиље.
„Јесте мало изненађење за све кад се баци поглед на табелу. Чак и за нас. Имали смо претходних седмица шансу да будемо лидери, макар на једно вече, нисмо успели против Хетафеа и Левантеа, али онда смо решили најтежи могући задатак у Шпанији и при врху смо. Е, сад: не смемо никако да помислимо да је то одрживо, јер је питање тренутка кад ће Реал, Барселона и Атлетико почети да побеђују у низу“.
Зато је циљ...
„Алавесу је ово трећа везана сезона у друштву најбољих, а кад се у Шпанији праве планови, при чему не припадате групи најјачих тимова, први задатак је да и наредне сезоне будете део елите. Лига је таква да је све могуће и да се за тили час, у само две-три рунде ситуација окрене наглавачке. Лане је Алавес био први кандидат за испадање, у првих шест кола никог није победио, на пет утакмица ни гол постигао, а онда је знатно пре краја првенства испливао ван опасне зоне. Људи из клуба говоре из сопственог искуства, зато су опрезни“.
На Мендизорози памте и далеко срећнија времена. На пример, кад се играла Европа. Такође са Србином као протагонистом. Беше 2001. година, кад су плаво-бели са Иваном Томићем у тиму добацили до финала УЕФА купа (драматичан пораз од Ливерпула, 4:5), па ако се овакве партије наставе, можда ће се Баски, за почетак, вратити у Европу.
„Нисмо помињали то као задатак. Свесни смо да је у граду еуфорија зато што смо савладали најбољи тим света, али нам је недавно тренер предочио да се не заносимо, да не гледамо много напред. Е, сад, ко зна, ако овако добре игре и резултати потрају још, на пример, 20 кола, онда ћемо у финишу сезоне имати право да маштамо о међународној визи. Засад нас и поглед на табели тера да будемо пажљиви. На пример, навијачи виде да смо при врху, али ми фудбалери знамо да смо од опасне зоне удаљени само седам бодова“.
Брашанцу је ово трећа сезона у Шпанији, а друга на позајмици. Иако је у премијерној играо задовољавајуће за Бетис, као да клуб из Севиље нема довољно слуха за његове могућности, међутим, као што је и као таленат Партизана прихватио да се кали у Смедереву (данас тако нешто скоро незамисливо за изданке школе црно-белих) тако је лане решио да обуче опрему Лаганеса, а пред крај августа и Алавеса, водећи се идејом – само да игра.
„Цело лето било је специфично. Дошао сам на припреме Бетиса размишљајући да тражим други клуб у ком ћу имати већу минутажу. Припреме сам одрадио одлично, био близу останка, али последња два дана прелазног рока било јавиле су се дилеме, разговарао сам са тренером, људима из клуба и преломио. Не жалим. Напротив, рекао сам себи да се никад у животу нећу кајати за било коју одлуку, ако знам да сам је сам донео. И ето ме у Алавесу“.
Прија му. По више основа.
„Најважније ми је било да останем у Шпанији, јер ако није најбоља, онда је Примера међу две најбоље лиге на свету и мораш у њој да напредујеш и играчки и људски. Свака два-три викенда ти се указује шанса са одмериш снаге са Реалом, Барселоном, Атлетиком, Валенсијом, да играш против Месија, Гризмана, Бенземе... То сам испунио. И породица је навикла на живот, савладали смо језик још док сам био у Бетису, људи ме знају, све ми одговара, па је и то један од разлога због којих нисам желео да мењам државу“.
Додатни је тренер Абелардо. Некадашњи Барселонин и репрезентативни штопер Шпаније је лане преузео екипу без самопоуздања, на дебију „окренуо“ Ђирону од 0:2 до 3:2, а кад се погледа учинак из последњих десет кола минулог првенства само су Барселона, Бетис и Леванте имали бољи учинак од Алавеса.
„Знао сам за кога потписујем, да се негује дисциплинован фудбал, да мора доста да се запне на тренинзима, преоре терен на утакмицама, да је интензитет велики. Одговара ми. У првом колу по доласку нисам имао право играња, а онда сам у наредних пет одиграо четири утакмице по 90 минута. Занимљиво, нисмо још поражени са мном на терену“, уз осмех представља још један статистички податак ДаркоБрашанац, кога уговор са Бетисом веже до јуна 2020.
РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА? НИТИ ИМА МЕСТА, НИТИ СЕ НАДАМ
Иако редован на шпанским теренима, Дарко Брашанац није у видокругу селектора Србије Младена Крстајића. Признаје да се и не нада позиву у репрезентацију, за коју је одиграо три утакмице, последњу још 2016. док је главнокомандујући био Радован Ћурчић.
„Већ дуго нисам у државном тиму, нити сам у контакту са људима из ФСС. Мада, играм у најбољој лиги на свету трећу годину узастопно, имам више од 50 утакмица у Примери, а мислим да немамо баш много фудбалера у таквим такмичењима. Била би част, као што је увек, кад сам се одазивао позвима за младу или сениорску селекцију, међутим, нисам сигуран да за мене има места. Ако ћемо отворено до краја, нешто се и не надам позиву у репрезентацију“, објаснио је Брашанац.
Извор: моззартспорт
ФОТО: Ацтион имагес
Коментари / 0
Оставите коментар