Народ је синоћ побиједио страх

Десетине хиљада Бањалучана и других грађана су се синоћ, 5. октобра, два дана уочи Избора у БиХ окупили на главном градском Тргу у највећем протесту грађана против власти икад одржаном у Републици Српској. У недјељу су у Бањалуци и цијелој земљи избори. Какав год буде резултат, неважан је, јер ови људи су синоћ побиједили страх. А то је најважнија побједа.

Република Српска 06.10.2018 | 17:57 Пети октобр има симболично значење у српској историји. То је дан када је пола милиона људи изашло на улице Београда да тако одбрани изборну побједу отету од Слободана Милошевића. Народ је у томе и успио, барем накратко. Слободан Милошевић је дао оставку и повукао се у политичку пензију.

Цијели јучерашњи дан по виртуалним мрежама актери догађаја су се на то носталгично подсјећали.

Највећи протест икад у Републици Српској

Понеки од њих је и подијелио писмо Милорада Додика које је тих дана писао Милошевићу. Некад омиљени Милошевићев политичар у Босни Милорад Додик одважно се обратио свом политичком учитељу:

''Никад ниједан српски цар, књаз, краљ или предсједник, од доласка Срба на Балкан, није свом народу нанио толико јада, пустио толико крви, оградио га од цијелог свијета, као што си ти учинио. Твој народ те више не жели. Ту ти сила не помаже. Учини бар једну услугу Србима - пусти их да слободно кажу да хоће растанак с тобом. Твој интерес и српски интерес овдје се разилазе. Ако у теби има снаге, осјећаја части, кајања или стида изабери покајање, затражи опроштај од свог народа и иди. Вријеме је да одеш, Слободане'', закључује тадашњи премијер РС-а у писму упућеном предсједнику СРЈ Слободану Милошевићу.

Тешко да је Додик могао повјеровати да ће скоро двије деценије касније тај исти народ који га је довео на власт, на том истом тргу на ком је ономад рушио СДС њему скандирати ''Лопове'', ''Убицо'', ''Одлази'' и ''Вријеме је да Одеш''. А догодило се.

Десетине хиљада Бањалучана и других грађана су се синоћ, 5. октобра, два дана уочи Избора у БиХ окупили на главном градском Тргу у највећем протесту грађана против власти икад одржаном у Републици Српској.

Смрад злочина се ширио Бањалуком

Данима је немоћна машинерија режимских медија покушавала да дискредититује групу Правда за Давида окупљену око Давора Драгичевића, оца убијеног младића, прије шест мјесеци пребијеног и баченог у малу градску рјечицу у коју се слива канализација.

Смрад злочина се ширио Бањалуком за све осим за овдашњу полицију. 

На првој конференцији за медије одржаној нетом након проналаска Давидовог тијела водећи људи МУП-а Републике Српске прогласили су убијеног младића лоповом, наркоманом и дилером.

Давор Драгичевић је тај дан ступио на трг с Давидовим пријатељима и рекао ријечи које од тада одзвањају Бањалуком: Правда за Давида, правда за сву нашу дјецу.

Стотине и хиљаде људи приступале су свакодневно групи подржавајући емотивно рањеног, али невјеројатно храброг оца. Сваки дан су прозивали власт, предсједника Додика, министра полиције Лукача, градоначелника Бањалуке Игора Радојичића, врх локалне полиције, локалне силеџије.

Сами, али одважни одупирали су се ти храбри људи пријетњама и притисцима много јачег непријатеља, система који се окренуо против свог народа.

Није им успјело застрашити људе 

Престрашеном народу се већ шест мјесеци сигналом јавног медијског сервиса РТРС саопштавају најбруталније лажи о члановима групе, о мотивима протеста и побуне. Све је прешло у озбиљну офанзиву у мјесецу пред изборе. Власт уплашена од губитка власти ширила је страх створен властитом паранојом од великог протеста најављеног за пети октобар.

Пријетила је народу ветеранима из Федерације, навијачким групама које долазе на протест, немирима који се кују у западним кухињама што за циљ имају рушење Републике Српске. Мете се нису бирале, од ожалошћеног оца до самохраних мајки из покрета, медија и новинара који су подржавали групу.

Али џаба, није им успјело.

На главном градском тргу у Бањалуци окупило се синоћ неколико десетака хиљада људи у највећем скупу против власти икад одржаном у овом граду. Посљедњи је пут овај трг био оволико пун када су фудбалери Борца свом граду донијели трофеј освајајући у зору распада земље Куп маршала Тита. Давор Драгичевић није хтио да скуп почне прије него што на њега дођу сви који су кренули за Бањалуку. Полиција је блокирала град и није пропуштала возила, што је створило колоне дуге километрима. Људи су напуштали своје аутомобиле и пјешке кретали за град.

Мотивиација обичних људи да подрже Давора Драгичевића у његовој борби је невјеројатна и изненадила је и највеће оптимисте. Људи су долазили на трг насмијани, с дјецом и пријатељима, не сумњајући ни једног тренутка да раде праву ствар.

'С убицама нема живота, или Ми или Они!''




Мајка Сузана је прва изашла на говорницу, емотивно говорећи о данима иза породицеи, о жалости за изгубљеним сином, шалећи се говорила је људима да оду брзо након скупа јер Сорос данас дијели дупле дневнице, алудирајући на прозивке режима да покрет финансира лично Сорос. Захвалила је свима који су уз њих све ове дане. 

Давидови пријатељи су се сјећали посљедњих тренутака с њим. Ема, најбоља пријатељица, сјетила се да јој је на клупи недалеко од мјеста протеста рекао: ''Ема, ја ћу промијенити свијет.'' И промијенио га је.



Отац Давор, емотивно, снажно, одважно поновио је кључне поруке групе Правда за Давида, посебно ону најважнију: ''С убицама нема живота, или Ми или Они!'' 

''Ко год да побиједи у понедјељак нећемо му дати мира док не буде правде за све и сваког ко живи овдје. Ово је наша земља, не идемо нигдје одавде'', понављао је Давор јасне ријечи праћене аплаузом десетина хиљада људи.

Кордони из страха од властитог народа

За то вријеме испред зграде јавног сервиса РТРС, на завршном митингу партије Милорада Додика окупило се максимално 4000 људи. У њиховој непосредној близини, око зграде владе специјалне јединице полиције формирале су кордоне из страха од властитог народа. А за тим није било потребе јер људи су се с протеста разишли достојанствено и мирно. Као и сваки пут уназад шест мјесеци.

Било би боље и сви би били сретнији да је Давид жив, опет су га убили, а ево га синоћ, љубав га је барем на тренутак оживјела, и био је на тргу с нама живљи него икад. Чули смо га како пјева своју пјесму: "Изгледа да нећу далеко стићи, јер сам ја само пијун у овој причи, не идем нигдје, начинио сам штету, ја сам само још један клинац у гету... Али барем сам на улици сконтао шта је љубав..." Слушали смо га и плакали, хиљаде нас и преиспитивали се јесмо ли могли боље, јесмо ли га могли заштитити, и њега и себе и своју дјецу и овај град. Оживио је и нас Давид циједећи својом кратком мисијом оно мало људског у нама што још нису убили.



Тај олош неће доживјети љубав

Живљи од свих тих живих мртваца што бауљају наоколо чекајући отпатке с трпеза господара и као хијене скачу на сваки њихов миг.

Џаба, Давидову 21 годину замијенио је симболично 21 грам његове душе и ту је међу нама, та љубав коју тај олош неће доживјети и схватити за цијелога живота, ако се то што живе уопће може назвати животом.

Нема баш неких великих разлога да се прича и пише о овом времену, времену кукавица, подлаца, улизица, времену бахатих, силеџија и незналица. Времену отете будућности, отетих улица и градова. Заиста нема. Али кад се ипак из неког разлога једном буде спомињало ово вријеме и ови тмурни дани, причат ће сигурно старији својој дјеци да је био једном један отац, да се данима и ноћима борио као лав за истину о свом убијеном сину. И да су га у тој искреној борби подржали мали људи који до тада нису ни знали колико могу бити велики. Причат ће једном, вјерујте ми на ријеч, да је био једном један храбри отац Давор и да је борећи се данима за истину о свом убијеном сину Давиду одбранио и све нас.

У недјељу су у Бањалуци и цијелој земљи избори. Какав год буде резултат, неважан је, јер ови људи су синоћ побиједили страх. А то је најважнија побједа.

Пише: Александар Трифуновић/Бука