Прича: Алексис и Театар (пропалих) снова...

Вероватно сваким делом свог бића Алексис Санчез сад проклиње дан када је изабрао црвени део Манчестера, уместо оног плавог. . . Јер је велики сан претворио у кошмар!

Фудбал 08.10.2018 | 23:05
Прича: Алексис и Театар (пропалих) снова...
Шта се дешава с Алексисом Санчезом?

Ово питање све се мање чује у круговима блиским Манчестер јунајтеду. Као да су се они чије срце куца за те Црвене ђаволи навикли на патњу, а пре свега на то да човек од кога се очекивало да промени крвну слику тима више изгледа као пропали случај. 

Алексис Санчез је изгубио жељу да игра. Не фудбал, јер сигурно у тој јужноамеричкој лудој глави још има ватре и страсти према толико обожаваној игри. Не за Манчестер јунајтед зато што, какав год да је, тај клуб и даље буди јачу емоцију и важи за гиганта. Додуше, успаваног. Алексис Санчез не жели да игра фудбал за Манчестер јунајтед у којем дели простор и време са Жозеом Мурињом. Пре само пола године један од три најбоља играча Премијер лиге, сада љуштура голгетера од кога су страховале чак и оне најјаче одбране, осећа се преварено. Жозе му је обећавао водећу улогу и пуну слободу на терену, а постао је роб изгубљене филозофије. Идеје без покрића. А он се нашао усред целе те гунгуле, са само два лигашка поготка у седамнаест наступа. 

Зато нико на Острву није био изненађен када је осванула вест да је Алексис обавио разговоре са својим агентом Фернандом Фелицевичем о превременом растанку с Манчестер јунајтедом. Свестан је и Санчезда се то готово сигурно неће десити у скорије време, односно сигурно не пре наредног лета, али само разматрање могућности да напусти Театар (пропалих) снова најбоље говори о томе колико му се смучило све. А највише Жозе Мурињо. Добро обавештени извори на Острву тврде да је све отишло дођавола прошлог викенда, када је Мурињо одлучио да изостави Санчеза из протокола, иако га је претходно повео у Лондон на гостовање Вест Хему. То је била кап која је прелила чашу. 

Наводно, дошло је до тога да више не могу да се погледају, да разговарају, да је Алексису мука одМуриња. Ситуација се додатно закомпликовала уочи сусрета са Валенсијом у Лиги шампиона. Чилеанцу није било право што је морао да игра на десном крилу, а не на својој позицији крај леве аут линије. Мурињова идеја да Маркусу Рашфорду удели место на левом боку и тако опроба трилинг Рашфорд - Лукаку - Санчез није упалила. Напротив. Изазвала је још већи гнев свог најскупљег играча, због чега се многи с правом питају - за шта Алексис добија силне паре? Готово 600.000 евра недељно, 65.000 евра по утакмици, а посебно оних 16.500.000 евра кроз разне бонусе што је досад легло на његов рачун... У овој сезони још чека на првенац. Било какав. Макар то била и асистенција. Засад, крај његовог имена стоје само болне нуле... 

Зато и јесте - по многима детињасто и непрофесионално - урадио оно што су сви видели када је излазио с терена у 76. минуту: Муриња није ни погледао, нити му пружио руку. Шушка се да је Санчез један од чак седморице играча који су у конфликту с Мурињом, а од раније је познато да цео талас побуне у свлачионици води Пол Погба.

Није Алексис Санчез заборавио да игра фудбал. Немогуће је да је неко кога је било милина гледати претходних година једноставно остао без оне препознатљиве енергије, ратничког духа, жеље. Има приче да не може ни са Полом Погбом на терену, јер обојица желе лопту у својим ногама, а ниједан тврдоглаво на попушта. Ту је онда и проблематика са Мурињом. Зато се и поставља логично питање - Алексис или Жозе?

 Алексис делује испијено, бледо. Мучи се и губи у сваком додиру с лоптом. Уместо да му одлазак у Манчестер јунајтед буде велики корак напред у каријери, упао је у клопку. Направио два корака уназад. Не уклапа се у идеју овог Јунајтеда, који више нико не може да гледа. Ништа што уради на терену одавно није на (бар) прошлогодишњем нивоу. 

Вероватно сваким делом свог бића Алексис Санчез сад проклиње дан када је изабрао црвени део Манчестера, уместо оног плавог... Јер је велики сан претворио у кошмар. 

Извор: моззартспорт

Фото: Ацтион Имагес

Коментари / 0

Оставите коментар