Лекција број 1: Одбројавање креће кад изгубиш лопту...

Пет секунди да је узмеш назад! По угледу на Пепа Гвардиолу. . .

Фудбал 04.10.2018 | 23:25 Ништа ти неће поклонити. Апсолутно ништа. Васпитавани су тако. Јер ако имаш највише амбиције мораш да на свакој утакмици играш најбољи фудбал. Црвена звезда је синоћ у Паризу могла да види шта то значи. Пари Сен Жермен ју је декласирао са 6:1. Није шампион Србије могао да веже три паса. И ту је кључ свега. Није случајно Милош Дегенек на питање да ли је Звезда могла да одигра храбрије и покуша да кроз пас игру умири Свеце одговорио контрапитањем: Мислите да је то лако?

Тома Меније нам детаљније појашњава колики је то изазов. Тајна је у интензитету игре. Посебно кад је лопта у ногама противника.

“Чим се изгуби лопта иде се на моментални пресинг. То је нека врста одбројавања. Имаш пет секунди да лопту узмеш назад. Покушавамо да у тим тренуцима удавимо противника“, пластично објашњава феноменални бек из Белгије.

“Мораш да играш у високом блоку. Штопер мора да буде на средини терена, да антиципира пасове, да не буде некаквих одлагања, да не дозвоили један на један дуеле. Онда иду остали... Видели сте да је Марко Верати освојио невероватан број лопту. Али је имао и подршку Адријена Рабиоа, Нејмара или Анхела ди Марије. Сви се враћају да стисну и помогну“.

И тако је било. Звезда се мучила. Ненад Крстичић, који по правилу даје ритам Звездиним утакмицама, на Парку принчева је био угушен. Бен у самом шпицу – одсечен као да је на другом терену. Марко Мариње нешто покушавао, Бранко Јовичић је бар пар пута ударио у месо, али све скупа црвено-бели у добром делу меча нису ни знали где је лопта.

Чак и Пари Сен Жермен учи. Са пораза на Енфилду извукао је поуке. Мора да се игра као тим. Сви нападају. Сви бране. Ако један шраф испадне, машина не ради.

“Желели смо да после пораза од Ливерпула покажемо друго лице. Било је много тога доброг. Дефанзивно скоро па савршено, мада је тај примљен гол мало покварио утисак. Било је лепих индивидуалних потеза, али смо и колективно добро стајали. На то нам је тренер указао пажњу после Енфилда. И променио нам је свест. Свест да морамо да један другог гледамо као део колектива. Ту је разлика“.

Из тог колектива искочио је Нејмар...

“Није му први пут. Већ сам говорио, није он у Пари Сен Жермену само због маркетинг. Он је део овог тима. Ми без Нејмара и Нејмар без нас – то једноставно не фунцкионише“, сматра Меније.

Звезда нема Нејмара. Нема вала ни Килијана Мбапеа, Единсона Каванија, па ни Тому Менијеа. И можда изнад свега: до скора није имала ни прилике да овако моћне тимове погледа изблиза. Суперлигашки фудбал је успорени снимак у односу на ово. А није ни само до брзине. Лепо је све објаснио Меније. Само тешко је то разумети кад овакав фудбал углавном гледамо само на ТВ-у.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион Имагес