Љајић: Успио сам у животу - играо сам за Партизан!

О броју 22 и Саши Илићу, те атмосфери на вечитом и истанбулском дербију. . .

Фудбал 05.10.2018 | 23:52 Само у Фиренци тога нема. Све остале станице у каријери Адема Љајића подразумевале су и подељеност града на два, у последњем случају чак три велика клуба. Београд, Рим, Милано, Торино и сад Истанбул.

Зато је репрезентативац Србије, у финишу прелазног рока потписник за Бешикташ, постао интересантан медијима у Турској, који су дана преплавили интернер витатима 27-годишњег везисте из клупског магазина црно-белих са Босфора, који је желео навијачима да приближи новајлију из Торина.

А и он, каже, ужива под притиском.

„Током каријере сам одиграо велики број градских дербија. Почев од Партизан – Црвена звезда, преко Рома – Лацио, Интер – Милан до Јувентус  -Торино. На сваком од њих атмосфера је напета. Искусио сам је и на недавном гостовању Бешикташа Фенербахчеу“, каже Љајић који је  пре десетак дана оиграо последњих 20 минута у ремију (1:1) на стадиону „Шукру Сарачоглу“.

Зато, мало и о буци на стадиону Фенера, па и Бешикташевој „Водафон арени“.

„Амбијент у режији навијача омогућава вам да уживате у спектаклу. Галама какву праве присталице Бешикташа слична је оној код нас у Србјии. Ни овде ни код нас не стају људи са певањем 90 мнута. То је добар окидач за било ког фудбалера, омогућава му да се посвети утакмици, пружи све од себе“.

Присетио се Адем и почетака, док је још био малишан у Новом Пазару.

„У старој Југославији играли су многобројни велики фудбалери, много од њих су били инспирација мојој генерацији ии мени, али конкретно највећи идол из детињства био ми је Саша Илић, који сад поновио носи дрес Партизана. Сале је и разлог због којег сам, после прекоманде из кадетског у први тим, тражио да носим број 22 на полеђини дреса. И отад га не скидам“.

Иако је у Хумској 1 провео само две сезоне на главној сцени, Љајићеве емоције док говори о Парном ваљку су убедљиве.

„Као дете сам био велики обожавалац и навијач Партизана. Ишао сам на трибине, нисам пропуштао утакмице. Највећи сан био ми је да обучем црно-бели дрес, тако да кад сам то урадио успео сам у животу. Најпре су ме пребацили из подмлатка у сениоре и одмах сам се наметнуо“.

Од одласка са Топчидерског брда није освојио ниједан трофеј, али се профилисао као фудбалер племенитог кова.

„Увек имам велика очекивања, желим да учествујем и игри, да се нађем ситуацијама два на један, да одиграм дупли пас. Сви очекују голове, наравно, али ја више волим да сарађујем са класичнуим нападачима какви су, на пример, Гонзало Игуаин или Карим Бензема, све разумеју“, сматра Адем Љајић.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар спорт