Прича: Када нам је све осим тешког пораза постало успјех?

Црвена звезда се налази пред веома тешким задатком у другом колу Лиге шампиона пошто у групи Ц гостује "рањеном" и моћном Пари Сен Жермену. Парижани нису непобедиви, али Звезди опет нико не даје готово никакве шансе.

Фудбал 03.10.2018 | 17:45 Чак и кладионице пишу да је све осим убедљивог пораза успех и још једном се треба запитати – зашто уопште играти против неког ако се и пораз представља као успех.

Фудбал сви воле да гледају зато што један ЦСКА може да сруши и велики Реал Мадрид иако то пре утакмице вероватно нико не би рекао.

Реал јесте Реал, али име не игра утакмицу. Играју је фудбалери којима може да се деси лош дан. А у спорту се понекад треба уздати и у срећу коју наравно треба заслужити.

Да ли шансе за бод или сва три у Паризу уопште постоје, хоће ли опет бити предвиђања како ће српски шампион примити три, пет или колико год голова и како зауставити звезда париског тима?

Све то су нека од питања која се питају многи који ће вечерас од 18:55 седети уз тв апарате или можда на стадиону Парк принчева где Звезда иде "на ноге" екипи ПСЖ.

Шансе постоје, истина мале, али постоје бар за нови бод Звезде. Много више ће се питати Парижани јер су далеко јачи и квалитетнији тим од црвено-белих, али нико није непробојан.

Када се овлаш погледа скор ПСЖ и осам победа у Лиги 1 уз гол разлику 27:6 истина не дају много разлога за оптимизам, али анализом игре два вечерашња ривала, отвара се неколико могућности.

Када сам пред утакмицу са Наполијем писао где Звезда има својих шанси, унапред сам некако највише мислио да би ПСЖ могао да буде најопаснији по српски тим у овој групи, иако је Ливерпул показао да је у овом тренутку бољи од француске екипе.

Звезда је узела бод Наполију и сада следи тежи посао иако је и ПСЖ у сличном прелазном периоду између два тренера као што је и Наполи.

Томас Тухел је наследио Унаја Емерија и до сада измењао неколико формација у нападу тражећи ону идеалну комбинацију која ће највише одговарати убитачном нападачком триу Мбапе, Нејмар, Кавани.

Од 3-4-1-2, преко 4-2-3-1 (коју игра и Звезда), до класичне 4-3-3 (против Ливерпула нпр) и 3-5-1-1, свака је имала одређених предности и мана.

Пре свега, стил игре који гаји Тухел и игра високог пресинга и контрапресинга, не одговара много Звезди и треба очекивати да ће Звезда играти "бункер" уз велики број испуцавања.

Тухелови играчи воле да окруже противничког фудбалера дубоко на његовој половини и формирају трапез како би му одсекли све опције за додавање. Из средине играчи попут Вератија умеју да пошаљу оштру лопту на бок одакле се из неретко из прве она враћа у петерац (Тухел је то радио и у Дортмунду).

Осим тога, играју муњевите контре које су својевремено и са Обамејангом изгледале брзо, а тек сад... Ако се одбрана сконцентрише на једној страни, Парижани на супротној често извлаче једног фудбалера коме шаљу оштру лопту и тиме разбијају одбрану.

Ако знамо да на једној страни имају Нејмара који може да издрибла било кога, а на другој Мбапеа који је брз као метак, тиме се врши притисак на дефанзивце којима у глави може да буде само "Ау ј**** шта ако погрешим и поклоним лопту?!"

Дилема у одбрани због тога не би требало да буде много, Филип Стојковић, Милан Родић, Вујадин Савић ако је довољно спреман и Милош Дегенек.

Формацијски Милојевћ неће мењати (4-2-3-1), Ненад Крстичић се испред штоперског тандема не доводи у питање, верујем и Бранко Јовичић, а питање је ко ће бити испред њих.

Уместо Горана Чаушића могао да заигра Душан Јованчић и да и он попуни "бункер" враћајући се позади уз повремене излете на половину ривала.

Јованчић уме да повуче лопту дугим кораком напред, што не одговара одбрани ПСЖ нарочито ако му се придруже бекови и остали играчи осим штопера.

Зашто? ПСЖ је показао да је рањив када се брани. Тухелови момци се често бране у формацији 4-4-2, где ови испред последње линије праве "дијамант". Позади је обично Маркињос, па су у линији Ди Марија и Рабио или неко други, а "истурен" је у том дијаманту Нејмар.

ПСЖ се ту практично брани са шесторицом пошто Ди Марија и Нејмар ретко учествују у одбрани и таква тактика пролази у француској лиги, али у Лиги шампиона против екипа као што је Ливерпул није могла у неколико наврата.

Французима стога не одговара када их напада више играча јер су навикли да се сами ослањају на навалу. Тако је рецимо Анжер правио разлику у првом полувремену пре месец дана.

Анжер се бранио у некој варијанти 6-3-1, удвајао Нејмара, Ди Марију и Мбапеа и тако фрустрирао напад ПСЖ који кроз средину није могао да прође, али ни да из средине убаци лопту на крила.

Тухел је касније прилагодио формацију и "Свеци" су добили са 3:1. Звезда би тако могла да ризикује истрчавањима напред, али је црвено-белима као „хлеб насушни“ потребан брз играч који би могао да шири одбрану на крилним позицијама.

Ако Срнић буде у игри, онда би Бен могао на позицију центарфора, како би се између Силве и Кимпембеа (вероватно) добило на брзини уместо на снази.

Тако би се Звезда још једном определила за контре и евентуално прекиде као једину шансу за неки гол. Међутим, још једном ће на одбрани бити много више акцента и њена физичка спрема и храброст ће много тога предодредити.

А једна од ствари коју треба пробати је да се „уђе у месо“ Нејмару и Мбапеу, да се Кавани „одсече“ и онда се Звезда нечему може надати у Паризу.

ПСЖ мора да јури бодове, Звезда тај притисак нема и можда може да искористи нервозу Парижана ако се мрежа Милана Борјана не затресе у раној фази меча.

Међутим, предуслов за било какав позитиван исход око 21 сат на Парку принчева је приступ да пораз није успех као што букмејкери представљају.

Све остало је у реду. Пробаш, одиграш најбоље што умеш па шта буде.

Извор: Б92