Шта је говорио Тома прије смрти

У сарадњи с Yугопапиром, доносимо текст из јула 1991. године о Томи Здравковићу који је преминуо исте године 30. септембра.

Забава 02.10.2018 | 20:29 1991. године: Тешко болестан и напуштен готово од свих Тома Здравковић већ три недеље лежи на Војномедицинској академији у Београду. Извађен му је и други бубрег, па без апарата за дијализу не може да живи. Своје невоље јуначки подноси, али му срце рањава то што га до сада ниједан колега није посјетио...

Има ли краја мукама и невољама Томе Здравковића? Таман помислимо да је "дотакао дно живота", да ниже не може, кад се нека нова бољка навали на његова плећа. Прије три недеље сазнали смо да је Томи, послије низа компликација, извађен и други бубрег, те да се овај пјевач тужних пјесама сваког трећег дана подвргава дијализи.

Запутили смо се на Војномедицинску академију у Београду, гдје Тома лежи на одјелу урологије. Поред њега затичем супругу Гордану, која га свакодневно обилази, тачније ту борави како би га његовала. За сад Тома прилично тешко подноси дијализу, па смо за посјету изабрали дан, када се одмара и опоравља. Помишљамо хоће ли сусрет и разговор за њега представљати велики напор, кад његов сјетан осмијех одагна такву слутњу. Тома нас узима за руку, дуго је не испушта.

"Ви сте ми једино дошли!"

Ову опаску схваћамо као пријатељску добродошлицу јер он никада у новинарима није гледао само сухе професионалце, већ пријатеље и обичне људе. Између ријечи схваћамо да постоји и пријекор, колегама јер нитко од њих није дошао, да га обиђе, а већ три недеље је у болници. Ипак, Тома их правда.

"Нису они криви, пјевачи се плаше болести, немају времена за бољке. Не помишљају да и њих нешто може да стрефи. Уз пјесму и музику не мисли се о ружним стварима. Ето, прије неки дан овим ходником је пролазио Мирослав Илић, срео је мог брата Новицу и када је чуо да ја ту лежим, рекао је да му је тешко због тога и да нема снаге да ме види тако болесног. Потпуно га разумијем".

Али, зато је супруга Гордана стално у прилици да одговара на телефонске позиве, некад и по цијелу ноћ. Највише забринут за Томино здравље је Зоран Калезић, а јавља се и Лепа Лукић. Чести су и позиви из Сарајева. Одатле је започета и акција да се конкретно помогне Томи. 

"Дирнула ме је пажња Ерне Перић, уреднице Телевизије Сарајево. Одмах је предложила да се оперишем у Сарајеву и да ми се тамо изврши трансплантација бубрега. То, међутим, није било оствариво. Мој доктор, који ме све ове године прати др. Душан Манојловић сматра да треба од операције најприје да се опоравим и тек послије шест мјесеци да се размотри идеја о трансплантацији. А то и неће бити баш тако једноставно, јер код нас та област није законски регулисана".

Сазнајемо да се таква операција може извршити у Бостону, а за то је наравно потребно много новца. Но, прије тога, Тома ће морати набавити апарат за дијализу како би по доласку кући могао прочишћавати крв. Слушамо и Томин здравствени билтен. 

"Извађена су ми одједном три органа, бубрег, бешика и простата. Прије три године када ми је извађен бубрег, мислио сам да ћу попут неких људи без проблема живјети са једним. На жалост ни други није издржао, створио се тумор, све је било обухваћено и операција је била неизбјежна. Ето, десет година доктор Манојловић ме је "плашио" и говорио да своје здравље треба озбиљно да чувам, а сада се десило да сам ја њега уплашио, зато јер ми је и живот био у питању!"

Тома се годинама саживио са својим здравственим проблемима. Од 1974. године када му је у Америци дијагностициран папилон бешике, често се подвргавао операцијама. Болест се обнављала. А посљедњих десет година, и то увијек у јулу, Тома је одлазио на клинику. Прошле године догодило се да је доживио саобраћајну несрећу и да је опет у јулу био у болници. Судбина се са њим сурово поиграла. Када тумори "мирују", Тома се поломи с аутомобилом! Тако му почетак сваког љета остаје у ружном сјећању. 

Да бисмо унијели мало оптимизма у тужну болничку атмосферу распитујемо се када ће се Тома "активирати"? Овај легендарни боем није могао да мирује, пуним срцем бавио се естрадом, кафаном, вашарима, али и коцком и животом. На свим пољима давао се до краја, до посљедњег динара...

О себи је толико "бринуо" да је у дерту био спреман да изгрицка и поједе чашу! Бринуо је и о непознатима, жени што наплаћује употребу тоалета дао би бакшиш у висини нечије плате! Имао је фазе: озбиљност и трезвењаштво смјењивали би се са "лудошћу" и заборавом. Док препричавамо неке згоде и незгоде, Тома сркуће воду, водећи рачуна да не претјера - у току једног дана, изричито му је речено, смије попити само двије чаше.

"А јесте ли питали доктора колико чаша шприцера смијете попити?"

Ово наше питање га разгаљује, али истовремено његовом лицу даје одлучност. Морамо му вјеровати када каже:

"Какво вино, какви шприцери, нема сврхе више! Чему то, када ми и вода смета?"

Томи прија наше присуство. Жељан је приче и шале. Људска ријеч га окрепљује и охрабрује. У посјету долази и брат Новица, па се говори и о родном селу Печењевици, гдје још не знају да је Тома у болници. Стрепе како ће мајка реаговати када из "Сабора" види да јој је син болестан. Када год мајка Косара позове телефоном, снаха Гордана, или унук Саша, кажу јој да је Тома на путу. Зато Тома користи прилику да преко новина утјеши мајку.

"Мајко, не брини, сада је све добро, опорављам се и једва чекам да дођем у наше Печењевце!"

Новица се шали да ће његов брат "кренути у свијет" већ за светог Илију. Тома не вјерује да ће смоћи снаге, али вјерује да ће се придићи у септембру. Дијализа ће га у многоме ограничавати, али вјерујемо да ће се сродити и са њом. Зар се већ толико пута нисмо увјерили како као Феникс креће испочетка?

Због тога су многи били спремни да одмахну руком и прокоментаришу како је Тома "фолирант". Они прави пријатељи, изражавали су, међутим, само дивљење и чудили се одакле му снага и воља да стално побјеђује болест. У том малом тијелу крије се џиновски дух, који му не да да поклекне.

Томи се диве и изражавају поштовање пјевачи и музичари и из других фахова. Он, заправо никад није био народњак - био је пјевач с душом!

Зато му је, чувши за тешку болест, Горан Бреговић поручио да ће чим се опорави, написати пјесме и урадити специјално за њега нову плочу! Томи је ова идеја дошла као мелем на рану. Док нам о томе говори, често му се прекида дах, изгледа као да смо га заморили. Међутим, ради се о нечем другом...

"Напротив, овако говорим јер сам узбуђен. А први пут у животу десило се да сам осјетио како могу пуним плућима пјевати. Послије операције, дијафрагма ме није притискала и пожелио сам као никад до сада да пјевам, пјевам... Не, онако естрадно, публици, већ само за себе, да пјевам из све снаге, да чујем свој глас, да истјерам из себе сву муку и енергију која ме је опхрвала!"

Написала: Зорица Конић (Сабор, 1991.)

(СБ)