Побједник Давор и Правда за Давида

Резултати избора, какви год да буду, остаће у сјенци једног протеста! У овој изборној години побиједили су Давор Драгичевић и група "Правда за Давида"! Они су показали сву снагу народа и све слабости власти! Показали су да је народу од власти и политике важнија правда, а онима на власти, од правде важнија власт. Сви који се боре за власт треба из ове демократске тековине да извуку дугорочне поуке.

Република Српска 01.10.2018 | 22:36 На Тргу Давида Драгичевића први пут су људи могли да виде окупљање које није осмислила и водила политика. Први пут су видјели окупљање које је настало из револта према власти која скрива истину и игнорише правду. И први пут су видјели људе који се не плаше полицијских пријетњи. То људско и морално отрежњење је снажна порука овог грађанског бунта. Ако окупљање не буде увучено у политичке игре на скупу који се најављује, могло би да остави дубок траг у демократској будућности овог друштва. Ако склизне у воде политике, биће упропаштена идеја правде, чији је заштитни знак млади Давид Драгичевић. Због тога је неопходно сачувати достојанство протеста и политичаре држати даље од протеста. Капитал који је створен протестом без њиховог учешћа једнако је важан и за власт и за опозицију. Биће на добитку свако ко га буде знао искористити.  

Давор Драгичевић и "Правда за Давида" приморали су полицију да одустане од првобитних пријетњи и да осумњичи људе из својих редова за скривање доказа и незаконито поступање у истрази. Један од осумњичених оптужен  је за помоћ учиниоцу послије извршења кривичног дјела, а још се не зна којег дјела и којег починиоца!? Из тога обрта се могло закључити да Давор не оптужује без основа и да у полицији постоје људи које се баве организованим криминалом и који су изван контроле. Потом је из полиције отишла и кривична пријава против патолога Жељка Карана (директора Завода за судску медицину и дугогодишњег судског вјештака), који је уз челне људе из полиције сједио на конференцији за штампу са које је отишло саопштење да Давид Драгичевић није убијен. Др Каран је осумњичен за несавјестан рад, а осумњичили су га исти људи који су га позвали да присуствује конференцији и удари печат медицинске струке на неистину која се пласира јавности! Било би занимљиво чути како су тек сада утврдили да је патолог радио несавјесно? На основу полицијских пријава и лаик је могао да закључи да ствари и даље иду наопако и да се поново амнестирају главни кривци и они који су најодговорнији.

"Правда за Давида" је бацила на кољена полицијски врх Републике Српске. Повјерење у ту институцију и људе који су јој на челу више не постоји! Пријаве против људи из посљедњег ешалона полицијске власти су само доказ више да институцијом не управљају компетентни људи. 

Показали су протести и да државни врх из нејасних разлога, од првог дана, штити ту исту полицијску власт, чиме  учвршћује сумњу да је и сам дио полицијскоправосудног пројекта ометања правде. Однос државног врха према очигледним злоупотребама полицијских овлаштења ствара утисак да је држава изгубила контролу над неким важним полугама власти. Ко зна шта ће се још открити, или остати неразјашњено и под велом велике сумње у овој рашомонијади у режији још неидентификованих центара (пара)полицијске и правосудне моћи!? Држава пропушта да реагује и хитно предузме мјере да се очигледни проблеми у вршењу полицијске власти ријеше и институција постави  на здраве ноге.

Протести су објелоданили и катастрофално стање у тужилачком дијелу правосудног система у Републици Српској. Поступајући тужилац (који је бивши полицијски кадар!) неколико мјесеци након проналаска леша Давида Драгичевића није отварао истрагу. Није реаговао ни на неовлаштено саопштење полиције о узроку смрти. И поред очигледних пропуста у вођењу истраге, наставио је да ради на случају "Драгичевић" без резултата. (Кривичне пријаве против актера истраге нису резултати у откривању убица Давида Драгичевића!) Ових дана испливало је у јавност да је тужилац Врећо већ имао режиран судски случај на Основном суду у Градишци (случај "Наерац"), који је окончао на начин раван холивудској крими-причи. То полицији није могло остати непознато! Зашто није реаговала? Да ли је и тај случај полицијско-тужилачка режија? Изгледа да није могло остати непознато ни суду, који је тужиочеву режију случаја провео кроз судску процедуру. Ускоро ће се видјети да ли је и суд упетљан у нечувени правосудни криминал. Ако се и то потврди, правосуђе ће за јавност бити систем најгорег организованог државног криминала.

И о главном окружном тужиоцу по медијима кружи прича да је своје незаконите тужилачке послове наплатио станом у Београду!? И о томе надлежне институције у Републици Српској ћуте. Зашто? У свакој држави  неко би одговорио на овакве оптужбе. О угледу носилаца државне власти свака држава води рачуна. Народ има право да зна ко га штити, а држава да зна каквим је људима повјерила власт. У овом случају, ВСТС је морао о оваквим оптужбама провести истрагу и хитно донијети одлуке. Двојица тужилаца су под тешким оптужбама и имају право да буду заштићени од неоснованих оптужби. Чуди ме да сами нису затражили да буду изузети из рада на предметима док се њихова одговорност не разјасни. (Изгледа да је бањалучко правосуђе нестало у, још увијек неразјашњеној, паљевини просторије у Основном суду, у којој су се чували докази о извршеним кривичним дјелима!?)

Кратка историја протестних окупљања разобличила је и институције и људе који њима управљају. Од  конференције за штампу, парламентарне расправе, анкетног одбора, предсједникових неодмјерених изјава (због којих се касније извињавао), до подношења пријава против маргиналаца који су учествовали у истрази на овај или онај начин, могло се видјети на каквом нивоу функционише полицијска и судска власт и какве су способности људи који управљају овим државним институцијама. Све што се могло урадити наопако, урађено је наопако.

Ко је тај ко ће све ово замешатељство распетљати да би се одржало повјерење у власт и њене институције? Изгледа да нема ко? Предсједник оклијева. Парламент чека поруку предсједника. И Влада би да то предсједник затражи. За ВСТС се не зна да ли још увијек постоји као институција!? Постаје очигледно да је власт на кољенима и да не зна како изаћи из блата у коме се нашла.

На крају, протести су показали да је снага државе (не власти!) у снази њених институција, а не у варљивој величини појединаца. За снажне институције потребни су образовани и часни људи. Наравно, и механизам ефикасне контроле и одговорности. Владајућа номенклатура се дуго поиграва са институцијама, доводећи на управљачке позиције некомпетентне партијске послушнике. Они ће јој доћи главе, ако већ нису дошли!?

(Аутор: Бранко Перић/Независне новине)