Отворено писмо Цеци Ражнатовић

Уважена Светлана… Како се само чудно осјећам пишући Вам овим поводом, те Вас ословљавајући у складу са формом овог писма именом, а не Вашим надимком - Цеца, како Вас у народу ословљавају и кличу, не само моји Бањалучани, него и наши људи широм свијета, због Ваше музике и пјесама без којих не може да прође ни једно весеље.

Република Српска 30.09.2018 | 08:21 Данима по градским кулоарима слушам, како управо Ви по други пут у Бањалуку долазите да бисте подржали Милорада Додика на његовом посљедњем скупу уочи изборне тишине пред предстојеће октобарске изборе.

Уколико је то истина, вођена претпоставком да сте упознати само са партијским протоколом везаним за тај дан, желим да Вас упознам са још неколицином чињеница.

Не бих претјерано зазирала у економско становиште када је у питању Република Српска, свакодневни одлив не само младих, већ већине радно способних грађана, који са собом повлаче цијеле породице. Ни о том да Републику Српску годишње напусти преко 10 000 градјана. Не бих ни о пензионерима, ево рецимо мојој баки која прима пензију од тричавих 180КМ мјесечно (око 90е). Не бих ни о групацији ратних војних инвалида, који мјесецима беспрекидно штрајкују по бањалучким парковима, тражећи основна права, своју кору хљеба, док смо истовремено свједоци да ево рецимо један појединац, Драган Лукач – актуелни министар унутрашњих послова (МУП РС), прије само пар мјесеци добија 40.000 КМ (око 20.000е)  одштете од РС за претрпљен страх (!?) у минулом рату? Човјек који здрав и прав “обавља” министарску функцију и мјесечно инкасира баснословну плату за “то што ради”.

Зашто сам вршење његове дужности ставила под упитник, појаснићу у наставку овог писма.

Иако је цензура медија у Републици Српској незапамћена у ближој историји, јер национални радиотелевизијски сервис (РТРС), па и нова играчка ( Алтернативна телевизија) у рукама Милорадовог сина, Игора, на чијој сте свадби пјевали, покушавају да амортизују све несреће које су задесиле овај народ, нажалост не само они, већ и многи поткупљени портали, сигурна сам да се једна вијест вјешто искрала из силних омчи, те да сте и Ви као грађанин Србије имали прилику да чујете за случај убиства мог суграђанина Давида Драгичевића.

Мучко убиство двадесетједногодишњег дјечака, у марту ове године, МУП РС, на челу са горе поменутим министром Лукачем, окарактерисао је као “задесну” смрт и само 2 дана од наласка измасакрираног леша на срамној конференцији за штампу покушао да исти случај и затвори.

хттпс://www.yоутубе.цом/wатцх?в=г-YЗWонWКдQ&т=2с

Ко год је погледао ово обраћање врха полиције јавности, схватио је да ови људи не говоре истину. Њихови говори тијела више него јасно на то указују. На питање новинара врху полиције да ли су сигурни да се ради о задесној/случаној смрти, патолог Жељко Каран шапуће “не, никако!” (20:25 мин видеа).

Истог дана проширио се проглас фејзбук групе “ПРАВДА ЗА ДАВИДА”, како отац страдалог Давида вапи да га се подржи и саслуша. Када сам дошла на градски трг и  погледала у очи тог храброг човјека, Давора Драгичевића, знала сам да тај човјек није могао одгојити “лопова и наркомана самоубицу”, како је полиција окарактерисала покојног младића.

хттпс://www.yоутубе.цом/wатцх?в=q1мусд7З91Q

Од марта мјесеца, не само ми, народ РС, него и цијела Босна и Херцеговина, дијаспора, људи диљем свијета стежемо омчу око оних који требају нас да штите и да нам улијевају повјерење и сигурност, а то је полиција Републике Српске, да нам кажу кога су то штитили посљедњих 6 мјесеци и ко је убио вјештог познаваоца информационих технологија Давида Драгичевића, и коме из државног врха су његове вјештине помрсиле рачуне, да су морали да га пребијају, силују и муче 5 дана прије но су му задали посљедњи ударац – убили га и положили га у канализацију, као опомену за све оне који се усуде да се конфронтирају овој приватној држави.

И од тада, већ 183 дана беспрекидно, са стотинама грађана сваки дан у 18 часова пркосно стојим уз породицу Драгичевић и вапим за истином и правдом. Поред свакодневних окупљања, до сада је група ПРАВДА ЗА ДАВИДА, која на фејзбуку броји преко 330.000 чланова организовала и 2 масовнија скупа, на којима је присуствовало преко 40.000 људи.

Трећи масовни скуп заказан је 5. октобра у 18 часова на Тргу Крајине, дан када наводно Ви треба да запјевате присталицама Милорада Додика на том истом мјесту. Важно је непоменути како је Милорад Додик након што је група ПРАВДА ЗА ДАВИДА заказала скуп, одабрао баш Трг Крајине као мјесто предизборног окупљања, стављајући тако своје присталице насупрот нас који ћемо доћи да подржимо породицу Драгичевић, подијеливши опет по ко зна који пут српски народ на оне њему подобне и нас неподобне.

Будући да сте мајка двоје дјеце, те да сте се до сада оглашавали и дали подршку у многим кампањама против насиља, жељела сам да знате да се огромно насиље, терор и неправда над грађанством дешава већ 6 мјесеци, у Бањалуци, главном граду Републике Српске.

Зато желим да знате да ће у маси испред Вас док будете пјевали, стајати и један човјек, коме је срце исчупано, који је изгубио сина под палицом, понављам ове приватне државе, јер је одлучио да своју битку води 24 сата дневно и да не иде никуда са главног бањалучког трга док се не казне сви огдоворни за страдавање његовог сина првенца.

Не знам како ћете реаговати на ово моје писмо, али знам да сте побожна жена и да сте сигурно чули за ове мудре ријечи патријарха Павла:

“Невоља је било и биваће, људи и нељуди је било и биваће, околности не зависе увек од нас, али да ли ћемо бити људи или нељуди, то од нас зависи.”

Бањалучанка

(Бука)