Лош момак најзад отворио душу...

О Чолу и систему, срамном Контеу, Гризману, грешци због лечења код Маријане, опсесији Лигом шампиона… Велики интревју Дијега Косте. . .

Фудбал 30.09.2018 | 23:42
Лош момак најзад отворио душу...
Он прича на терену, ретко када ван њега. Он је лош момак европског фудбала. Гол-машина коју би сваки тренер пожелео и фолирант каквог противници не могу очима да виде. Персонификација Симеонеовог Атлетика. Симбол глади, пожртвованости и наде са сиромашног севера Бразила.

Човек који се никада није трудио да се допадне људима. Већ само да успе. И успео је.

Дијего Коста је преживео безнађе Бразила, суровост Европе, одбијања и омаловажавања позајмица и дочекао човека који ће у њему препорзнати оно што је данас  - Дијега Симеонеа. Аргентински имењак је у њему открио део себе из играчких дана и направио га у фудбалског терминатора који “гази преко лешева” да би помогао екипи.

Ретко када прича у јавности. Данас је отворио душу у великом интервју за Марку. И причао о свему што је обележило његову каријеру.

“Увек сам се трудио да не изгубим своју есенцију. Оно што јесам. Отац ме је васпитао да будем добар човек. Те вредности се никад нису промениле. Променило се само то што сам старији. Ишао сам у Енглеску, да пробам нову лигу, нови живот. Премијер лига је нешто импресивно и желео сам да будем део ње. Челси је велики клуб и драго ми је да сам био његов члан. Био сам срећан у таквом клубу и са таквим навијачима”.

Симеоне му је обележио каријеру.

“Чоло ми је увек важан као особа и тренер. Овожавам га као човека. Увек је директан. Када ми је рекао да жели да се вратим, знао сам да тако мисли и био сам пресрећан. Овде имам све. Велики клуб у великом граду. Људи су слични Бразилцима. Екипа је слична као када сам отишао, а најжалије код одласка ми је било што остављам све њих у свлачионици. Неки од њих су ме третирали за “десетку”. Срећом, опет смо заједно”.

Чоло је рекао да сте ви нападач који највише одговара његовом стилу фудбала.

“Наравно да сам поносан због тога. Даје ми самопоуздање. Овде се осећам комотно. У Енглеској сам освојио две Премијер лиге, још неке купове и урадио доста. Рекао сам Чолу да треба да ме врати ако жели да осваја трофеје. Он зна колико га волим”.

Челси сте напустили на тежак начин…

“Није било лако, али није било моја грешка. Људи свашта причају, али време је најбољи судија и оно ће показати шта је било. Погледајте где је сада тај тренер. Погледајте где је Конте. Отишао је на лош начин из Челсија јер се тако понашао. Направили смо га шампионом, а он ми пошаље проуку да ме не жели. Чоло је другачији. Када те не воли, врло јасно ти то стави до знања. И обрнуто. Конте је хтео да ме пребаци у Б тим и тада се указала опција да се вратим у Атлетико. Нисам имао дилему, иако је било и других опција. Да се није јавио Атлетико, остао бих у Бразилу са породицом. Имам неке друге вредности у животу које новац не може да купи”.

Да ли је овај Атлетиков тим бољи од онога који је освојио Примеру?

“То су релативне ствари. Све је могуће. Анализе ћемо правити на крају сезоне. Они који су дошли, имају одговорност да буду биљи од оних које су затекли у тиму како би као група сви заједно постали бољи. Они имају обавезу да донесу промене које су нам фалиле раније. Имамо играче врхунског квалитета за које је клуб уложио максималне напоре да их задржи. Можемо да направимо јако добру сезону”.  

Колико се Атлетико променио од оне титуле?

“Много. Ако је оданост клубу тада постепено расла, сада видим да је нарасала до врха. Људи расту са клубом. Имамо нови стадион, велике играче, светске шампионе… То је разлику у односу на пре и сада. А знамо да може још боље”.

Раније су Атлетикови играчи попут Фалкаа, Филипе Луиса, Арде Турана одлазили када стигну понуде већих клубова. Гризман је овог лета рекао “не” Барселони. Како сте ви пратили ту ситуацији?

“Разумем га. Људи критикују са стране, али не знају како је када много даш неком клубу и почнеш да размишљаш и о другим стварима. У јавности има превише мишљења са стране, али ми се држимо као фамилија. Гризман је срцем одлучио да остане. Желео је то. Наравно, понуда Барселоне је велика ствар. Такав клуб, Меси… Нормално је да будеш узбуђен. Али и Атлетико је велики. Гризман је наш лидер, остао је и донео нам Лигу Европе. Онда је освојио и Мундијал, Суперкуп Шпаније. Он је момак који не крије осећања. Да је неко други био у питању, отишао би. То је та снага коју клуб сада има. Атлетико данас може да се избори са било којом понудом за његове играче”.  

Филипе Луис је био на прагу трансфера у ПСЖ. Како сте га убедили да остане?

“Људи са стране једноставно не виде неке ствари. Ми смо професионалци који имају рок трајања. Филипе је играч у позним фудбалским годинама и добио је већу понуду. Рекао сам му да размисли о томе шта је најбоље за његову породицу. Одлучио је да је срећан у Атлетику и да смо ми његова породица. Жена му је из Шпаније, деца су му одавде и одлучио је да не напушта тај квалитет живота који има овде. Иако је имао дилеме, остао је. А сасвим је нормално да размишља о одласку. И ја бих у тој ситуацији размишљао о одласку. Због породице. Филипе је остао и са њим имамо велики квалитет. Лукас Ернандез је веома добар играч, али Филипе нам доноси нешто посебно и другу врсту квалитета”.

Да ли ће Атлетико са играчима попут Гризмана, Лемара и вас сада бити офанзивнији?

“Да. И ми желимо да будемо офанзивнији и да постижемо више голова. Када смо освојили Примеру постизали смо један или два гола по мечу. Играчи који играју иза нас су веома добри и дају нам мирноћу. Тренутно нам недостаје боља повезаност везног реда и напада, али и то ће ускоро доћи на своје место. Наравно да нисам срећан када не постижем голове. Живим за то, потребни су ми”.

Чола оптутужују да игра превише дефанзивно. Као нападач, шта ти мислиш?

“Шеф најбоље зна. Ако је већ толико дуго овде и ако је већ толико тога освојио, то је зато што је веома паметан. Осећа ствари. Он није дефанзиван тренер. Да ја могу да постигнем 20 голова, постигао би их. Али некада не могу. Зато он преферира да победи 1:0 него да игра нерешено или да изгуби. Зна да нам тренутно недостаје боља повезаност средине терена и напада. Гризман се касно прикључио због Мундијала, а неки новајлијама је потребно времена да се навикну. Убеђен сам да ћемо имати сјајну сезону”.

Кажете да вам недостају лопте из средине терена. Да ли сте тражили од Симеонеа играча попут Лемара илиФабрегаса који ће вас снадбевати лоптама?

''Нисам. Ја као фудбалер не смем да тражим такве ставри јер имам колеге који већ играју са мном на тој позицији. Да могу да доведем Сеска, довео бих га. Он је врхунски играч, са њим сам се сјајно слагао на терену. Али нисам ништа помињао Чолу. Он зна боље од било кога шта нам је потребно. Зна да су појачања била неопходна и са Андреом је радио на њиховом довођењу. Да ме је питао за Сеска, ја бих му рекао хиљаду лепих ствари”.

Како гледаш на голгетерску кризу у којој се налазиш?

“Потребни су ми голови. Мучи ме што их не постижем. Али још више би ме мучило да улазим у шансе и да их промашујем. Постоје тренуци када се сам изборим за шансу, али и тренуци када су ми потребне лопте од саиграча. Ако их не добијем, не значи да су они криви”.

Тим који је освојио Примеру је био убитачан из прекида. Зашто данас то не функционише тако?

“Било је другачије… Имали смо Раула Гарсију, Миранду, Тијага… Имали смо по пест-шест добрих скакача. Сваки корнер је био шанса. Било је очигледно да су прекиди јако оружје. Раул је био сјајан у томе… Али како данас да Лемар постиже голове главом? Ово је другачије време. Ако нисмо добри у прекидима, бићемо добри у нечему другом”.

Зашто је појачањима тако тешко да се адаптирају на Симеонеов Атлетико?  Чак је и Гризману било тешко на почетку…

“То је нешто сасвим нормално. Ново окружење, нови саиграчи… Овде морате да радите као тим. Тренер захтева тимски рад. Не може нико да тера по свом. Али чим су појачања дошла овде, значи да  знају да раде оно што се од њих очекује. Ако покушаш да будеш Чоло уместо Чола, онда ниси оно што нам треба. Мислим да је неке то коштрало. Чоло је захтеван тренер… Он тражи од вас да радите оно што знате и да то радите тимски”.  

Освојили сте два међународна трофеја од повратка. Срушили сте Реал после два пораза у фиалима.

“Волим да играм против њих. Моји саиграчи такође. Јако смо желели да их победимо јер је у питању било још једно европско такмичење. Не баш оно које смо желели, али опет важно. И они су жарко желели да победе јер им је дошао нови тренер Лопетеги. Они изалзе на терен са жељом да нас убију, а ми са менталитетом да их поједемо. Реал је велики тим са великим играчима, али ми смо увек равноправни са њима. Гладни смо титула. Била је то моја најбоља утакмица од повратка”.  

Да ли је пораз од Реала у Лисабону наболнија успомена у твојој каријери?

“Да. Био сам тамо само осам минута… Све бих дао да сам могао да играм тих 90 минута. Не знам да ли би то променило ствари… Дан пред утакмицу сам тренирао. Ухватио сам максималан спринт како би преломио у глави да ли могу. Нисам желео да уалзим у финале са сумњом. У финалу треба да играју најбољи. Тренер је видео да тренирам максимално и ставо ме јер су му у финалу били потребни најбољи. Жао ми је због јаких третмана плацентом (код докторке Маријане оп.а.) које сам радио пре меча. Имао сам превелику жељу да играм и да постанем шампион”.

Да ли бисте опет урадили исто?

“Није била грешка што сам почео тај меч. Не жалим због тога што сам урадио. Тренер је видео да тренирам и да нисам добро тренирао, он ме не би ни ставио да играм. Чак и без мене смо били близу. Детаљи су одлучили. Имали смо фаул пре њиховог изједначујућег гола. Извели смо га пребрзо и изгубили лопту. Онда су они дали гол… Да смо се мало више правили луди и крали време, све би било другачије”.

Не крије да му је, као и свима у Атлетику, опсесија освајање Лиге шампиона чије финале се ове сезоне игра на њиховом Метрополитану.

“Мислим да нам фудбал после таква два пораза дугује макар једну победу у финалу Лиге шампиона. Доћи ће време и за њу. Надам се ове сезоне. Не само због та два финала, већ због свега што је Атлетико урадио у последњих неколико година. Да би 1. јуна остварили тај сан, морамо да исправимо грешке које су нас пратиле. Помогло нам је и то што нам се десило прошле године са Карабагом. Не можемо да солирамо, морамо да играмо као тим. Да сваку утакмицу играмо као финале. То је наша снага. Велики играчи морају да задрже дозу понизности и скромности”.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион имагес

Коментари / 0

Оставите коментар