Шта се десило за 203 дана у каријери Бојана Остојића?

Кад смо стигли -9, можемо и -5! Искусни штопер Партизана о тренинзима под Ђукићем, промени под Мирковићевом палицом, повратку на терен и шансама у шампионски трци са Звездом.

Фудбал 27.09.2018 | 21:45
Шта се десило за 203 дана у каријери Бојана Остојића?
Још се држе старе кајле. Бројеви 22 и 23, на које су у последње време многи у и око Партизана заборавили и(ли) скрајнули, и те како могу и даље да „терају лопту“ и доприносе резултатима какве Гробари очекују.

Потврда је стигла у Лазаревцу. Одиграо је Саша Илић први такмичарски меч откако је Зоран Мирковић преузео команде Парног ваљка и игром на средини терена приморао објективну публику да га награди овацијама, док је Бојан Остојић сам себе промовисао у појачање из сопствених ресурса, одбијајући већину напада Колубаре, у тријумфу 2:1.

Наравно, није српсколигаш мерило квалитета једног тима, али утисак да је ротација црно-белих проширена уочи наставка сезоне можда је и битнија од сазнања да је бранилац пехара изборио пласман у осмину финала Купа Србије.

„Као да сам дебитовао за Партизан“, смешка се искусни штопер на питање МОЗЗАРТ Спорта како изгледа бити на терену први пут још од 7. марта. „Наравно да нисам заборавио да играм фудбал. Радује ме што сам успео да се добро спремим на психолошком плану, јер сам био под притиском баш због дуге паузе. Са тог аспекта ова утакмица била ми је тежа од многих из шампионске сезоне 2016/2017. Задовољан сам како сам одиграо, још сам испуњенији што смо прескочили прву куп препреку“.

Остојић је одуствовао са терена тачно 203 дана. За спортисту је најгоре кад не игра, а у његовом случају изостанци нису били само фудбалске природе. Најпре је морао да санира повреду зарађену у првенственом дуелу са Грађевинарима, а касније је био склоњен у други план, јер није желео да опрости дуг клубу у замену за чисте папире приликом утаначеног трансфера у иностранство. Платио је цену (тек у касној фази регистрован за мечеве Суперлиге) и све до гостовања у Лазаревцу ниједном није био у протоколу.

„У почетку је била повреда. Брзо сам из ње „изашао“. Касније нисам играо, јер је то била одлука Мирослава Ђукића. Максимално сам тренирао, међутим, док су саиграчи играли фудбал на два гола, ја сам радио са стране. Тешко је у таквим околностима вратити се у првих 11, међутим, сад кад сам одиграо меч нећу се зауставити. Поготово што се доласком Зорана Мирковића доста тога променило“.

Управо би од популарног Бате, некада врсног дефанзивца, могао Бојан Остојић и у јесен каријере да научи неке финесе и позиционира себе као додатног шрафа у екипи која ће се до краја сезоне борити на два колосека.

„Све мора да се прође у животу. Иза мене је тежак период. Једва сам издржао гледајући саборце са трибина. Ко зна за шта је то добро, међутим, издање у Лазаревцу и подршка Мирковића ће позитивно утицати на мене. Богу хвала, вратио сам се на колосек. Нисам рекао последњу реч. Ни у фудбалу, ни у Партизану. Хоћу ли играти зависи од шефа струке и његове процене, али ме више од свега радује податак да смо после елиминације од Бешикташа нанизали пет мечева без пораза и показали да овај тим има потенцијал“.

Да би се те речи потврдиле, мора Партизан да добија мечеве у низу и настави да притиска лидера.

„Већ у недељу нас чека још један дерби, са Радничким. Мораћемо и у Нишу да играмо као против Црвене звезде, с тим што се надам победи. Помало ме овај почетак сезоне подсећа на дешавања од пре две године, кад смо такође у почетку заостајали за комшијама. Убеђен сам да може да се понови сценарио по коме постајемо шампиони. Ништа није изгубљено. Тад је Звезда имала и већу предност, чак девет бодова, али смо играли одлично и захваљујући касније прикљученим појачањима, попут Леонарда и Ђурђевића, стигли до дупле круне. Зашто то не би могло да се репризира сад кад је разлика пет корака“, пита (се) Бојан Остојић, чије присуство у екипи Партизана може да буде драгоцено не само на, већ и ван терена.

У ДЕРБИЈУ СВИМА ДЕСЕТКЕ

Повратак Бојана Остојића у такмичарску конкуренцију могао би да донесе плус дефанзивној линији црно-белих, тим пре што је утисак да ни по чему некадашњи првотимац Чукаричког не заостаје за СветозаромМарковићем, Марком Валијентеом и Немањом Р. Милетићем, јединим штоперима у садашњем кадру.

„Ко игра тај је бољи, а ко не зна иде на трибине“, шали се на свој рачун 34-годишњи дефанзивац. „Шалим се, конкуренција је сјајна, а момке могу само да похвалим како су одиграли дерби. Генерално, одавно нисам видео бољи Партизан од оног против Црвене звезде, пошто су сви, од Стојковића до Рикарда, одиграли за чисту десетку“.

Извор: моззартспорт

Коментари / 0

Оставите коментар